Вести

09. 06. 2025.

Аутор: AНЕМ Извор: Јавни сервис

Медијска сцена Србије у априлу 2025. године

Мониторинг медијске сцене израђује се с циљем континуираног праћења догађаја и процеса који утичу на стање медијских слобода у Републици Србији. У фокусу мониторинга налазе се: слобода изражавања; праћење имплементације постојећих прописа; усвајање нових прописа, али и измене и допуне актуелних, како из области медија, тако и из других области које на директан или индиректан начин утичу на слободу медија; као и анализа тужби које, према оцени стручне јавности, имају карактер СЛАП тужби (стратешких тужби против учешћа јавности) усмерених према новинарима и медијима.

За израду мониторинга користе се јавно доступни подаци, подаци добијени од новинара, уредника и других медијских радника, новинарских удружења и медијских асоцијација, као и од државних и недржавних органа.

Овај Мониторинг извештај урадио је стручни мониторинг тим из адвокатске канцеларије „Савовић”, у сарадњи са АНЕМ-ом.

I    СЛОБОДА ИЗРАЖАВАЊА

Април је месец тужних подсетника на то чиме се, деценијама уназад, плаћа бављење новинарским позивом у Србији – животом.

У овом месецу навршила се тридесет једна година од смрти Даде Вујасиновић. Околности у којима је до смрти дошло, до данас нису разјашњене. Прошле године наступила је потпуна застарелост кривичног гоњења за дело Убиство.

Пре осамнаест година покушан је атентат на Дејана Анастасијевића тако што је под прозором његовог стана експлодирала бомба. Случај до данас није расветљен.

Новинар Славко Ћурувија убијен је пре двадесет шест година. На дан годишњице заказано је суђење које тројица оптужених па ослобођених воде против фондације која носи његово име. Рочиште је одложено, а окупљени су стајали испред суда, и ове године без одговора.

Пре двадесет шест година, током бомбардовања зграде РТС-а, погинуло је шеснаест радника.

***

Организација Репортери без граница позвала је Европски парламент да од Европске Комисије захтева одлучно осуђивање штете коју су власти у Србији нанеле слободи медија. Павол Салај, шеф Деска за Европску унију и Балкан у организацији Репортери без граница, рекао је да су власти у Србији, сталним подривањем безбедности и независности, довеле медије до ивице гушења. Његов став је да државе чланице ЕУ и њене институције не смеју остати пасивне пред систематским урушавањем права на поуздане информације.

На конференцији за штампу организованој током посете представника међународних удружења и организација у саставу конзорцијума Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР), од Европске уније се тражило да јавно осуди нападе на новинаре и медије у Србији и да, све док се не окончају претње, притисци и репресија над новинарима, замрзне преговоре са Србијом о Поглављу 23. Од власти у Србији, нарочито од председника, захтевало се заустављање напада на новинаре, који су посебно угрожени уколико извештавају са протеста. Подвучена је и неопходност хитног престанка примене шпијунских софтвера.

Представници МФРР-а у Србији су боравили у периоду од 7. до 9. 4. 2025. године, са циљем да прикупе податке у вези са медијским слободама, притисцима на независне новинаре и угрожавањем њихове безбедности од стране власти.

***

Преко сто организација, активистичких група и политичких странака, уз чланове породице притворених активиста, упутило је писмо европским институцијама од којих се тражи да хитро реагују поводом политичког прогона новосадских активиста из групе СТАВ и Покрета слободних грађана, приведених након емитовања аудио-снимка прислушкиваног разговора, дан уочи протеста ,,15 за 15”. Слободе су лишени: Лазар Динић, Ладо Јововић, Марија Васић, Давор Стефановић, Срђан Ђурић и Младен Цвијетић. (Више у Мониторингу медијске сцене у Србији за месец фебруар 2025. године.) Више јавно тужилаштво у Новом Саду на терет им је ставило извршење кривичног дела Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије у вези са кривичним делима Напад на уставно уређење и Позивање на насилну промену уставног уређења.

