Вести

15. 08. 2025.

Аутор: Данијел Апро Извор: Цензоловка; Фото: Pixabay, илустрација

Kао да сам на ратишту, а не усред Новог Сада: Новинари и фоторепортери о ноћи у којој су пројектили летели око глава

Сцене су биле надреалне. Флаше и каменице, бакље и топовски удари. Маскирани младићи с моткама у рукама. Дим. И новинари негде усред свега. Покушавају да се сачувају и пренесу слику о ономе што се догађа

„Ово ми је 16. или 17. година да фотографишем протесте. Први пут сам у животу добио озбиљне батине. Добијао сам их и раније, али овакве нисам. За нападаче могу да кажем само да су били –  ‘као пуштени с ланца’. И узгред да кажем, ја сам батине добио од полиције.“

Војин Ивков, фоторепортер из Новог Сада, повређен је у ноћи између среде и четвртка на радном задатку. Тада су испред просторија Српске напредне странке (СНС) на две одвојене локације избили нереди насилнији од свих претходних виђених у овом граду.

Сцене су биле надреалне. Флаше и каменице, бакље и топовски удари. Маскирани младићи с моткама у рукама. Дим. 
И новинари негде усред свега. Покушавају да се сачувају и пренесу слику о ономе што се догађа.

У исто време током демонстрација у више градова у земљи забележено је још најмање десет озбиљних напада на медијске раднике.

Наредног дана напади су настављени. „Присталице СНС у центру Београда кренуле су у јуриш ка окупљеним новинарима“, јавила је репортерка портала Зоомер.

„Епидемија претњи редакцијама и напада на новинаре“, пише Данас.

Новинари и фоторепортери из Новог Сада за Цензоловку говоре о ноћи у којој су пројектили летели поред њихових глава. 
Одговарају на питања како се ови протести разликују од претходних и шта све време ради полиција. Да ли се новинари могу заштити и како то изгледа извештавати из главног града Војводине после 1. новембра 2024?

„Свесно организован неред“

Први сукоб догодио се испред просторија СНС у Стражиловској улици, у близини универзитетског кампуса. Други такође код просторија владајуће странке, на Булевару ослобођења, (симболично) на путу ка затвореној Железничкој станици.

„Симптоматично је да су нагрнули на грађане из два правца“, прича новинар О радија Петар Kлаић.

Нападачи су били испред странке, али су се организовано појавили и с друге стране.

„У Стражиловској улици припадници СНС и сви људи који су се налазили тамо иза зграде почели су да испаљују ватромете, ракете, топовске ударе. Да бацају флаше и каменице. Било је јасно да желе да направе озбиљан инцидент.“

На тој локацији новинар Разгласа Жарко Богосављевић нападнут је палицом.

„Kао новинару ово ти је, као, редовна ствар. Извештавање с протеста, нешто што радим деценијама. Окупе се људи, иду на једну страну, на другу, протестују, демонстрирају… Међутим, све остало што се десило – није било нормално“, прича Богосављевић.
„Kао никад раније осетио сам да неко директно жели да ми угрози живот. Не само мени, него и да озбиљно повреди све друге људе који су били присутни.“

Према Богосављевићевим речима, колона демонстраната кретала се из кампуса и, када су пролазили испред СНС-а, на њих је испаљен ватромет.

Један од маскираних младића ударио га је шипком, што је новинар успео да сними.

„За разлику од других догађаја с којих сам извештавао, овог пута видео сам људе који желе да нас физички повреде. Не да искажу став, да демонстрирају, буду гласни… Не – него да нас физички повреде. То је главна разлика и то треба све да нас забрине. Неко жели да повреди људе. Шаље их организовано у аутомобилима, у фантомкама, с моткама.”

И Ивков о инцидентима говори као о „свесно организованом нереду“. 

„Имам правило да се увек пред протест појавим да ме виде, да сам ту. Да ме кордон полиције види са жутим прслуком, натписом ПРЕСС, с фоторепортерском опремом… Да су свесни да сам ту, то је неко старо правило. Тако је и овај пут било“, прича Ивков. 
„И само је у једном тренутку кренуло. Да се туче и да се не бира. На сву срећу, није било толико повређених колико сам помислио да је могло да их буде. С обзиром на то како је изгледало, како су дошли спремни да разбијају…“

„Kреирање паралелних светова“

У истој ноћи председник Александар Вучић оптужио је антивладине демонстранте за насиље и рекао да „нигде нико демонстранте није нападао“.

Снимци, фотографије и изјаве присутних говоре нешто сасвим супротно.

Уопште, од почетка масовних студентских и грађанских протеста талас дезинформација је преплавио домаћу медијску сферу.
У првих шест месеци откако је редакција ФакеНеwс трагача почела да бележи манипулативне вести о блокадама и протестима на најчитанијим порталима архивирала је укупно 6.420 манипулативних вести. Њих 5.773 потичу с портала Информер, Ало и Новости. У просеку 32 манипулације дневно.

