Вести
11. 07. 2025.
MФРР: Слобода медија наставља да опада забрињавајућом брзином, ЕУ мора да реагује
Потписане новинарске и организације за слободу медија изражавају дубоко згражавање због нових напада на новинаре и новинарке широм Србије, од којих многе спроводе државни представници и припадници органа реда. Ванредно стање када је у питању слобода медија у Србији – како је проценила МФРР мисија солидарности у априлу – не само да се наставило, већ се и драстично погоршало алармантном брзином, упркос нашим бројним упозорењима и препорукама.
Према подацима са платформе Mapping Media Freedom, закључно са 11. јулом, документовано је укупно 95 случајева кршења слободе медија против 184 новинара/ки, медијских кућа и новинарских удружења у последњих шест месеци. Ово је незабележен број у поређењу са претходним годинама.
Цео медијски систем је погођен: поједини новинари/ке су физички нападани, јавно клеветани, претило им се, отпуштани су или су били изложени притисцима да сами дају отказ. Истовремено, процес избора нових чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) изазвао је озбиљне сумње у погледу непристрасности и ризика од политичке контроле над медијским сектором. У овом контексту, потписане организације оглашавају узбуну: време за упозорења је прошло, међународна акција је хитно потребна.
Када је реч о најновијем извештају Европске комисије о владавини права у Србији, он у великој мери не успева да прикаже озбиљност тренутне ситуације. Потписане организације истичу да се континуирана застрашивања и насиље више не могу посматрати као уобичајена пракса.
Насиље током извештавања са протеста од стране полиције
Улога полиције постаје све већи разлог за забринутост, јер су надлежни органи прешли са пасивности на директне сукобе с демонстрантима и новинарима/кам, често користећи прекомерну силу – укључујући физичке нападе и произвољна хапшења.
Током протеклих недеља, најмање 11 медијских радника/ца који су извештавали са студентских протеста физички су нападнути, упркос томе што су били јасно обележени као новинари/ке. Током великог протеста 28. јуна, који је обележила несразмерна употреба силе од стране полиције, бројни новинари/ке су повређени/е ударцима пендреком, штитовима и сузавцем. Како већина ових инцидената не бива истражена, починиоци остају некажњени. Да би се сузбила ова клима некажњивости, позивамо надлежне да хитно, независно и темељно истраже сваки случај напада.
Иако је ЕУ позвала на заштиту основних права, укључујући право на слободу окупљања и изражавања у контексту протеста, до сада није упутила конкретну поруку у вези са алармантним порастом насиља над новинарима/кама.
Поводом извештаја ЕК о владавини права за 2025. годину, изражавамо забринутост због веома ограниченог простора посвећеног безбедности новинара/ки, што је недопустиво у тренутку када претње ескалирају и захтева много више пажње и приоритизацију. Тренутни приступ ризикује да потцени озбиљност ситуације.
Опасна реторика председника Вучића према независним медијима
Од трагичних догађаја 1. новембра, председник Вучић је у више наврата таргетирао независне медије. Називајући извештавање Н1 и Нове С „чистим тероризмом“ и позивајући тужилаштво да реагује, додатно излаже ризику оне медије који су већ раније били мета због свог критичког извештавања. Ове изјаве су уследиле након уклањања оба канала са сателитске платформе ЕОН САТ (Тотал ТВ), која је недавно продата Телекому Србија, који је делимично у државном власништву. Иако је председник негирао да је наредио уклањање, изјавио је да се ти канали могу угасити „за пет минута“. Након његових изјава, новинари Н1 поново су добили претње смрћу онлајн.
Потписане организације додатно осуђују и најновију кампању блаћења коју је покренула новооснована провладина Асоцијација новинара Србије (АНС) против Независног удружења новинара Србије (НУНС) – члана Европске федерације новинара и партнера МФРР платформе. То што једна новинарска организација може бити злоупотребљена за усмеравање таквих напада нарушава неуморне напоре представника медија у подршци независним новинарима/кама и њиховом извештавању о протестима.
Отпуштања новинара и новинарки који бране професију
У овом контексту, забрињавајући је пораст отпуштања новинара/ки и медијских радника/ца у више редакција, који/е су били изложени претњама, цензури или су добијали/е опомене због подршке протестима или залагања за професионалне стандарде. Изражавамо забринутост да су политички мотиви утицали на одлуке о отказима у редакцијама попут Euronews Србија, ELLE Србија, Вечерњих новости и Политике. Захтеви за одговарајућом накнадом за отпуштене и истраге о овим случајевима затражени су преко Платформе Савета Европе за безбедност новинара/ки. Ситуација у РТС-у остаје посебно забрињавајућа. Уговори нису обновљени хонорарним сарадницима/ама у јавном сервису који/е су, заједно са бројним другим запосленима, потписали отворено писмо у коме се залажу за објективно извештавање.
Изборни процес у РЕМ-у не испуњава стандарде ЕУ реформи
Процес избора чланова Савета РЕМ-а поново је спроведен на нетранспарентан начин и без неопходне независности. Два пута током ове године независни кандидати/киње и организације су се повукли из процеса због бројних нерегуларности које су фаворизовале провладине кандидате/књие. Оваква пракса представља кршење члана 10. Закона о електронским медијима и још један доказ да власти у Србији игноришу реформе које захтева ЕУ.
Све ово захтева снажну реакцију Европске комисије у циљу заштите јавног интереса, новинарства и основних слобода у Србији. Комисија мора поново да потврди своја очекивања у области владавине права кроз јасне захтеве, саопштења и конкретне мере за деескалацију кризе пре него што слобода медија у Србији буде потпуно угушена.
Поред тога, Европска комисија мора да осигура да постизање опипљивог напретка у области људских права буде централни услов за доделу средстава из IPA III фонда и новог фонда за раст и реформе. Даља финансијска средства ЕУ треба да буду усмерена на подршку цивилном друштву и независним медијима. ЕУ треба да инсистира на значајном укључивању цивилног друштва и новинарских организација у праћење и надзор испуњавања ових обавеза од стране Србије.
На крају, поново изражавамо пуну солидарност са новинарима/кама и медијским радницима/цама у Србији који, упркос све тежим условима рада, настављају да информишу јавност.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.