Након последње одлуке о продужетку притвора за још 30 дана (донете 13. 5), Марија Васић, активисткиња и професорка социологије у гимназији „Јован Јовановић Змај”, ступила је у штрајк глађу и жеђу. Због нарушеног здравственог стања, из Окружног затвора у Новом Саду премештена је у болницу Централног затвора у Београду.1

Према наводима доступним у медијима, активисти Давору Стефановићу у притвору је сломљен нос на два места. Управа за извршење кривичних санкција саопштила је да је му је повреду нанео други притвореник.

На дан писања овог Мониторинга, након више од два месеца од дана привођења, Марији Васић, Ладу Јововићу и Лазару Динићу притвор је замењен мером забране напуштања стана са електронским надзором (тзв. кућни притвор), док је активистима Младену Цвијетићу, Срђану Ђурићу и Давору Стефановићу притвор продужен за још 30 дана (у току је рок за жалбу). Изражавајући оправдано незадовољство таквим ставом власти, грађани организују блокаде зграде суда и тужилаштва у Новом Саду.

Током априла Виши суд у Београду продужио је притвор Срђану Жунићу, активисти и оснивачу покрета ,,Уједињени народ Србије”. На терет му се ставља вршење кривичног дела Ометање службеног лица у вршењу службене дужности (члан 23 Закона о јавном реду и миру).

Жунић је у притвору отпочео штрајк глађу. На дан писања Мониторинга, након педесет четири дана проведена у притвору, укинуто му је решење о одређивању притвора.

Апелациони суд констатовао је да из чињеничног описа радњи које му се оптужним актом Вишег јавног тужилаштва у Београду стављају на терет – не произлазе обележја кривичног дела Ометање службеног лица у вршењу службене дужности.

***

Новинарска удружења, чланови Сталне радне групе за безбедност новинара, као и представници тужилаштва одржали су састанак у просторијама Независног друштва новинара Војводине у Новом Саду. На састанку се говорило о проблемима уоченим у случајевима угрожавања безбедности новинара и нападима на њих, конкретно у случају напада на новинаре ИН Медија из Инђије и случају напада на сниматеља Мирка Тодоровића. Уредник Радија 021 Зоран Стрика поделио је искуство физичког напада који је доживео током извештавања о одласку активиста СНС на последњи митнинг владајуће странке одржан у Београду.

На састанку су изнети предлози за измену законодоваства у циљу заштите физичког интегритета медијских радника.

Блокада РТС-а

Студенти су 14. маја позвали грађане на блокаду зграде РТС-а у Таковској улици, Абердаревој и на Кошутњаку. Са својих званичних налога на друштвеним мрежама поручили су да ће протест трајати ,,док се не распише нови конкурс за РЕМ или док се РТС не угаси”. Обратили су се и скупштинском Одбору за културу и информисање, захтевајући да се процес избора чланова Савета РЕМ-а понови и да буде спроведен на транспарентан начин.

Блокада РТС-а трајала је четрнаест дана. Прекинута је након што је на седници Одбора за културу и информисање донета одлука о поништењу старог и расписивању новог конкурса за избор чланова Савета РЕМ-а.

Сњежана Миливојевић, редовна професорка Јавног мњења и медијских студија на Факултету политичких наука у Београду, навела је да су студенти, у вези с медијима, мапирали сва кључна проблематична места. Захтев за гашење РТС-а оценила је као потребу за симболичким дисконтинуитетом, а за нови конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а, спроведен на транспарентан начин и по закону, рекла је да је то посао који се мора обавити.

Бранко Станковић, аутор емисије ,,Квадратура круга” која се емитује на РТС-у и неко ко од раније подржава студентске протесте, о ,,пробијању” блокаде од стране својих колега рекао је: „Ја не могу да улазим на посао кроз ћевабџинице и пацовске канале”.

Оцењујући блокаду као непримерен притисак, РТС је од студената и грађана захтевао да са њом хитно прекину. Како се то није догодило, другог дана блокаде полиција је добила задатак да у зграду РТС-а уведе петнаест запослених. У наредним данима почели су да модификују програм и емитују га из студија чија локација јавности није (била) позната.

Стављајући им на терет вршење кривичног дела Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовања програма (члан 149 став 2 КЗ-а) Радио-телевизија Србије поднела је кривичну пријаву против НН лица. Другу кривичну пријаву поднели су такође против НН лица, овог пута због више ,,потерница” на којима се налази фотографија уредника РТС-а, одговарајући члан закона због ког се ,,тражи”, као и обећање награде за ,,налазача” у виду слободних медија. Кривичном пријавом у изглед је стављено вршење кривичног дела Угрожавање сигурности (члана 138 став 2) у стицају са кривичним делом Прогањање (члан 138а став 2). Новинарска удружења изразила су забринутост и осудила јавно дељење личних података новинара.

Више од педесет новинара и новинарки РТС-а одржало је 16. априла збор на паркингу јавног сервиса. Према саопштењу НУНС-а, само неколико сати након завршетка скупа петоро радника позвано је на информативни разговор. Неки од њих припадају неформалној групи „Наш пРоТеСт”, у којој су се окупили запослени на РТС-у који од јавног сервиса захтевају да обезбеди већу професионалну одговорност и слободу изражавања. УНС је од Владе Републике Србије и Народне скупштине тражио да јавности одговоре због чега је БИА позвала новинаре РТС-а на информативни разговор.

Чланови групе „Наш пРоТеСт” захтевали су да одговорни за вређање студената у програму РТС-а поднесу оставке. Од главног и одговорног уредника информативног програма Ненада Љ. Стефановића и његових помоћника Горислава Папића и Зорана Станојевића тражили су да саопште име аутора текста у коме су студенти у блокади упоређени са нацистима (текст је прочитан 16. априла).30 Скупштинском Одбору за културу и информисање предали су петицију коју је потписало више од 23.000 грађана који траже расписивање конкурса за нове чланове Савета РЕМ-а.

Током трајања блокаде РТС-а медиј Јуроњуз Србија објавио је саопштење да новинари РТС-а више од седамдесет сати раде у гету, да их терају у логоре, да су изложени тортури, иживљавању без преседана, физичком и психичком насиљу. Како саопштење није било потписано, од њега се врло брзо оградило више од осамдесет новинара и новинарки те куће. Потцртавајући крајње непримерене формулације попут ,,гета” и ,,логора”, новинари и новинарке инсистирали су на томе да они ,,негују културу и етику јавне речи, не користе говор мржње, агресивну реторику или реторику која може подстицати на дискриминацију или агресивно понашање”. Подршку у ограђивању од саопштења пружила им је стручна јавност.

Случај напада на Вука Цвијића, новинара Радара

Вук Цвијић изјавио је приговор против решења у коме је тужилаштво изнело став да Милан Лађевић, један од сувласника и издавача провладиних таблоида Српски телеграф и Република. рс, иако је ударио и одгурнуо новинара, није извршио кривично дело за које би могао да буде гоњен по службеној дужности.

Приговором се оспоравају наводи тужилаштва да спорним догађајем није нарушено спокојство грађана (очевидаца, Цвијићевих колега и шире јавности) и тврди се да је тужилаштво пропустило да испита да ли је Лађевић извршио и неко друго кривичне дело, мимо насилничког понашања које му се примарно ставља на терет.

(Више о нападу на Вука Цвијића у Мониторингу медијске сцене за мај и јун 2024. године и март 2025. године.)

Онемогућавање извештавања репортерској екипи Телевизије Н1

Репортерској екипи Телевизије Н1 било је онемогућено да извештава о кретању групе која се из Новог Сада пешке упутила у Београд, на митинг одржан на позив председника Републике Србије Александра Вучића. Одлуку да не могу наставити са извештавањем, новинарима су саопштили припадници полиције, наводећи да немају довољно припадника МУП-а који би могли да им осигурају безбедност. Присталице Српске напредне странке присутне на дочецима, као и учесници колоне, новинарску екипу називали су усташама и издајницима. Неки су се репортерки Сањи Косовић уносили у лице, вређали је и спречавали да фотографише. Међу грађанима окупљеним на једном од дочека, био је и председник општине Стара Пазова Ðорђе Радиновић.

