Вести

22. 08. 2025.

Аутор: Војислав Стојисављевић Извор: Данас

Вучић диктира наратив, па таблоиди воде кампању: Kако функционишу дискредитационе кампање медија и какав ефекат изазивају?

Напади медија на појединце или групе, познати и као дискредитационе кампање, представљају облик систематског јавног притиска са циљем да се наруши углед, кредибилитет или друштвени положај одређене особе или организације.

Овакве кампање у Србији нису реткост и често користе селективно изабране информације, искривљене чињенице или негативне интерпретације, стварајући лажну слику о некоме или нечему.

Појединци или групе који су мета оваквих напада најчешће се приказују кроз једностране наративе, док се њихова могућност да одговоре или објасне сопствени став потискује у други план или често не постоји.

Дискредитационе кампање могу да имају дугорочне последице – од нарушавања професионалног и личног интегритета до потпуног искључивања некога из јавног дискурса.

Kада се користе као политичко или пословно оружје, оне не само да утичу на репутацију мете, већ и на ширу јавност, јер обликују перцепцију друштвених појава кроз пристрасно и манипулативно извештавање. Управо зато, препознавање и критичко промишљање оваквих садржаја кључно је за очување медијске писмености и заштиту јавног простора.

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић за Данас указује да су медији данас јако поларизовани, али да је мањина још увек посвећена професионалном извештавању и поштовању кодекса.

„Kада се баве истраживачким новинарством, посебно у серијалима, често их оптужују да воде кампање против политичара или тајкуна, бизнисмена, криминалаца… али и ако постоје примедбе на одређене чињенице, могу да их демантују“, објашњава он.

Додаје да овакви медији поштују законе и то објављују.

„Међутим, сада су медији све чешће тужени оптужбама са елементима СЛАПП тужби, а пошто у нашем правосуђу СЛАПП није препознат, и у пракси се овакве тужбе не одбацују. Само суђење које уследи угрожава рад редакција, одвлачи енергију, застрашује великим казнама и слично“, упозорава Матић.

Мета се, како каже, одређује најчешће од стране политичких моћника и лансира се у изјавама на конференцијама за штампу или у наступима у парламенту, интервјуима, са полуистинама и оптужбама.

„Таблоиди по договору то прихватају и врло унисоно сви објављују фронтално напад лажима, неретко идентичним текстовима, прича се дели на друштвеним мрежама и покреће механизам ботова који умножавају видљивост и стварају додану конфузију код пратилаца. Kоментари су често део кампање и шире тематику увреда и дискредитација“, објашњава он.

Често се, додаје, појављују и претње.

„Драстичнији коментари потом завршавају у таблоидним медијима којима се наставља кампања, те коментаре коментаришу политичари или аналитичари, који се са додатним дискредитацијама шире и тако праве спиралу кампање“, указује Матић.

Он упозорава да се користе полуинформације пласиране из обавештајних или полицијских кругова, а од мотива зависи који ће се обрасци користити.

„Постоје кампање које треба свом гласношћу и садржајем да прикрију неке осетљиве политичке одлуке, послове Владе… и тада је веома тешко разумети због чега је покренута кампања јер изгледа као бесмислено наметање теме“, појашњава Матић.

Постоје и кампање реакције на одређене догађаје или извештавање о догађајима.

„Kампање водећих политичара и таблоида против медија ‘Унитед Медиа‘ су константне и користи се сваки извештај, свака емисија, да се употребе већ изграђени стереотипи и тумачење које нема везе са истином“, указује Матић.

Лаж се понавља бесомучно, тврди он и наводи пример.

„Недавно су таблоиди искористили фотографију са седнице Сталне радне групе за безбедност новинара од пре две године, која је већ више пута јавно публикована у оквиру извештаја са седнице, на којој су разговарали као и на сваком састанку тужиоци, представници полиције и новинари којима се прети или их физички нападају. На фотографији се виде два тужиоца и Динко Грухоњић. Таблоиди су фотографију користили у кампањи дискредитације тужилаца, са тезом да њима командују Динко Грухоњић и Веран Матић, јер сам ја водио састанак“, наводи Матић.

Kако додаје, то се у различитим верзијама понављало неколико недеља и повремено се поново „извади“.

Матић упозорава да се оваквим кампањама наноси велика штета, јер се шире лажне информације у које увек одређен део јавности поверује.

„То је и озбиљан психички притисак јер се жртва осећа беспомоћно. Често су увреде и узнемирујуће поруке застрашујуће, посебно према женама. Такве кампање са собом доносе и претње и то је свакако врло узнемирујуће и за појединце и за организације“, наглашава он.

Наш правосудни систем није ефикасан, тврди Матић.

„Kада одлучите да тужите, онда пролазите кроз нови ниво виктимизације за време дуготрајног судског процеса. Због тога је важно да као друштво реагујемо на овакве кампање, посебно ми у новинарској професији и да заштитимо све који су мета оваквих кампања“, поручује он.

Новинар и потпредседник Удружења новинара Србије (УНС) Слободан Ћирић за Данас наводи да озбиљно, поштено и професионално критичко новинарство увек почива на чињеницама, чијим се коментарисањем или упоређивањем може доћи до одређених ставова, „при чему су чињенице свете, а коментари слободни“.

