Вести
26. 06. 2025.
Време: Чистка на „Јуроњузу“: Пљуште откази након „систематизације“, међу отпуштенима и Милан Шарић
Након спроведене систематизације на телевизији „Јуроњуз", дванаест запослених – међу њима седморо новинара – у среду је остало без посла. Према сазнањима „Времена“, готово сви су потписници саопштења којим се део редакције оградио од нове уређивачке политике ове телевизије.
Како "Време" сазнаје, након спроведене систематизације на телевизији „Јуроњуз“, у среду је подељено 12 отказа запосленима. Међу њима је седам новинара, док су остали запослени из сектора продукције – сниматељи, организатор и шминкерка. Међу отпуштеним новинарима је и Милан Шарић, једно од најпрепознатљивијих лица ове медијске куће.
Само једна особа међу отпуштенима није потписница саопштења дела запослених којим су се оградили од уређивачке политике ове телевизије, па је општа оцена радника у „Јуроњузу“ да се ради о својеврсној „одмазди“ над „побуњенима“.
„Важно је напоменути да су сви новинари и сниматељи који су добили отказе потписници петиције којом су се запослени оградили од менаџмента“, каже за „Време“ извор који је добро упућен у дешавања унутар ове редакције.
Он и појашњава како је дошло до отпуштања, и напомиње да је све трајало – десетак дана.
Пре отказа сумњиво оцењивање запослених
„Пре десет дана је постављена огласна табла у редакцији коју до тада нисмо имали. То је урађено у недељу увече, а у понедељак ујутру су окачили два документа – један је Одлука о систематизацији, као и сама систематизација и нова радна места која су успостављена. На тај начин су укинули скоро сва радна места у телевизији, и направили нова. У Одлуци о систематизацији написали да ће бити спроведено дводневно оцењивање запослених на основу претходних шест месеци рада, као да ће на основу те евалуације донети одлуку ко ће бити проглашен технолошким вишком“, каже извор „Времена“.
Додаје да су критеријуми који су били назначени били „ад хок“ успостављени, јер није било јасно како је особа која је оцењивала утврђивала стручност, компетенцију и радну етику запослених.
Иако је Одлуком предвиђено да се шеф сектора пре одлуке о утврђивању ко ће добити отказ може консултовати са осталима око тога, извор „Времена“ тврди да главна уредница Драгана Пејовић није то урадила.
Истиче да су новинари који су отпуштени не само потписали петицију против руководства, већ су се и директно конфронтирали са менаџентом „Јуроњуза“ око нове уређивачке политике.
„Ми немамо дилему да је то још један вид освете због тог саопштења и ‘чистке’ која је најављена од менаџмента“, закључује извор „Времена“.
Регионална директорка „Јуроњуза“ Миња Милетић није одговорила на наш упит да коментарише отпуштања на овој телевизији.
Новинарка Марија Шехић добила је још почетком јуна отказ на овој телевизији након сукоба са менаџментом.
Она је у Јуроњузу била запослена нешто више од две године. Са Јеленом Стојиљковић је радила емисију „Хајде да разговарамо”, била је продуценткиња информативних емисија, а повремено и водитељка. Од септембра прошле године водила је Јутарњи програм.
То је трајало донедавно, када је „скинута” са смена из студија и пребачена у режију.
А онда је уследио отказ.
Како је све почело
Отказу је претходило што се у априлу 78 новинара и медијских радника јавно оградило од непотписаног саопштења послатог у име редакције „Јуроњуза“ у вези са студентском блокадом РТС-а, што се догодило први пут у историји српског новинарства.
У писму се у име „Јуроњуза“ тражило да надлежни органи реагују на то што су студенти и грађани блокирали Радио-телевизију Србије. Користили су формулације о терању „у логоре”, те да се над колегама из РТС-а спроводи „улична, сирова и брутална револуционарна правда”, која „мора да изазове не само страх, него и гађење”.
Запослени су се оградили од оваквог саопштења, а уследиле су и реакције новинарских удружења
Удружење новинара Србије је после протеста запослених у „Јуроњузу“ саопштило да су они „изложени професионалном деградирању, различитим притисцима“. Славко Ћурувија фондација је објавила да овај отказ „представља освету јер се супротставила гажењу професионалних стандарда, притисцима и малтретирању новинара и новинарки ове медијске куће, од како су на њена челна места дошле Миња Милетић, регионална директорка, и Драгана Пејовић, главна уредница“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.