Иако месецима уназад извештавају са пешачких акција студената у блокади, према речима новинарке ТВ Н1, захтев да прекину са извештавањем до тад им није био испостављен.36

Осим екипе ТВ Н1, притисцима је била изложена и екипа Ал Џазире. Реакција стручне јавности није изостала.

Због одговора који је дао новинару ТВ Нова на питање шта мисли о прелазној Влади, Дејан Илић позван је у полицију. Закључујући да постоји сумња да је извршио кривично дело Изазивање панике и нереда, тужилаштво је дало налог да Илићу буде одређено задржавање у трајању од 48 сати. Део изјаве којом је наводно изазвао панику, гласи: ,,Имате да бирате: Или ћете тим људима отворити врата да се склоне, а отварање врата је та прелазна влада, или ћете се помирити са тим да ће тећи крв улицама, да ћемо изгубити не знам колико живота и не знамо чије животе, да бисмо се ослободили њих.”

Овако гласи други део изјаве, који тужилаштво није узело у обзир:

И сад имате да бирате: јесте ли спремни да жртвујете животе или ћете некако да се носите са тим да седнете у владу у којој ће седети неки од њих. Притом ће седети у њој, а неће имати никакву моћ. О томе се ради. Није ствар у томе да ли ће седети или не, него да ли ће моћи нешто да ураде или неће моћи ништа да ураде. Али ако је то начин да се спасу неки животи, да се избегне крвопролиће, ја немам никакву дилему да треба ићи у прелазну владу. Дакле, ако је то најјачи аргумент против прелазне владе, он се не држи, иако делује на први поглед добро, он се лако руши, јер је заиста ствар у томе – бирамо између живота и некаквог компромиса који заправо ономе с којим компромис правимо, не доноси ништа.

Након давања изјаве, Илићу је укинуто задржавање. МУП је саопштио да ће против њега бити поднета кривична пријава за изазивање панике и нереда.

Стручна јавност изразила је солидарност са Дејаном Илићем и дубоку забринутост због његовог задржавања у полицијској станици.

Случај напада на Зорана Стрику, заменика главног уредника портала Радио 021

Напад на Зорана Стрику одиграо се током извештавања о одласку грађана из Новог Сада на митинг Александра Вучића у Београду. Новинар је снимио напад два мушкарца на момка који је камером пратио исти догађај. Мушкарци су момка оборили и почели да га шутирају. Телефон су му отели и бацили у Дунав. Младићу су нанете повреде главе.

Нападач који је приметио да Стрика снима догађај, залетео се на њега, ухватио га за руку и врат, покушавајући да му одузме телефон. Док се супротстављао нападачу, Стрика је дозивао директора Покрајинског фонда за европске послове и развој Огњена Допуђа, који се налазио у близини, и тражио од њега да помери нападаче. Допуђ није реаговао.

Стрика је ипак успео да се одупре нападу и сачува телефон.

Стрика и повређени младић су се склонили. Новинар је са свог мобилног телефона позвао полицију. Док су чекали да полиција дође, пришла су им три мушкарца са капуљачама. Један од њих се приближио повређеном младићу, који је у том тренутку, преко Стрикиног телефона, разговарао са супругом. Отео му је телефон и бацио у Дунав.

Домаћа стручна јавност осудила је напад и затражила идентификацију и процесуирање нападача.

Напад на екипу КТВ током скупа ,,Не дамо Србију”

Док су извештавали са сабора ,,Не дамо Србију”, организованог на позив председника Републике Србије поводом оснивања ,,Покрета за народ и државу”, петочлану новинарску екипу КТВ-а: Немању Шаровића, лидера покрета ,,Љубав, вера, нада” и репортера КТВ-а, сниматеља Синишу Никшића, два техничара и власника КТВ-а Данијела Радића опколили су симпатизери Српске напредне странке, а затим их физички напали. Пре напада, лица обучена у редарску униформу упутила су им бројне увреде. Једна напозната особа Шаровића је погодила флашом, друга се залетела на ТВ камеру, која је услед тежег оштећења остала без сигнала.

