Вести

16. 06. 2025.

Извор: АНЕМ

АНЕМ: Налазимо се у преломном тренутку, сада је кључни тренутак за солидарност

„Налазимо се у преломном тренутку за новинарство и оно чиме се Стална радна група за безбедност новинара бави. Само је једна осуђујућа пресуда донета прошле године за разлику од 13 у 2023. Од 62 предмета која су јавна тужилаштва формирала током 2024. године, у 34 случаја није било одговора полиције на њихове захтеве за прикупљање информација.

Прошле године, десила су се два бекства окривљених за напад из кућног притвора, а да оштећене колеге нису обавештене. Прошле године, први пут је инсталиран шпијунски софтвер у телефон колеге и до данас тај случај није процесуиран. Колега није ни саслушан од стране МУП.  

Ако говоримо о нападима, физичких напада на колеге је све више, посебно на камермане, на јавним скуповима, где присутна полиција не реагује. Ако постоји реакција полиције, онда је то пракса да се уклања и легитимише новинар, а да се нападач не приводи нити легитимише. Нападачи на новинаре су често из обезбеђења СНС, обезбеђења скупа, види се да су параполицијске снаге које дају упутства МУП-у. То се најбоље види на примеру „Забрањеног града“, Пионирског парка, где у сваком тренутку најмање 30 припадника МУП-а чува особе унутра, а не штите новинаре који дођу да извештавају. Препуштени смо сами себи, заштићенији су насилници нереаговањем полиције и некажњавањем од стране судова“, истакао је Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара и председник УО АНЕМ-а на отварању састанка новинарских и медијских удружења са новинарима и тужиоцима из Београда.

Од 1.1.2016. до 31.5.2025. у Врховном јавном тужилаштву је, према речима јавног тужиоца Бранка Стаменковића, формиран 521 предмет који се односи на нападе на 683 лица, односно 569 појединаца. Од тога је 373 случаја препознато као основ за даље кривично гоњење, а чак 340 предмета (54,75%) води Тужилаштво за високотехнолошки криминал, које има недовољне капацитете за овакве предмете.

„Веома нам је тешко да се изборимо са огромним бројем предмета који нам пристиже свакодневно и који су у порасту из године у годину. Тренутно имамо скоро 3.500 предмета, а још није крај прве половине године. Очекујемо увећање броја случајева у односу на претходну годину, а тренутно се свим тим предметима бави само шест јавних тужилаца и 8 јавно-тужилачких сарадника и то су недовољни капацитети. Тренутно сам ја једна од две контакт тачке за представнике медија јер нам је колега пребачен у првостепено одељење“, истакао је на састанку Борис Мајлат, главни тужилац за високо-технолошки криминал.

То што је тужилаштво остало без стручног кадра у Посебном тужилаштву за високо технолошки криминал, није само проблем за истраге претњи новинаркама и новинарима већ је и проблем националне безбедности и опасан је за све грађане, истакао је Веран Матић.

Марија Бабић из НУНС-а је нагласила да је приметно повећан број напада на новинаре и друге представнике медија, али да је посебно забрињавајуће урушавање институција.

„Нисам сигурна да су сви свесни колико институције саме себе урушавају. Ово што је речено – недостатак тужилаца, али и чињеница да тужиоци морају да шаљу велики број ургенција полицији да би предузели истражне радње. Неприхватљиво је непоступање полиције, односно нереаговање у случајевима напада када се налазе на лицу места. као и привођење новинара без адекватних разлога – на пример, утврђивања идентитета иако имају документа. Све то указује на урушавање институција, полиције и тужилаштва. Имали смо много састанака Сталне радне групе и до сада нисмо добили ниједан адекватан одговор на питање зашто приликом напада на новинаре изостаје реакција полиције на лицу места. Жао ми је што овде није присутан неко из полиције ко може да нам одговори на ова питања“, истакла је она и поставила питање тужилаштву предузима ли се све што је у њиховој моћи и надлежности да убрзају полицију у обављању истражних радњи, на које се у случајевима напада да новинаре предуго чека.

