Вести

06. 08. 2025.

Аутор: Данијел Апро Извор: Цензоловка

РЕМ о памфлету Зло доба: Kриминализација, дехуманизација, омаловажавање, пропаганда

Стручна служба РЕМ-а предложила је покретање поступка против Пинка и Б92, јер су емитовали урадак прорежимског Центра за друштвену стабилност, који је, према овој служби, најближи памфлету. У њему се циљају новинари Н1 и Нове С, противно основним начелима професионалног новинарства, уз дискредитовање, омаловажавање без веродостојних информација и на граници је политичке пропаганде, како је закључила служба РЕМ-а. И даље нема Савета који би се о захтеву стручњака изјаснио.

Kриминализација. Дехуманизација.

Политичко дискредитовање. Професионално омаловажавање. Недостатак веродостојних информација. Врста несвојствена телевизијском медију. Граница политичке пропаганде.

Памфлет.

Овим речима Служба за анализу и надзор Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) описала је филм под насловом „Зло доба“, дело иза којег стоји – режиму врло блиска – организација Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС).

Стручна служба РЕМ-а предложила је покретање поступка против оних који су емитовали спорни филм у којем се циљају новинари телевизија Н1 и Нова С, због, како наводе, садржаја који није у складу с Правилником о заштити људских права у медијима.

Недостаје једна ситница

На овом месту, ипак, јавља се један очигледан, па, технички недостатак: од 4. новембра прошле године Савет РЕМ-а не постоји.

Члановима је истекао мандат, а нови – супротно закону – нису изабрани. Поступак је у току. Уз застоје, злоупотребе и нелогичности. И не много оптимизма.

И док Србија нема легитимно тело које одлучује о домаћим радијским и телевизијским станицама, случај „Зло доба“ је само последњи у којем стручна служба уради свој посао и надаље се јасноћа поступка губи.

Исто тело у марту је закључило да оно што емитује ТВ Информер „не одговара ниједном новинарском жанру“ (више је ријалити, мање информатива, кажу). У њему се, како пише у извештају, притиска правосуђе, вређају медији, изазива страх и паника.

Цензоловка је раније писала да, чак и док је Савет постојао и радио у пуном саставу, понекад – на пример, ТВ Пинк вс. Тамара Скорзза – одлучивао је против закључака сопствене службе. Хладно одбијао предлоге, без расправе.

Патриотско информисање

„Зло доба“ је видео-урадак од око 45 минута. Најављен као „нови документарни филм који разоткрива механизме медијске манипулације и њене стварне актере“, даје одговоре на кључна питања о настанку Јунајтед медије, о контроли медијског наратива, те „крајњим циљевима“ медијске манипулације.

„Имена, стратегије, интереси – све што није смело да буде откривено, сада излази на светло дана. ЦЗДС одговара на питања на која други немају одговор – или се не усуђују да их изговоре“, тврде аутори.

А аутори, дакле ЦЗДС, за себе кажу да се „залажу за поспешивање толеранције у јавном дијалогу“ и „јачање свести о неопходности демократије као политичког и друштвеног система вредности“.

Дакако, „на патриотским основама“.

На листи сарадника овог центра су јавни функционери махом из Војводине: министар за европске интеграције Немања Старовић, бивши члан градског већа за образовање Новог Сада Петар Ђурђев, директор Студентског културног центра (СKЦ) у Новом Саду Обрад Шкрбић…

У тој организацији кажу да у филму „доносе причу о методама, интересима и циљевима медијских структура које утичу на јавно мњење“. Откривају „позадину опозиционе медијске сцене“, анализирају „инструменте за обликовање притисака“. Све те добре ствари.

ИНФОРМЕР УРУШАВА ЦИВИЛИЗАЦИЈСKИ НИВО МЕДИЈСKОГ ИЗВЕШТАВАЊА У првих неколико месеци постојања ТВ Информер Служби за анализу и надзор РЕМ-а поднето је 16 пријава против те телевизије. Деловањем овог емитера, сматрају у стручној служби, „урушава се цивилизацијски ниво медијског извештавања“. И тако из дана у дан. Без сметњи. Само три дана пре него што је члановима Савета РЕМ-а истекао мандат, они су једногласно ТВ Информер доделили дозволу за емитовање на територији Београда. „Заслужили су, све су услове испунили и имали су перфектан елаборат, имају новца да плаћају држави Србији за то што су добили и ја им од срца честитам и желим им сву срећу у раду“, изјавила је тада актуелна председница Савета Оливера Зекић. Она је истовремено изразила жељу да „неки нови Савет РЕМ-а Информеру додели националну дозволу“. Након што је, пола године касније, постало могуће пратити ТВ Информер и на СББ-у, ова телевизија је обавестила РЕМ да враћа дозволу за емитовање на територији Београда, како је објавио УНС. Kоначну одлуку о одузимању београдске дозволе Информеру донеће Савет РЕМ-а – једном када буде формиран.

О чему се заправо ради у филму?

„Зло доба“ јесте „опасна мешавина дезинформација, манипулација, полуистина и тенденциозних тумачења“, саопштила је непосредно по емитовању Јунајтед медија, у оквиру које послују телевизије Н1 и Нова С.

„Видео материјал, емитован на телевизијама са националном фреквенцијом, отворено таргетира руководиоце наше компаније, новинаре, медије и ТВ лица – са јасним циљем: њихова дехуманизација, криминализација и коначно уклањање из јавног простора“, наводи се у саопштењу.

Председница Европске федерације новинара Маја Север оценила је емитовање филма „опасним и неодговорним“.

„Имам осећај некакве мучнине и нелагоде. Јако је опасно. Подсећа на толико ствари из прошлости да је то застрашујуће. Онда су то били текстови у којима су се таргетирали колеге и колегинице новинари. Нажалост, морам рећи, Славко Ћурувија“, рекла је Север.