Шаровић је рекао да су њихову екипу напали: директор Градске чистоће Марко Попадић, градоначелници Крушевца и Ћуприје, директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Реља Огњеновић, као и други страначки и државни функционери.

Члановима новинарске екипе КТВ-а у Ургентном центру констатоване су лакше и теже телесне повреде. Шаровићу нагњечење у пределу леве јагодице, десног увета и виличног зглоба; техничару Милораду Малешеву избијање три зуба; власнику КТВ-а Данијелу Радићу, сниматељу Синишу Никшићу и другом техничару лакше телесне повреде.

Новинарска удружења осудила су тај напад.

Случај је забележен на платформи Маппинг Медиа Фреедом, на којој се води евиденција о начинима кршења слободе медија у Европи.

Новинска агенција Бета обратила се Вишем јавном тужилаштву у Београду са питањем да ли ће тужилаштво радити на идентификацији и процесуирању нападача на екипу КТВ-а. Одговор је био да приликом напада није извршено кривично дело за које су они надлежни. Новинаре су упутили на Прво основно јавно тужилаштво (зато што се догађај одиграо на територији за коју оно јесте надлежно), МУП и Прекршајни суд у Београду.

Прво основно јавно тужилаштво позвало је Немању Шаровића да дâ исказ у својству грађанина. Шаровић је јавност известио о томе да речено тужилаштво не сматра надлежним, те да не жели да ,,учествује у фарси”, већ тражи да нападачи буду ,,приведени, саслушани и притворени”.

Новинарској екипи Ал Џазире забрањено снимање скупа ,,Не дамо Србију”

Док су чланови новинарске екипе Ал Џазире – репортерка Катарина Војновић, сниматељка и сателитски оператер – са терасе стана у приватном власништву снимали скуп ,,Не дамо Србију”, у стан су ушла двојица полицајаца у цивилу и забранила им да наставе са снимањем. Новинарка је рекла да су им полицајци показали значке и од њих тражили да им на увид дају новинарске легитимације и личне карте. Након што су ,,проверили са надређенима”, потврдили су им да скуп не могу снимати одатле, већ само са улице. Новинари су их питали од кога могу добити дозволу за снимање. Одговор полицајаца био је да је за издавање дозволе надлежан организатор скупа, али да они немају информацију ко је то.

Претње упућене главном уреднику и новинару Нишке иницијативе Срђану Нонићу

Група маскираних мушкараца у улози (неформалног) обезбеђења колоне аутобуса која је кренула на скуп ,,Не дамо Србију” – упутила је више претњи, псовки и увреда грађанину који је покушао да их сними, присутним полицајцима и уреднику и новинару Нишке иницијативе Срђану Нонићу.

Група је насрнула на возило које се налазило у близини и том га приликом оштетила. Након што су на лице места стигла још два полицијска возила, нападачи су се разишли.

Случај је пријављен надлежним органима.

Напад на новинарку Истиномера

Док је снимала шаторе који су били постављени ноћ раније испред Народне скупштине Републике Србије, за лица чије задужење није познато, новинарку Истиномера напао је непознати мушкарац. Нападач се налазио међу особама које су боравиле унутар шатора и око њих. Упркос томе што је имала видно истакнуту идентификацију и рекла да је новинарка, нападач јој је ударцем избио телефон из руке. Новинарка је одмах затражила помоћ од полицајца који се налазио у близини, међутим, помоћ је изостала. Полицајац напад није забележио, само јој је кратко рекао да се чува од окупљених јер се и према полицији односе на исти начин.

Новинарска удружења захтевала су хитну идентификацију и процесуирање нападача.

Претње и притисци упућени уреднику и новинару портала Жиг Инфо Жељку Маторчевићу

Независно удружење новинара Србије захтевало је да се зауставе притисци на новинара Жељка Маторчевића, кога, према речима НУНС-а, путем друштвених мрежа таргетира политички активиста Драгољуб Крстић, док му одборник владајуће коалиције из Гроцке Саша Мијаиловић, преко порука, прети објављивањем његовог наводног непримереног снимка.

