Вести

11. 06. 2025.

Извор: АНЕМ, bezbedninovinari.rs

Веран Матић: „Судија која тужи“

У више недавно објављених интервјуа Стеван Дојчиновић говори о промени понашања судија од 2021. године, када због смене генерација (или из неких других разлога), судије у случају КРИК-а почињу да пресуђују слободи говора и слободи медија.

Редакција КРИК-а је до тада сваки судски процес добила у своју корист и ништа нису мењали у професионалном приступу – као и пре, строго су поштовали кодекс новинара, сва правила новинарског заната, проверавали чињенице, доследно практиковали дужну новинарску пажњу.

Од 2021. почеле су да се множе пресуде против КРИК-а. Да није у питању само смена генерација у судству говори чињеница да су осуђујуће пресуде усмерене против одређене групе високопрофесионалних медија, који су снажно међународно умрежени и који се баве најтежим темама, често табуизираним у мејнстрим медијима. Када против себе имате широк дијапазон личности, од шефа БИА, преко моћних политичара, најмоћнијих тајкуна, па све до оптужених за тешка кривична дела, јасно је да је у питању план за уништење.

Ни то очигледно није било довољно. Крик је тужила и судија Апелационог суда Душанка Ђорђевић, заједно са супругом адвокатом Александром Ђорђевићем. И то и кривично, тражећи незабележене казне од 10 месеци затвора и по две године забране рада у новинарству за главног уредника Стевана Дојчиновића и новинарку Бојану Павловић.

У парничном поступку се тражи и накнада штете за претрпљене душевне боли у износу од 760.000 динара. На данашњем рочишту о претрпљеним душевним боловима и тужби изјаснила се судија Ђорђевић, а исказ супруга Александра биће настављен на наредном рочишту које је заказано за новембар месец.

Да подсетимо: Мрежа за истраживање корупције и криминала КРИК, по узору на бројне примере из света, формирала је базу имовине политичара, па потом и базу имовине судија у оквиру портала „Просуди ко суди“, који обухвата податке из јавно доступних извора или извора самих судија. До сада се није догодило да редакција КРИК-а буде тужена због објављивања података у овим базама, управо због тога што су ти подаци јавно доступни, на порталу катастра на пример.

Судија Ђорђевић не оспорава да су то јавно доступни подаци али оспорава право да се они користе.

У свом исказу пред судијом Снежаном Младеновић Вајдић, која је са ауторитетом водила данашњу расправу, судија Ђорђевић је углавном „учитавала“ инкриминације.

Говорила је да је пре објављивања података и текста о њој добила питања из редакције која су по њој била малициозна и да је из њих „произилазио контекст да сам ја својим незаконитим радом стекла приличну имовину“. Ни у једном делу текста и података из базе не може се наслутити тај контекст. На питање адвокатице тужених Круне Савовић да наведе конкретно које је то питање било малициозно и стварало контекст који је описала, судија Ђорђевић није могла то да уради већ је рекла да су сва питања таква. Ово је изузетно важно јер се редакција КРИК-а обратила судији професионално интонираним питањима водећи рачуна о поштовању дужне новинарске пажње. Када се погледа база судија видеће се да су поједине судије означене црвеним и жутим заставицама којима се читаоцима „указује на одређене неправилности, контроверзе и проблеме које су открили у вези са радом појединих судија…“ Поред имена судије Душанке Ђорђевић нема ни једне заставице, што јасно говори о самовиктимизацији, јер КРИК о њој не говори на начин како она жели да прикаже.

На директно питање поступајућег судије чега се конкретно уплашила јер у тужби помиње страх и накнаду штете, судија је Ђорђевић је рекла да претрагом сазнала ко је Стеван Дојчиновић, и да „се он сам хвали“ да су му Русија и Уједињени Арапски Емирати забранили улазак у земљу јер је безбедносни ризик“.  То је повезала са чињеницом да је она судија Апелационог суда и Посебног одељења за организовани криминал, што само по себи носи појачани безбедносни ризик. И да се са објављеним подацима у два клика мишем може открити тачна адреса пребивалишта. И да је дете после овог чланка добило „готово целодневну пратњу“ коју су као породица организовали. И да има страх када се зна шта се све догађа, отмице деце, изнуде … И да у улици виђа људе које раније није виђала. На питање да ли је све ово пријавила полицији, одговорила је: „Нисмо пријавили полицији јер из свог посла знам да полиција реагује тек када се нешто деси.“

На сваком рочишту адвокати тужилаца нуде судији да им демонстрирају како са „два клика мишем“ може да се открије пребивалиште судије и супруга на основу података које је објавио КРИК, али се изоставља да су они верно пренети са портала катастра, дакле, ако постоји та могућност свемогућа „два клика мишем“ онда је то везано за податке објављене у оквиру релевантне државне институције.