Тужилац Врховног јавног тужилаштва, Бранко Стаменковић је изјавио да они нису стекли утисак да полиција одуговлачи јер увек наведу разлог ако касне – да имају сувише предмета у току, да су службеници ангажовани на нечему другом и сл.

„Оно што сматрамо да је битно је да покренемо дискусију о проширењу кривично-правног оквира за заштиту новинара у Србији. Препознали смо да овај вазећи оквир није адекватан ни довољан. Већ смо разговарали и у оквиру Владине радне групе за безбедност новинара. Кривично дело које ће се спефично бавити заштитом новинара мора бити унето у Кривични законик“, рекао је Стаменковић.

Бекство окривљених за напад из кућног притвора о којем нико из полиције или тужилаштва није обавестио оштећене новинаре – посебно је наглашен као проблем на састанку.

„Системска је грешка законодавца да није предвидео нешто тако значајно као што је обавештавање оштећеног да је укинут притвор нападачу и да је он на слободи. Та одлука би требало да постоји. Имали смо два таква случаја и тужилачка морална обавеза би била да обавести оштећене. Нажалост, ни мене нико није обавестио да се то догодило, једноставно нисам знао“, истакао је тужилац Мајлат.

Веран Матић је у упозорио да удружења и асоцијације новинара губе поверење колега, поверење заједнице.

„Пријавим, реагујем, идем у полицију, тужилаштво и ништа се не дешава, не покреће. Озбиљно је пољуљано поверење у институције, али и у нас који заступамо новинаре. То је највећа опасност у овом тренутку, то урушавање институција“, нагласио је Веран Матић. 

Бекир Дудић из Министарства унутрашњих послова је навео да уколико новинари нису задовољни поступањем полиције и сматрају да се не поступа по закону, могу то да пријаве Сектору унутрашње контроле јер МУП не може да контролише сваког појединца“. 

„У питању су елеметарне ствари које морају да се поштују. Полиција мора да поштује закон и да реагује ако је неко нападнут. Неприхватљива су било каква оправдања“, навела је на то Марија Бабић из НУНС.

Са тим се сложио и тужилац Бранко Стаменковић.

„Полицијски службеник, као и тужилац, апсолутно мора да реагује. Забринут сам овим што чујем и видим у медијима. Полицајац на локалном нивоу ради како сматра да треба, али потребно је обавестити његовог надређеног о томе“, истакао је он.

Случај Бранкице Станковић

„Бранкица Станковић од 2009. године нема мир у животу. Све је почело од емисиије „Немоћ државе“ о некажњеним злочиинима које су починили навијачи. Она се сваког минута, свакога дана, осећа небезбедно. Седам година је била под полицијском заштитом. Починиоци нису откривени, нити ће икада бити откривени. Они очигледно имају заштиту. Она ће доживотно да живи овакав живот, ако не прораде институције и санкционишу насилнике“, упозорио је Веран Матић на састанку.

Љиљана Добрић, јавна тужитељка Трећег основног јавног тужилаштва, навела је да су поводом случајева претњи Бранкици Станковић предузете све неопходне радње и 2023. и сад, поводом најновијих.

„И пре него што нас је полиција обавестила, формиран је предмет и поступамо у складу са роковима. На вашој смо страни“, истакла је она. 

Случај Вук Цвијић

„Не мислим да институције раде своје посао. Ми оваквим састанцима стварамо илузију да постоји нешто што не постоји. Мој случај је само део мозаика незаконистости. Ми у власти имамо ОКГ. То је мој утисак“, рекао је Вук Цвијић.