Крстић је на свом Фејсбук профилу објавио малициозно монтирану фотографију на којој је повређени Маторчевић у болници у коју је смештен након претрпљеног физичког напада. Тај напад до данас није разрешен.

У изјави за НУНС Маторчевић је објаснио да је фотомонтажа постављена након што је портал Жиг инфо објавио текст о суђењу на ком се Крсић није појавио. Саша Мијаиловић, према Маторчевићевим речима, од њега тражио да са портала Жиг инфо уклони текст о лицима која су током протеста ,,15 за 15” била на скупу у Пионирском парку. Заузврат, наводни компромитујући снимак који поседује неће бити објављен.

Против Драгољуба Крстића и Саше Мијаиловића Маторчевић је поднео кривичну пријаву.

Новинари портала Жиг инфо континуирано су изложени притиску. Милану Јовановићу запаљена је кућа, Маторчевићу су нанете тешке телесне повреде.

О притисцима којима је изложена редакција портала Жиг Инфо више у Мониторингу медијске сцене у Србији за месец фебруар 2023. године.

Новинарској екипи Телевизије Инсајдер забрањено извештавање из Пионирског парка

Непознати мушкарци забранили су Ирени Стевић да уђе у Пионирски парк како би обавила свој новинарски задатак. Екипа ТВ Инсајдер упутила се у Пионирски парк по одговоре на питања која су поставили МУП-у а МУП на њих избегао да одговори. Реч је о следећим питањима: Да ли је неко и, ако јесте, ко пријавио, а ко одобрио одржавање скупа и постављање шатора испред Скупштине Србије? Ко је пријавио скуп ,,Не дамо Србију”? Ко је пријавио постављање кампа у Пионирском парку? Да ли је у пријави наведено колико ће скупови трајати?

Присутни полицијски службеници новинарки нису знали да кажу ко су особе које јој нису дозволиле да уђе у парк, иако је улаз, и према њиховим речима, слободан.

Удружење новинара Србије изразило је забринутост због учесталог ометања новинара у раду и напада на њих. УНС је посебно подвукао забрињавајућу чињеницу да полицајци, упркос томе што су сведоци догађаја, на њих не реагују.

Претње не посустају

Новинарима и кући ТВ Н1 стигле су претње преко друштвене мреже X и њихове званичне имејл адресе.

Новинар портала њуз Жарко Богосављевић, који је носио прслук на ком је стајало обележје ПРЕС, налазио се међу студентима и грађанима окупљеним испред Факултета спорта и физичког васпитања с циљем да спрече декана Патрика Дрида да одблокира факултет. Полиција је против њих неселективно употребила силу. Новинар је за Независно удружење новинара Србије рекао да није јасно због чега су то учинили.60

Председница скупштине Србије Ана Брнабић оптужила је агенцију Фонет за то да је преносећи изјаву адвоката Боже Прелевића директно позвала на убиство председника Републике Србије Александра Вучића. Агенција ФоНет јасна је у погледу тога да изјаву Боже Прелевића није објавила, а адвокат да такву изјаву није дао.

Новинар ТВ Нова С Небојша Јовановић припремао је прилог о грађанима који су се из Чачка упутили на митинг СНС у Београду. Агресивно покушавајући да спречи снимање јавног догађаја, председник Скупштине општине Чачак Игор Трифуновић очигледно је мотивисао једног од присутних да оштети камеру, насрне на камермана, отме и баци микрофон на под. И у том случају, полиција није реаговала благовремено.

МОНИТОРИНГ ПРОЦЕСА УСВАЈАЊА НОВИХ ЗАКОНА

Током априла нису забележена значајнија дешавања у погледу процеса усвајања нових закона поступака.