На питање поступајуће судије како дефинише контекст у којем се осећа угрожено, судија која тужи је навела да је само име сајта, односно медија „Борба против корупције и криминала“ довољно, додавши да „ако се моје име нађе испод имена сајта, јер су доведени у везу моји подаци са пресудама у појединим поступцима у којима сам учестовала као члан већа, па се доводи у везу са мојом имовином и онда ставља под наслов ’Просуди ко суди’. По мени је то негативан контекст.“ На питање свог адвоката да ли мисли да постоји јавни интерес да се објаве подаци одговара да „не сматра да јавни интерес може бити изнад права на приватност.“ Ако „судија која тужи“ у својим одлукама и пресудама користи ово начело предности приватности, приватног интереса у односу на јавни интерес, тим горе по јавни интерес и правну државу.

На питање адвокатице тужених да ли је после објављивања података послала редакцији деманти, одговорила је да није јер „сам их упозорила унапред које последице ће имати уколико објаве.“ Тачност чињеница дакле није битна, већ контекст како га моћна судија тумачи.

Адвокатица тужених навела је „да су у исказу изнете неистините информације, што се може утврдити увидом у одговору на тужбу. Једна од неистина је да се Стеван Дојчиновић хвали на сајту КРИК-а чињеницом да му је забрањен улазак у Русију и Уједињене Арапске Емирате. Нетачно је и наведено име портала, јер се сајт не зове ’Борба против кримнала и корупције’, већ је у питању ’Мрежа за истраживање криминала и корупције’ и да се не може тумачити на начин како је тужиља то урадила.“

Да бисте испред суднице могли да снимате и фотографишете, потребно је да се акредитујете код ПР службе суда, што смо урадили колегиница Исидора Мартаћ и ја. Непосредно пре уласка у судници, припадник судске страже нас је упозорио да обавимо снимања пре него што се појаве тужитељи јер они не желе да буду фотографисани. Ово је још један удар на слободу информисања.

Свој исказ на овом рочишту почео је да даје и Александар Ђорђевић, супруг и адвокат, наводећи да је адвокат 40 година (обзиром да је рођен 1970. адвокатуром се „бави“ од своје 15. године), „па сам стекао нешто у животу, доктор правних наука.“ И он је, на питање како му се појавио страх, поновио исту причу да је видео на интернету да је Дојчиновићу забрањен улазак у Русију и УАЕ. Навео је и да му се ни један новинар није обратио са питањима, да није јавна личност и да „нема разлога да буде таргетиран у медијима“. Нагласио је и да је „његова  и имовина супруге строго подељена правно и порески.“ На питање да ли су тачни објављени подаци, одговорио је да један податак није тачан да има имовину у Нишу, јер су ту имовину наследила он и брат, али су се појавили људи који су тврдили да су је купили од оца и тетки, те су они то после провере и потврдили.“ На питање да ли је то промењено у евиденцији катастра, одговорио је да је то на онима који су купили. (И овај податак је у бази „Пресуди ко суди“ верно пренет из евиденције катастра).

Тврдио је да се у КРИК-овој бази не прави разлика између наслеђене и стечене имовине, напомињући „како можете да нас оптужите за корупцију за наслеђену имовину?“ Поново учитавање нечега што није речено нигде у бази.

И Александар Ђорђевић је помињао „два клика“ као крунски доказ. Навео је и да свако писање Крика после сваког рочишта „појачава осећај да нас сатанизују, виктимизују, али издржаћемо.“ Давање исказа адвоката Ђорђевића наставиће се на следећем рочишту заказаном за новембар ове године.

За време суђења, тужитељи судија и адвокат помињали су 42. члан Устава, 73. члан Закона о спречавању корупције, 146. члан Кривичног законика.  Суђењу су присуствовали као посматрачи представници ОЕБСа, Цивил Ригхтс Дефендерс и Амбасаде Немачке.

АНЕМ-ов пројекат "Систем превенције насиља и заштите новинара", између осталог, бави се и СЛАПП тужбама као новим видом насиља и према новинарима и према јавности, спречавајући једне да обавесте друге о угрожавањима јавног интереса од стране јавних функционера и са њима повезаних људи. Пројекат спроводи АНЕМ са партнерима Инсајдер ТВ-ом и Центром за развој локалних медија, уз подршку Европске Уније, Норвешке владе и Балканског фонда за демократију.