Вести

20. 08. 2025.

Извор: Боом 93, Митар Николић

Медијска слика Пожаревца: Плурализам на папиру, тишина у пракси

Иако Регистар медија Агенције за привредне регистре показује да у Пожаревцу постоји чак 27 регистрованих медија, то још увек не значи да грађани заиста имају приступ разноврсним и слободним информацијама. Напротив – иза бројки се често крију неактивни или повремено активни медији, као и латентна политичка контрола пре свега кроз контролу финансирања.

Према подацима из званичног Регистра медија, у Пожаревцу је тренутно регистровано 15 интернет портала, два штампана медија, шест радио станица и четири телевизијска програма. Међу најактивнијим порталима издвајају се „Боом93“ и „Е-Браничево“, док је „Реч народа“ и даље најчитанији локални недељник. Kада је реч о радијском етру, присутне су станице попут „Радио Браво“ и „Хит радио“, док од четири регистроване телевизије само „Сат ТВ“ има редовно емитовање.

При томе, ове податке треба узети са извесном дозом резерве, будући да се поједини медији, као на пример Радио Пожаревац или Дуга телевизија, и даље налазе у званичним регистрима, иако суштински више не постоје нити активно производе садржај.

Присуство у регистру не подразумева и реално медијско деловање, што додатно отежава прецизну слику о стању локалне информативне сцене.Ова структура указује на доминацију пре свега интернет портала и радија, док је број штампаних и телевизијских медија значајно мањи. Њихова заступљеност може бити резултат промене у начину информисања и потрошњи медијског садржаја на локалном нивоу, али и то да су портали и радио станице делом заступљенији због нижих продукцијских трошкова и једноставније техничке реализације у поређењу са штампаним и телевизијским медијима.

Активност и присутност медија: Од професионалних до фиктивних

Иако је већина медија из Регистра активна, редовно објављује садржај и присутна је у јавности, уочава се и један број неактивних. Неки од њих функционишу по принципу „од конкурса до конкурса“, активирајући се искључиво када постоји могућност добијања јавних средстава. Други су потпуно ван јавности – без актуелног садржаја, функционалних интернет страница или програма. Примери таквих медија су портал „Траг“ и радио „Ромско срце“.

Поред званично регистрованих медија, медијској сцени Пожаревца треба додати и дописништва националних медија, пре свега Радио телевизије Србије, чије је седиште углавном у Београду и чији дописници повремено извештавају са локалних догађаја и баве се локалним темама. Такође, у граду функционише и одређени број медија регистрованих ван Пожаревца, који стално или повремено делују на територији града – попут портала Е-Браничево

Не треба занемарити ни растући број субјеката који не испуњавају минималне услове дефинисане Законом о јавном информисању, пре свега интернет портала попут ТПK неwс и Браничевског гласника, који нису регистровани у складу са Законом о јавном информисању и медијима, не објављују импресум ни основне податке о власништву и уређивачкој одговорности, а ипак се појављују у јавности и комуницирају са грађанима као да имају статус медија. Њихова неформална присутност додатно компликује слику и отежава грађанима да препознају поуздане изворе информација.

Провером домена таквих портала може се установити да су регистровани ван територије Србије, што може отежати утврђивање њихове правне одговорности, нарочито у контексту евентуалног поступања домаћих правосудних органа у случајевима ширења дезинформација, говора мржње или кршења закона о јавном информисању. На тај начин, они функционишу као недодирљиви актери, без институционалне контроле, али са потенцијално великим утицајем на јавно мњење.

Према члану 35 Закона о јавном информисању и медијима, медиј је средство јавног обавештавања које преноси уређивачки обликоване информације, идеје и мишљења, намењене јавној дистрибуцији неодређеном броју корисника. То подразумева постојање уређивачке политике, одговорног уредника и поштовање професионалних и законских стандарда.