Прво тужиластво: Александар Гаврић, јавни тужилац

У случају Вука Цвијића постојала је сумња на насилничко понашање. Члан 344. Кривичног законика је специфичан, тежак за доказивање јер је неопходно доказати објективне услове инкриминације. Али да би неки догађај постао кривично дело, мора да се деси теже ремећење јавног реда и мира и узнемиреност грађана. Или да јавни ред и мир буде теже нарушени, што укључује интервенцију полиције. У моменту напада, на лицу места није било никога ко је могао да посведочи да је дошло до узнемирености грађана. Имамо велики проблем код тог кривичног дела и у другим сутуацијама невезаним за новинаре, ово није усамљен случај.

Бранко Стаменковић, Врховно јавно тужилаштво

Недопустиво је то што се Вуку догодило. Нико не сме да буде изложен било каквом насиљу. Од вербалног до физичког. Овде је проблем што кривично дело насилничко понашање захтева квалификоване теже облике. Полиција је дуго прикупљала доказе, што је недопустиво. Тужилаштво није утврдило да је дошло до значајног и тешког нарушавања јавног реда и мира. Овде препознајем неопходност промене закона. Баш на овом предмету.

Сенка Влатковић, новинарка Инсајдера, је питала да ли би тужилаштво могло да  проба кроз судску праксу да успостави другачије тумачење угрожавања спокојства грађана код насилничког понашања, а представници тужилаштва су одговорили да већ јесу, чим се на суду расправљало о томе и да ће пробати поново. 

„Да ли сте свесни какву поруку шаљете новинарима и онима који их нападају када 6 месеци полиција не доставља снимак тужилаштву? Остављате нас незаштићене. Кажете да пријавимо нападе, а онда нам кажете да нема кривичног дела јер нисмо узнемирани, иако јесмо“, рекла је Сенка. 

Вук Цвијић 

Када је новинарки Информера стављен сендвич испред лица, људи су аутоматски послати у затвор прекршајно. Није се чекао ни снимак, ни узнемирење јавности. Тек кад су се појавили снимци, људи су пуштени из затвора.

Случај Јелена Спасић

Јелена Спасић није обавештена да је особа која јој је претила побегла из кућног притвора. Сазнала је случајно после 11 дана.

По закону, не постоји обавеза да се жртва обавести о таквим догађајима. Институције се позивају на преоптерећеност и недостатак законског оквира.

Саша Драгојло БИРН 

Новинар Саша Драгојло је у марту нападнут од СНС активисте, пред десетак полицајаца. Нападач је идентификован од стране очевидаца и постоје снимци из више углова, али ни после три месеца нападач није позван на саслушање, те се и даље води као НН лице.

Саша је дао изјаву Првом основном тужилаштву, али се оно и Више јавно тужилаштво споре око надлежности, па истрага није ни започета јер се нису договорили о квалификацији дела. Исти тужилац ради и на случају новинара Вука Цвијића, што изазива додатне сумње у (не)ефикасност поступања. 

Дарко Глигоријевић, новинар Зоомер-а, који је приведен након што је извештавао о нападу на Милоша Павловића из Студентског града, после давања изјаве је пуштен, али је убрзо поново позван и задржан у полицији због „вике и галаме“.

У решењу о задржавању, наведене су нетачне информације, укључујући да је затечен у вршењу дела и да постоји основана сумња да ће га поновити. Није уважено да је Дарко тада био на службеном задатку као новинар, иако је то јасно рекао.

Одузет му је телефон, који је основно средство за рад и још увек му није враћен, што је недопустиво. На мрежама му стижу претње, које тумачи као опомену.

…………………..

Сенка Влатковић из Инсајдер ТВ навела је неколико случајева са којима су се суочили новинари ове редакције:

Снимајући репортажу у Пионирском парку, новинарку Ирену Стевић насилници су спречили да ради свој посао и то у присуству полиције.  На снимку се чује њен узнемирени глас, како изговара да је уплашена и тражи од полиције реакцију која изостаје.

Стефан Миљуш је ударен по руци такође испред Пионирског парка, и тада му је испао телефон. Саслушан је и након тога се ништа није десило, упркос томе што је нападачу снимљено лице.