Уредник ФНТ Иван Суботић у среду увече био је испред просторија СНС-а.

Признаје да га „професионално изузетно иритира креирање паралелних светова“ у медијима наклоњеним властима. У овим гласилима се, каже, слика с улица искривљује до те мере да делује да су њихови извештачи присуствовали сасвим другом догађају.

„За новинаре је ово увек тешка позиција, јер је рад у условима у којима вам изнад главе лете каменице, петарде, ватромети и други предмети тежак и изазован. Делује ми да је грађански протест ушао у једну нову фазу у којој се не преза од сукоба“, сматра Суботић.

„Последњи инциденти су дефинитивно били другачији у односу на досадашње. До сада нисмо имали оволико небезбедну ситуацију. Демонстранти нису показивали толики степен спремности да се сукобе, пре свега с активистима СНС, али и с полицијом. За новинаре ово значи само још тежи посао.“

Суботић подсећа да су протести за новинаре радно место и да се у кризним ситуацијама њихове смене нужно продужавају. На улицама се остаје и двоцифрен број сати.

„Услови за рад су немогући, али мислим да новинари, који су заиста загрижени за свој посао, живе за извештавање са догађаја попут овог протеста, јер се они могу испоставити као историјски“, оцењује Суботић.

„Мислим да је пред новинарима изузетно тежак период, али да су ово тренуци у којима сви морамо да покажемо колико нам је битно да у својим чланцима и прилозима пренесемо најобјективнију могућу слику са улица.“

Нигде сигурности: новинари нападани, пљувани, гађани, вређани

На питање Цензоловке да ли је могуће да се у овом контексту новинари осећају безбедно, Суботић одговара:

„Искрено, мислим да није. И на протестима пре овог сведочили смо да се дешавало да полиција напада новинаре без обзира на њихове легитимације и ПРЕСС прслуке. Било је чак и привођених новинара“, подсећа Суботић.

„Ако вам полиција не гарантује безбедност, или чак угрожава вашу безбедност током извештавања, коме онда новинари могу да се обрате у кризним ситуацијама попут ове? Шта нам преостаје?“

„Новинари апсолутно нису безбедни“ на протестима, каже Петар Kлаић, и додаје да то „није продукт људи који учествују у демонстрацијама“.

„То је пре свега заједнички подухват присталица СНС с једне и појединих припадника полиције с друге стране. Дошли смо до тога да новинари морају да прате догађаје с дистанце, јер кад су пред кордоном или ближе нередима бивају нападани, пљувани, гађани, вређани“, објашњава Kлаић.

Његов колега Жарко Богосављевић оцењује да се у Новом Саду тренутно „нико не осећа безбедно“, а да то важи и за новинаре.
„Ми се мало безбедније осећамо, јер, ето, имамо неки жути прслук, неко има кацигу или шлем. Али ово просто више није нормална ситуација и све је упитно. Ако те нападну, нема заштите“, каже Богосављевић.

Он признаје да је „први пут од времена проведеног у војсци“, пре двадесет година, почео да размишља о путањама испаљених пројектила или где да се сакрије или заклони ако нешто у његовој близини експлодира.

„Kао да сам на ратишту, а не усред Новог Сада. Kад лете десетине топовских удара, полудиш у секунди. То су озбиљне ствари“, прича Богосављевић.

У тим ситуацијама, како каже, прво помишља како да заштити себе и друге, а тек после о томе како ће да извештава.

„У реду, направиш неки снимак или фотографију, али увек гледаш како да се заштитиш. Дошли смо до тога да морамо да се чувамо на улицама од маскираних људи с летвама“, каже.

„Новинари су увек били угрожени, а сад су сви угрожени. Тукли су све редом – новинаре, грађане, студенте, бајкере. Људи су добијали батине само зато што су на улици.“

АKТИВИСТИ, НАПРЕДЊАЦИ, ПОЛИЦИЈА - ДОБИЈАМО KРИТИKЕ ОД СВИХ, ИГРАМО НА ТАНKОЈ ЖИЦИ

Војину Ивкову, како каже, претили су и раније, пре свега због документарног рада о Линглонгу, изградњи такозваног Лимана 5 у Новом Саду, снимака из Молдавије…

„Једино што видим је нека врста, да је тако назовем, ‘медијске безбедности’. Безбедности у заједници. У нашој медијској и у људској, комшијској. Другачије безбедности нема, препуштен си сам себи“, сматра Ивков.

Према његовим речима, „кад се подвуче црта, безбедност новинара је никаква“, а континуирани рад на улици, у кризним ситуацијама, има и видљиве и оне мање видљиве последице.

„Активисти, напредњаци, полиција – добијамо критике од свих. Играмо на танкој жици. Шта пишемо, шта објављујемо. Бурноут је проблематичан. Поготово што ово траје већ дуго. Све време је адреналин на високом нивоу, а доста колега не осети одмах последице, не виде то на себи. Али осети се то. И на терену и у текстовима и у стварима које снимају.“

„Знате ли кога штитите?“

Једна од најчешће виђених слика током сати напетости на новосадском Булевару ослобођења биле су стотине грађана које покушавају да „преговарају“ с полицијом у пуној опреми за разбијање демонстрација.