Уставни суд одбацио је иницијативу за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 126 ст. 1 Закона о електронским медијима (ЗЕМ), поднету од стране чланова Савета РЕМ-а изабраних на основу претходног ЗЕМ-а.62

Чланом 126 ст. 1 прописано је да чланови Савета изабрани у складу са старим законом настављају да обављају ту функцију до истека годину дана од дана ступања на снагу новог закона.

У одлуци Уставног суда наводи се да законодавац није прописао нови разлог за престанак функције чланова Савета, већ да је уредио тзв. транзициони период који омогућава да се до дана престанка мандата чланова Савета РЕМ-а изабраних на основу закона који је престао да важи, изаберу нови чланови, а да се, до њиховог избора, обезбеди континуитет у вршењу надлежности Савета.

Одбор за културу и информисање Скупштине Србије расписао је 28. априла нови конкурс за чланове Савета РЕМ-а.

Пројектно суфинансирање

УНС, АНЕМ и Локал прес наставиле су да захтевају од Министарства информисања и телекомуникација да им се објасни због чега постоје неправилности у раду Јединственог информационог система. У заједничком саопштењу тих удружења стоји: УНС, АНЕМ и ПУ Локал прес уочили су бројне неправилности у раду ове платформе и истичу да су овакве појаве недопустиве, да представљају кршење закона и озбиљно умањују поверење новинара и медија у ионако нарушен систем пројектног суфинансирању медија.

Због начина на који је извршена расподела средстава, Удружење новинара Србије заједно са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије тражили су поништење конкурса МИТ-а за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за електронске медије на Косову и Метохији. Истакли су да су пројекти две медијске куће са Косова и Метохије које успешно раде од 2000. године одбијени, док су (значајна) новчана средства додељена организацијама које су медијској заједници на тој територији непознате.

Удружење новинара Србије оштро је негодовало на одлуку Општине Ћуприја да из конкурса за суфинансирање медијских садржаја искључи медије чији су оснивачи организације цивилног друштва. Због тога је затражено поништење конкурса.65 Након реакције УНС-а, пријава медија Глас Поморавља Инфо, претходно одбијена са образложењем да право учешћа на конкурсу немају удружења грађана – враћена је на конкурс.

СЛАП ТУЖБЕ УСМЕРЕНЕ ПРОТИВ НОВИНАРА И МЕДИЈА

Привредно друштво ,,Мондо”, издавач дневног листа Курир, поднело је 2021. год. тужбу против Удружења ,,Мрежа за истаживање криминала и корупције”, издавача портала КРИК, Славко Ћурувија фондације, издавача портала Цензоловка, привредног друштва ,,Дан граф” д.о.о. Београд, издавача дневног листа Данас и Удружења ,,Центар за интеркултурну комуникацију”. У тужби и током поступка тужилац је тврдио да су тужени са њим у односу конкурента, те да су објављивањем текстова о начину на који извештава дневни лист Курир, извршили радњу нелојалне тржишне утакмице. Тужбом је тражена накнада нематеријалне штете у износу од 11.000.000,00 рсд.

Тужба је поднета након што је КРИК-ов портал Раскрикавање објавио анализу „На насловницама пет новина близу 1.200 лажних и неутемељених вести у 2020. години”. У тексту се каже да је Курир током 2020. године на насловним странама објавио више од 100 лажних, неутемељених или манипулативних вести. Остали медији тужени су због тога што су анализу пренели.

Тужбени захтев је одбијен. У пресуди се наводи да се важећи Закон о трговини не примењује на пружање услуга које су уређене посебним законом, а пружање услуга јавног информисања јесте уређено другим законом – Законом о јавном информисању и медијима.

У пресуди Привредног апелационог суда стоји:

Тужилац је у конкретном случају тражио да се утврди да су тужени, објављивањем одређених текстова у медијима чији су издавачи, извршили радње непоштене тржишне утакмице и управо о овом захтеву је првостепеном пресудом одлучено. О истом није могло бити одлучено при- меном Закона о јавном информисању и медијима, јер овај закон не познаје и не уређује институт непоштене тржишне утакмице, већ пружа правну заштиту другачије садржине, за коју не постоји стварна надлежност привредног суда за одлучивање…