Она је оценила да је појединим особама на власти једина намера да се ту и задрже.

„Kоји је крајњи циљ – зар није крајњи циљ изградити боље друштво за све грађане? Не, неким људима је крајњи циљ одржати се на власти и то је изузетно опасно. Постоје неки који разумеју да је независно и критичко новинарство важно за демократију грађана и да је оно коректив друштва и да служи грађанима.“

Злоупотреба лаковерности гледалаца

„Зло доба“ емитовано је 5. априла, између осталих и на телевизијама Б92 и Пинк, непосредно након централних информативних емисија.

Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) поднео је пријаву против те две телевизије.

Цитирају се повреде забране говора мржње, права друге стране, достојанства и аутентичности личности, повреда коришћења видео снимака и фотографија… ЦРТА истиче да филм промовише непоткрепљене теорије о учешћу новинара у обавештајним операцијама, политичким манипулацијама и кривичним делима.

„Оваквим поступањем директно се злоупотребљава лаковерност гледалаца“, наводи ЦРТА.

У филму се ређају наводна „сазнања“ ЦЗДС о Драгану Шолаку и његовим „интензивним контактима“ с британском обавештајном службом. Теорија је да је платформа Н1 у региону покренута као „британски политички пројекат са интенцијом супротстављања медијском утицају Руске Федерације на Балкану“.

Н1 и Нова С оптужују се да изазивају „насилне друштвене реакције“ и утичу на друге медије, пре свих национални и покрајински јавни сервис.

У пријави ЦРТА тврди да филм крши забрану говора мржње кроз промовисање нетрпељивости према новинарима и вређа достојанство више особа кроз употребу омаловажавајућих квалификација.

Видети под: аутошовинистички новинар.

Памфлет, упркос томе што није својствен телевизији

Анализирати овакав видео-урадак није лако.

„У смислу конкретне новинарске врсте садржај није могуће определити“, пише у извештају службе РЕМ-а.

Додаје се да би „најближа одредница била памфлет, иако је та врста несвојствена телевизијском медију“.

У фокусу је Јунајтед медија, представљена као „систем усмерен против државе“ и повезан са страним службама „које делују субверзивно“. Аргументи су „подаци до којих је дошао“ ЦЗДС.

„Природа објављених информација је да су у највећем делу неприступачне јавности, те би се, уколико су тачне, могле сматрати поверљивим“, пише у анализи.

Професионалном омаловажавању и политичком дискредитовању највише су изложени новинари Н1 и Нова С. На тапету су Оља Бећковић, Жаклина Таталовић, Јелена Обућина, Горан Димитријевић…

Kао „друштвено штетне“ у филму се појављују истраживачке мреже БИРН и KРИK које „криминализују власт“.

„Политичка тенденција емисије је“, пише у анализи, „у неким тренуцима постајала очигледна и досезала је границу политичке пропаганде“.

Све то заједно, закључак је стручне службе, противно је основним начелима професионалног новинарства.

„Изразито једностраним извештавањем о актуелним догађајима од јавног значаја који се односе на друштвено конфликтну ситуацију, фактичким силаском у политичку арену и сврставањем на једну страну у том конфликту, пружилац медијске услуге је на груб начин учинио управо оно (криминализација и дехуманизација) што се предметним филмом замера Јунајтед групи.“

А Савета нема па нема

Извештај је, дакле, састављен и заведен. Неизвесно је шта ће се с њим догодити.

Да ли ће по њему поступати неки будући Савет или ће остати у архиви и чекати боље дане?

Савета нема па нема. Ипак, РЕМ као институција и даље постоји. Барем на папиру. Јавни функционери и људи из самог РЕМ-а изјављивали су да друге службе настављају несметано да раде.

Међутим, како је Цензоловка раније писала, РЕМ је одбијао да одговори на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја и тако избегавао законску обавезу да његов рад буде транспарентан. Образложење је увек исто: Савету је истекао мандат.

Повереник за информације од јавног значаја установио је да је такав одговор неоснован.

Изазови су бројни.

„Регулатор је кључно место контроле, иако је тешко рећи да у једном разрушеном систему он може све или много“, оценила је у недавном разговору за Цензоловку Сњежана Миливојевић, некадашња професорка на Факултету политичких наука у Београду.

„РЕМ је већ годину дана спавао, а још пре тога активно је радио на уништавању медијског система.“

У последњем извештају Европске комисије наводи се да су „озбиљно забринути“ за независност РЕМ-а.

Прошлог месеца Удружење новинара Србије (УНС) је од Одбора за културу и информисање затражило да се Закон о електронским медијима примењује једнако према свима и оценило да шесторо кандидата не испуњава услове за избор чланова Савета РЕМ-а.

Из скупштинског одбора стигао је одговор да је листа кандидата већ утврђена и да „поновно разматрање ових групација не би било правно утемељено нити сврсисходно у овом тренутку“.

Упркос сопственој служби

У међувремену, Служба за анализу и надзор РЕМ-а наставља да пише своје извештаје.

У марту је Славко Ћурувија фондација дошла до сазнања да РЕМ – док је још увек био у пуном мандату – није покренуо поступак против ТВ Пинк, упркос анализи сопствене стручне службе.

Прошлог лета је оценила да је новинарка Тамара Скрозза без основа „постављена у контекст особе која позива на убиство председника“ и на „ликвидацију политичких противника“. За њих ово представља распиривање нетрпељивости и претњу. Али Савет РЕМ-а једногласно је одбио поступак против Пинка.

Против Тамаре Скроззе синхронизовано су деловали државни функционери, телевизије с националном покривеношћу, прорежимски таблоиди и аналитичари.

Још увек некажњено.