Вести
11. 06. 2025.
Транспарентност: Измене Закона о јавном информисању неће спречити злоупотребе у медијима
Предложене измене Закона о јавном информисању и медијима неће спречити злоупотребе код набавке медијских услуга и оглашавања јавног сектора. Одредбе о набавкама медијских услуга треба да буду преформулисане и јасно написане, оценила је Транспарентност Србија, поводом расправе о пакету хитних измена закона у Скупштини Србије.
Организација Транспарентност Србија је у саопштењу указала да је Влада Србије без претходно одржане јавне расправе предложила измене Закона о јавном информисању и медијима, а да Скупштина планира да ове измене усвоји у хитном поступку, што се правда испуњавањем обавеза у процесу европских интеграција.
„У оквиру допуна Закона Влада први пут предлаже решење за оглашавање јавног сектора и набавке других медијских услуга. Ова област није уређена у довољној мери у више прописа где је то могло бити учињено – Закон о јавном информисању, Закон о јавним набавкама, Закон о оглашавању, на шта је Транспарентност Србија упозоравала и давала предлоге још од 2014. године“, навели су из организације.
Како су истакли, то за последицу има расипање и злоупотребу јавних ресурса ради куповине утицаја у медијима и промоције јавних функционера.
„У последње две године, набавке медијских услуга се такође у већој мери користе како би средства из јавних извора дошла до медија који крше професионалне стандарде, па стога не испуњавају услов да им се додели новац из буџета за суфинансирање пројеката“, навели су.
Одредба коју је предложила Влада само на изглед решава овај проблем тиме што се тражи да се набавке медијских услуга врше „на транспарентан, објективан, пропорционалан и недискриминаторан начин“, стварајући при том нове проблеме, додају из организације.
„Пошто није успостављена веза са Законом о јавним набавкама, нити предвиђено доношење подзаконских аката, нејасно је који би се поступак уопште примењивао на ове набавке. Норма би обавезивала само органе власти у ужем смислу речи, а не и предузећа у власништву државе. Такође, она би се могла тумачити тако да се и даље не примењује на набавке код којих ни до сада није био обавезан тендер, као што су набавке испод милион динара, куповина времена за телевизијско емитовање и тако даље“, наводи Транспарентност у саопштењу.
Транспарентност Србија је, како су додали, доставила свим посланичким групама, председници Скупштине и Одбору за културу и информисање предлог амандмана који би неке од ових проблема решио.
Предлог Транспарентности Србија, између осталог, предвиђа прецизирање врсте поступка који би се применио на набавку медијских услуга, обавезивање предузећа у власништву и под контролом државе да примењују правила о набавкама медијских услуга, обавезу да се као критеријум за набавку услуга предвиде и гаранције у погледу поштовања професионалних и етичких стандарда, обавеза да се приликом набавке медијских услуга предвиде и мерљиви показатељи остваривања циља оглашавања, као и забрану набавке медијских услуга које представљају прикривену политичку промоцију и промоцију јавних функционера.
Одбор Скупштине Србије за културу и информисање усвојио је јуче већином гласова Предлог измена Закона о јавном информисању и медијима, за који је помоћник министра информисања и телекомуникација Драган Трапарић рекао да је претпрео минималне измене.
Заменик министра је претходно, на критику да је јавна расправа у вези са изменама медијских закона изостала, рекао да су расправе одржане 2023. године када су закони и усвајани.
Претходно је Одбор Скупштине усвојио Предлог измена Закона о јавним медијским сервисима.
Након што је Одбор за културу и информисање усвојио ове предлоге измена закона, о њиховом усвајању ће одлучивати посланици Скупштине Србије.
На мањкавости закона указале су и медијске организације. Наиме, Независно удружење новинара Србије (НУНС), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и удружење Локал прес изразили су дубоку забринутост због начина на који је спроведен процес измена три кључна медијска закона.
Из организација су подсетили да су кометари Европске комисије на предложене нацрте закона стигли у децембру 2023. године, а да је Министарство информисања и телекомуникација тек крајем 2024. године одлучило да на њих одговори фромирањем радне групе.
Групе су, како су упозориле новинарске организације, имале изузетно кратак рок за рад без увида у верзије нарцта које су послете у Брисел (Европској комисије).
Како су нагласили, упркос поновљеним захтевима новинарских и медијских удружења да се организује јавна расправа о најновијим изменама оба медијска закона, Министарство је одбило тај предлог.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.