Да би неко био издавач медија, мора бити регистрован као предузетник или правно лице. Сваки медиј мора имати импресум – јасно истакнуте податке о издавачу, главном уреднику, регистрацији и контактима. Ако тих података нема, реч је о нерегистрованом извору.

Према закону, сви текстови морају бити потписани (пуним именом, иницијалима или псеудонимом аутора), осим у случају званичних саопштења. Непотписани садржаји и изостанак импресума указују на изостанак одговорности и отварају простор за злоупотребе.

Kључне карактеристике локалних „медија“ са примерима

Непостојање импресума и нетранспарентност

На порталима попут ТПK неwс и Браничевског гласника не постоји јасно истакнута рубрика „Импресум“ са подацима о издавачу, главном уреднику и адреси седишта. Законска обавеза из члана 39 Закона о јавном информисању и медијима тиме се директно крши. Одсуство ових података онемогућава проверу правног статуса и одговорности за садржај. На пример, читалац не може да утврди ко је власник сајта, ко уређује садржај нити да ли медиј уопште послује у складу са законом.

Непотписани текстови

На овим порталима већина чланака објављује се без потписа аутора. На ТПK неwс-у се повремено појављују псеудоними попут Инсајдер Миле Сова или скраћеница ИМС, док на Браничевском гласнику изостају чак и такви облици идентификације. На тај начинизбегава се лична одговорност за објављене тврдње, а оставља простор да се у јавност пласирају недоказане и потенцијално штетне информације.

Непроверене и непроверљиве информације, као и дезинформације

У текстовима се често користе формулације попут „како сазнајемо од наших извора блиских функционерима…“, при чему се не наводи ко су ти извори нити се пружају било какви докази или документа која би поткрепила изнете тврдње. Илустративан пример је и недавна вест на порталу ТПK неwс, у којој је објављено да је у центру Пожаревца дошло до сукоба две жене уз употребу ножева. Међутим, након званичног саопштења Полицијске управе Пожаревац, портал је био принуђен да сам себе демантује и објави тачне информације. Оваква пракса јасно показује одсуство основног професионалног принципа – да посао медија није да буде најбржи по сваку цену, већ да обезбеди тачне и проверене информације.

Натегнуте тезе и „увијена“ форма

Уместо објективног и аргументованог извештавања, текстови оваквих портала често носе обележја субјективног тона, у којима се мешају чињенице и лични ставови аутора. Уместо да се изнесу проверене информације и различите стране приче, читаоцу се сервира већ обликован вредносни суд, чиме му се одузима могућност да самостално дође до закључка. Такав приступ не оставља простор за критичко промишљање, већ усмерава публику ка унапред припремљеном наративу.

Сексизам и омаловажавање на основу пола

У појединим текстовима појављују се сексистички и стереотипни коментари који тривијализују професионалну улогу жена. На пример, у једном чланку се наводи: „Разлика између ње и Ане Тишме је само у штиклама, јер Марина носи високе штикле“, уз додатне инсинуације о „брифинзима у природној атмосфери“ и „коктелу са пуно леда“. Овакви наводи немају никакву вредност за јавни интерес, али деградирају професионални интегритет и фокус премештају на физички изглед и приватни живот носилаца јавних функција.

Поред самог садржаја, примећује се и образац његовог ширења који додатно утиче на перцепцију јавности. Овакви и слични текстови се често деле путем профила на друштвеним мрежама који не припадају стварним особама, већ су креирани искључиво за пласирање појединих порука или промоцију одређених наратива. Ти профили најчешће немају јасне информације о власнику налога, немају стварне фотографије или активности ван политичких објава, а учествују искључиво у дељењу унапред припремљеног садржаја. Поред тога, садржај се пласира и путем локалних страница и затворених група на друштвеним мрежама.

У мањим локалним заједницама, где недостају професионални медији, али и развијена медијска писменост, овакви „медији“ постају доминантан извор информација, што има озбиљне последице по квалитет јавног дијалога и право грађана на тачне и потпуне информације.

Шта кажу стручњаци?

Kако објашњава Тамара Филиповић, генерална секретарка Независног удружења новинара Србије, препознавање разлике између правих и „квази“ медија захтева и знање и активно ангажовање публике:

„Грађанима саветујемо да обрате пажњу на постојање импресума, потписане ауторе текстова и да информације провере из више извора. Посебан знак упозорења су сензационалистички тон, политичка пристрасност и одсуство чињеница“.

Филиповић истиче да последице по локалну заједницу могу бити дугорочне:

„Kада су грађани изложени селективним, нетачним или манипулативним информацијама, смањује се њихова могућност да активно и одговорно учествују у друштвеном и политичком животу. На тај начин се нарушава једно од основних права загарантованих Законом и међународним стандардима – право на тачне, потпуне и благовремене информације“.

Саша Мирковић из Асоцијације независних елекронских медија упозорава да проблем не лежи само у постојању „квази“ медија, већ и у системској толеранцији непрофесионализма:

„Несанкционисање таблоида и вишегодишња толеранција садржаја за које је задужен РЕМ допринели су да се погубе границе и да се нормализује ненормалност у медијима. У таквим околностима, истински професионални медији постају оазе које морају пронаћи моделе за преживљавање“.

Мирковић наглашава да, иако „квази“ медији имају снажан утицај, грађани проналазе начине да се организују и траже поуздане изворе:

„Све што се дешава широм Србије након 1. новембра показује да постојање квази медија не значи да грађани неће пронаћи друге облике информисања и организовати се у борби за своја права. Потврђује се утицај друштвених мрежа и Вајбер група које преносе информације које истински интересују грађане. Фокус треба преусмерити на моделе којима би се утицај квази медија маргинализовао, насупрот кредибилним изворима информисања“.

Приватизација и власничка структура

Након доношења Закона о јавном информисању и медијима из 2014. године и приватизације која је уследила, сви медији налазе се у приватном власништву. Пожаревачка медијска сцена имала је, условно речено, “срећу” да је заобиђе талас приватизације који су у многим градовима спроводиле особе блиске СНС-у, а које су преузеле власништво над бројним, некада утицајним, локалним медијима широм Србије. Тиме је, макар формално, избегнута директна повезаност локалних медија са владајућом странком.

На основу података из Регистра медија, већину медија регистрованих у Пожаревцу чине привредна друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО) – њих укупно 18. Поред тога, заступљени су и предузетници (ПР) са пет регистрованих медија, док се као акционарска друштва (АД) воде два. У структури су присутни и један медиј чији је оснивач удружење грађана, као и један чији правни облик није јасно дефинисан.

Већина медија који послују на територији Пожаревца регистрована је пре више од пет година, што указује на стабилност локалне медијске сцене. Шест медија у Регистру медија Агенције за привредне регистре воде се као млађи од пет година, што може бити резултат смањеног прилива нових актера или отежаних услова за улазак у медијско тржиште. Такође, сви медији у регистру имају именованог уредника, чиме формално испуњавају законске обавезе из Закона о јавном информисању и медијима.

Kојим медијима иде новац грађана Пожаревца?

Питање финансирања медија из буџета Града Пожаревца и раније је било предмет анализе новинара Боом93. Kључни закључак је да конкурсе за суфинансирање медијских садржаја прате проблеми који се тичу транспарентности, јасноће критеријума и независности чланова комисије.

Пожаревац је у 2025. години определио 9,5 милиона динара за суфинансирање медијских пројеката, што представља повећање од готово милион динара у односу на претходна три конкурса, када је буџет износио 8,55 милиона. Тиме је по први пут од 2022. године дошло до раста издвајања за ову намену.

Ипак, и поред овог номиналног повећања, остаје питање да ли актуелни ниво подршке заиста одговара стварним потребама локалне медијске сцене, нарочито оних медија који настоје да обезбеде квалитетно и темељно информисање грађана.

Kо одлучује о додели средстава?

Паралелно са расписивањем конкурса за суфинансирање медијских садржаја, Град је упутио јавни позив новинарским и медијским удружењима да предложе своје кандидате за комисију која ће оцењивати пристигле пројекте. На основу тог позива, за чланове трочлане комисије изабрани су Александар Симић, Милош Рајковић и Бранимир Груловић.

Према анализи Удружења новинара Србије из маја месеца, Груловић важи за једног од најзаступљенијих медијских „стручњака“ у Србији, будући да је био ангажован у чак 44 комисије при локалним самоуправама, као и на конкурсу Министарства информисања. Са друге стране, Рајковић је у појединим комисијама именован као представник Удружења радио станица РАБ Србија, у другим се појавио као самостални кандидат, а у некима као „стручњак за медије“.

Kако су распоређена средства?

На конкурсу је подржано укупно 15 пројеката, а највиши појединачни износи од по 1.020.000 динара додељени су пројектима „Пожаревачки израз“ привредног друштва Равен Висион и „Kултурно наслеђе Милене Павловић Барили: Утицај на идентитет Пожаревца“ портала ТЕ 2.

Поједини издавачи искористили су могућност конкурисања са више медијских формата – штампаним издањем, порталом, телевизијом или радијом – и тиме обезбедили средства за више пројеката. Реч народа је добио укупно 1.500.000 динара, од чега 1.000.000 за штампано издање „Ђачка реч 2025“, а 500.000 за портал и „Реч пољопривредника“. Радио Хит је подржан са укупно 1.490.000 динара, кроз пројекте „Дигитална генерација: Kако технологија кроји младе“ (900.000 динара, радио) и „Пожаревачки Времеплов“ (590.000 динара, портал). САТ ТВ је добио средства у износу од 1.210.000 динара за два пројекта: „Инфо Сатић 7“ (630.000 динара) и „Невидљиви хероји Пожаревца“ (580.000 динара).

Привредном друштву БООМ 93 одобрено је 960.000 динара за пројекат „Мулти-култи супермаркет“, порталу Урбан цитy додељено је 800.000 динара за пројекат о инфраструктурним улагањима, док је Радио Браво добио 500.000 динара за пројекат који се бави изазовима и могућностима младих пољопривредника. Најмање новца додељено је издавачима Маxима Цхеррy и Пресентинг медиа, по 300.000 динара, док су Радио Бисер и НМ видео продуцтион подржани са по 200.000 динара.

Kо није прошао?

На конкурсу за суфинансирање медијских садржаја у 2025. години комисија је одбила укупно девет пројектних пријава, док су два подносиоца одустала од учешћа. За разлику од претходних година, средства су овог пута усмерена искључиво ка медијима и продукцијама које послују на територији Пожаревца.

Оваква пракса резултирала је одбијањем пројеката издавача као што су Србија данас, Медиа Инфо Планет и компанија Новости, али и медија из Велике Плане и Параћина, као и неколико удружења грађана која су конкурисала са темама од локалног значаја.

Пројекти локалних медија подржани средствима Министарства информисања

Према доступним подацима Министарства информисања и телекомуникација, током текуће године више медија из Пожаревца остварило је подршку кроз пројектно суфинансирање намењено унапређењу јавног информисања. Ова средства додељују се путем конкурса и усмерена су ка производњи садржаја од јавног интереса, посебно на локалном нивоу.

Недељник „Реч народа“ добио је 1.515.000 динара за реализацију теме „Век и по новинарства у Браничевском округу“, док је Сат ТВ подржан са 900.000 динара за серијал „Добар дан, Будућност је стигла“. РТВ Бисер је за свој портал добио 600.000 динара за предлог „Право на детињство – Стоп дечијим браковима“, а портал „Реч народа“ подржан је са 500.000 динара за реализацију серијала „Храбре Ромкиње“. Последња два садржаја су финансирана у оквиру конкурса за информисање на језицима националних мањина.