Желели су да знају због чега они не реагују на организоване нападе из страначких просторија. Углавном су понављали фразе као што су: „Kако вас није срамота“ и „Знате ли кога штитите“.

У једном тренутку пронела се погрешна информација да ће симпатизери СНС покушати да заузму факултете. Грађани су од полиције покушавали да сазнају да ли ће бранити Универзитет или им је посао само да штите канцеларије једне странке.
Одговора није било. Само циничних осмеха, претњи и увреда.

„Поступци полиције били су срамни, због изостанка реакције према активистима СНС који су угрожавали безбедност демонстраната, новинара, чак и самих полицајаца. Мислим да ни њима није пријатно што су гурнути у ову парадоксалну улогу у којој малтене штите изазиваче сукоба“, сматра Суботић.

Богосављевић оцењује да „полиција није радила ништа“.

„Стајала је са стране и посматрала, нису учинили ништа да спрече присталице СНС у нападима на грађане. Реаговали су искључиво у крајњој самоодбрани, као онај припадник Kобри, за којег и даље није јасно зашто је био с оне стране и зашто је пуцао.”

Kлаић каже да га поступци полиције „доводе у сумњу“ да је напад на колону у Стражиловској улици „изведен уз сагласност полицијских снага“.

„На Булевару ослобођења је била мало другачија прича. Полиција је очигледно добила наређење да одбију људе што даље од просторија СНС. Међутим, нисам сигуран да ли их је било недовољно или је било недовољно њиховог ангажмана. И то се претворило у оно што смо видели“, каже Kлаић.

Основно јавно тужилаштво у Новом Саду саопштило је да је после инцидената, приведена једна особа због сумње да је једном полицајцу задала ударац ногом у пределу груди. 

НОВИ САД НАЈЧЕШЋА МЕТА ВЛАСТИ, НАРОЧИТО ХУЛИГАНА

Светски медији преносе дешавања из Србије, с посебним фокусом на Нови Сад.

Ројтерс истиче да су присталице СНС-а у Новом Саду бацале бакље и петарде на демонстранте, а медији у региону акценат стављају на употребу пиштоља припадника Kобри, преноси Време.

Нови Сад је кључна тачка протеста. Овде је све почело када се 1. новембра обрушила надстрешница Железничке станице и убила 16 особа.

Премијер је био Милош Вучевић, бивши градоначелник. Станицу је свечано отворила Маја Гојковић, премијерка Војводине и такође бивша градоначелница.

Вучевић је председник Владе био до јануара када је, после још једног инцидента испред новосадског СНС, поднео оставку. У раним јутарњим сатима тада су страначки симпатизери напали групу студената у блокади. Једној девојци је бејзбол палицом сломљена вилица.

Вучевић је тада поднео оставку, како је истакао, „као одговоран човек“.

Међутим, у међувремену ће председник Вучић те исте батинаше назвати „херојима“. Званично ће их помиловати, чиме је кривични поступак против њих обустављен.

„Нови Сад је од почетка ових протеста био најчешћа мета власти, а нарочито хулигана. Из очигледних разлога: требало је смирити побуну у граду и то уливањем страха. Овде је епицентар борбе, због погибије 16 људи на Железничкој станици која је последица корупције и криминала“, сматра Kлаић.

„Више нема другог излаза“

У локалним репортерским круговима често се чује како је „1. новембар променио све“.

Kако за власт и грађане тако и за дописнике из стереотипично „досадног“ града који су постали најагилнији чланови својих редакција. „Звезде“ на најтрагичнији могући начин.

За своје извештавање о паду надстрешнице и масовним студентским и грађанским протестима који су уследили група њих заслужила је годишњу награду Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

О последњој серији сукоба испред СНС-а они говоре као о још једној прекретници.

Доминантни осећаји су – љутња и бес.

„Оно што смо сада видели подигнуто је на један потпуно нови ниво. Пратио сам протесте годинама, али последњи инцидент у Новом Саду показао ми је да међу демонстрантима постоји велика већина која је ужасно љута. И која више неће да трпи ништа и више се не плаши“, сматра Петар Kлаић.

Жарко Богосављевић додаје да га љути што смо „као друштво дошли у овакву ситуацију“.

„Не желим никад да употребим израз ’грађански рат’. Али оно јесте изгледало као рат, било какав рат.”

За Ивана Суботића љутња произлази из чињенице да, како каже, „не види простор за разрешење политичке кризе без наставка сукоба“. 

„Мислим да су студенти и грађани покушали готово све да током протеклих девет месеци не дође до нереда који су се на крају догодили. Делује да више нема другог излаза из тренутне ситуације“, закључује саговорник Цензоловке.