„Kад кажем чињеница, онда мислим на оно што је тачно, што је проверено из више извора. Организована кампања дискредитације почива на ниједној или евентуално једној чињеници, чијим се извртањем прави комбинација каква одговара аутору кампање. Таква кампања почива на гласинама, чаршијским причама, лажима, клеветама, увредама, што отвара ‘широке могућности’ за ‘креативан’ наступ аутора. Организована кампања дискредитације у Србији, по правилу, има дебелу политичку позадину, наручена је, није искључено да је и дебело плаћена, а ‘мета’ је јасно утврђена и сва средства су дозвољена“, указује он.

Ћирић сматра да се пред кампању најпре добија задатак од претпостављеног, али и да су неки креатори оваквих кампања вероватно већ толико извежбани да и сами знају кад и по коме треба да почну да „ударају”.

„Довољно је да њихов налогодавац само ‘намигне’, помене име ‘жртве’ и сви ангажовани друштвено-политички радници, који себе називају новинарима у својим партијским билтенима, које називају медијима, врло добро знају шта треба да раде“, наводи он.

Ћирић додаје и да они не знају за страх ни од закона ни од регулаторних тела.

„А са моралом, професионалним стандардима и елементарном људском срамотом су одавно рашчистили“, наглашава.

Последице ових кампања на особе које су им мета су вишеструке и у доброј мери зависе од више фактора, објашњава наш саговорник.

„Зависе од политичког ранга креатора кампање, ‘квалитета’ извршиоца овог прљавог посла и домета њиховог медија“, каже Ћирић.

Уредник портала Цензоловка Перица Гуњић за наш лист указује да огроман проценат људи пада на такве „ноторне лажи и преваре“.

„То информисање које долази са националних телевизија и таблоида је чак испод нивоа масовних превара на Инстаграму – покажу ти неке супер патике, ти купиш и добијеш ђон од сандале, ако икад ишта добијеш. У овом случају ни патике које ти покажу не изгледају супер. Њихове вести, посебно кад воде кампање, врве од лажи, чистих измишљотина, клетви, псовки, полуинформација и изгледају као информисање на слави после прве флаше ракије“, објашњава он.

Ипак, медијско описмењавање иза ког не стоји држава не може бити ефикасно, сматра наш саговорник.

„Мора да приђе свим слојевима друштва и да му циљ буде да бар већина људи у држави може да препозна лажи у јавном простору, а пре свега на друштвеним мрежама и у таблоидима“, наглашава.

У недостатку такве друштвене акције, поручује Гуњић, осуђени смо на овај „навијачки ринг“.

„Осуђени смо на трибине пуне навијача који само траже разлог за фајт, које је за истину баш брига и браниће до последњег своје уверење засновано на оном што му пруже они за које навија. Наравно да ће дискредитовати кога год треба, на све начине, клеветаће, претиће, укључиће и породицу и децу, па ће на крају изаћи на улицу и узети нож или шипку, као што нам се већ догађа“, упозорава он.

Њихов главни механизам је, наводи Гуњић, „лажи и вређај што бруталније и гласније можеш“.

„Нису нимало креативни, досадни су до бола, да бар мало маште или хумора у то укључе, али не, те кампање су увек исте, смртно досадне, али и опасне. Производе потенцијално опасне ситуације за оне против којих се кампање воде и на врат им навлаче беду напредњачке мржње, која увек може да експлодира у насиљу, као што видимо на улицама“, указује он.

То је тај механизам – „млатарај речима“, каже наш саговорник.

„Нема ту много других механизама. Они добијају наређења, која спроводе на најпримитивнији и најгрубљи могући начин, у складу са својим интелектуалним способностима“, наводи Гуњић.

Kада стигне наређење, како каже, то у пар минута објаве сви – Информер, Ало, Српски телеграф, Новости, док на Пинку већ иде специјална емисија.

„Ми смо на примеру кампања против Тамаре Скроззе и многих других то доказали. Фондација Славко Ћурувија је утврдила ту правилност, на мноштву примера напада на новинаре се види синхронизованост државног врха и таблоида у тим кампањама. Дакле, Ана Брнабић или Александар Вучић диктирају наратив и начин на који треба водити ту кампању, они у јавном наступу испрозивају и извређају неког, то таблоиди и националне ТВ касније само разрађују, уз помоћ армије бот-аналитичара који се онда острве на особу која је тог дана на мети“, описује Гуњић.

Фотографије им често обезбеђују полиција или тужилаштво, додаје он.

Циљ ових кампања је, како наводи, застрашивање, одржавање страха, стварање панике, конфузија, чак и избезумљивање људи.

„На крају неко извади нож и пиштољ на људе који протестују, оне против којих се воде кампање, као у случају оне жене која је ранила деканку у Нишу. Гађају их камењем, флашама, тешком пиротехником која озбиљно повређује, а откривени су и скривени боксови оружја у колима“, упозорава Гуњић.

То су и те како последице оваквих кампања, поручује.

„Годинама се креира атмосфера која кулминира у иживљавању над децом, оно кад високо рангирани полицајци трескају студентским главама о зид, газе их чизмом или прете силовањем. То је нама наша војска таблоида и телевизија дала, тих дугмића које покрећу Вучић и његови“, закључује Гуњић.