Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ројтерс истраживање: Грађани највише верују Н1, Новој, Данасу и Времену
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 06. 2025.

Извор: Данас

Ројтерс истраживање: Грађани највише верују Н1, Новој, Данасу и Времену

Највеће поверење грађани Србије имају у телевизије Н1 и Нова, као и у штампане и дигиталне медије Нова, Данас и Време, док најмање верују Пинку, Информеру, Хепију и Kуриру – показује истраживање Ројтерс института о дигиталним медијима за 2025. годину, у које је Србија први пут укључена.

Ово обимно међународно истраживање за Србију је спровела професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић, а подаци указују на изразито подељено и политизовано медијско тржиште у Србији, уз све већи значај дигиталних платформи и све мању улогу традиционалних извора вести.

Нова, Н1 и Данас међу најпоузданијима

Према налазима Ројтерсовог извештаја, Н1 и Нова, кабловски канали у власништву Унитед Групе, представљају кључне изворе независних информација у Србији. Поред њих, Данас се издваја као један од најпоузданијих дигиталних и штампаних медија, док штампано издање недељника Време задржава високу репутацију међу грађанима.
Иако су, како се наводи, мејнстрим медији под све већом политичком контролом, посебно телевизије са националном фреквенцијом, истраживање показује да публика у Србији и даље успева да препозна професионалне и кредибилне изворе информисања.

Презасићено тржиште са недостатком поверења

Медијско тржиште у Србији оцењује се као презасићено и финансијски неодрживо, са више од 2.150 регистрованих медија, што је несразмерно у односу на укупне приходе од оглашавања, који износе нешто преко 270 милиона евра годишње.

У таквој клими, штампани медији бележе снажан пад, а сада учествују са свега 5 одсто у оглашивачком тржишту, док је онлајн сектор у порасту и чини више од 27 одсто укупних прихода. Међу онлајн медијима, највећи домет имају портали Н1, Блиц, Телеграф.рс, Kурир и СрбијаДанас, али поверење корисника јасно се усмерава ка Н1, Данасу и сличним изворима.
Земаљска телевизија још доминира – уз контролу власти.

И поред све израженије дигитализације, земаљска телевизија остаје један од главних извора информација у Србији, са просечним дневним временом гледања од 5,3 сата, што је међу највишима у свету. Међутим, четири комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом налазе се у власништву домаћих компанија блиско повезаних с политичким врхом, укључујући и породичне везе са председником Србије Александром Вучићем.

У извештају се наводи да су ови медији снажно оријентисани ка промоцији политичке агенде председника, уз податак да се Вучић на телевизијама појавио више од 300 пута током 2024. године, и 141 пут током прва три месеца 2025.
Друштвене мреже као алтернатива – посебно за младе

Грађани Србије у великом броју користе друштвене мреже као главни канал информисања – чак 67 одсто, што је највиши проценат у Европи. Међу младима (18–24 године), ТикТок користи 45 одсто за вести, док је Инстаграм једнако распрострањен.

„У актуелној друштвеној и политичкој кризи, друштвене мреже играле су кључну улогу у ширењу нецензурисаних информација, посебно међу студентским активистима“, наводи се у извештају.
Грађани избегавају да плаћају вести – али траже поверење

Плаћање за дигиталне медије у Србији и даље је реткост – свега 7 одсто испитаника изјавило је да плаћа неки облик претплате за онлајн вести. Упркос томе, поверење у професионалне медије остаје кључно и високо рангирано у поређењу са сензационалистичким и политички обојеним изворима.

Целокупно истраживање можете погледати ОВДЕ.

Коментари (1)

Остави коментар
сре

18.06.

2025.

anonymous [нерегистровани] у 13:15

MIKI

Istrazivanje je sprovedeno na dvoje ispitanika - Draza Petrovic i Zaklina Tatalovic. Lepo

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси