Вести
02. 09. 2025.
Ко је све ове године оцењивао медијске садржаје на конкурсима за пројектно суфинансирање
Избор чланова комисија за оцену медијских пројеката један је од најважнијих сегмената процеса пројектног суфинансирања. Законски одабир стручне комисије од највеће је важности како би процес оцене пројеката, а самим тим и расподеле средстава, протекао у складу са Законом и законски дефинисаним мерилима и критеријумима.
Увођење централизованог начина бодовања кандидата и њихове стручности требало је да овај сегмент додатно унапреди и ослободи произвољности у саставу комисија, протекције и састава комисије супротно закону.
Идејом о увођењем транспарентног додељивања поена члановима комисије, новинарска и медијска заједница желела је да заустави праксу злоупотреба у овом сегменту процеса, али се то, и поред уложеног труда, није догодило. Штавише, начин бодовања предвиђен новим Правилником довео је до нових проблема – великог броја комисија са истим или сличним саставом, али и именовањем истих чланова комисија у више од 50 на овај начин конституисаних тела.
По подацима којима располаже УНС (1. август, прим.аут.), а добијеним увидом у ЈИС, Професионалано удружење новинара Србије (ПРОУНС) предњачи по броју локалних самоуправа у којима има своје представнике као чланове комисије за оцењивање медијских пројеката.
ПРОУНС је 1. августа имао своје представнике у чак 53 градова/општина од 142 до тада формираних тела за одлучивање о пројектима, што је више од трећине.
Друштво новинара Војводине (ДНВ) је, са 45, одмах иза ПРОУНС-а по броју локалних самоуправа у којима има своје представнике у комисијама.
ПРОУНС и ДНВ предњаче и по броју чланова у комисијама на конкурсима Министарства информисања и телекомуникација (МИТ). Оба удружења имала су чланове у пет од укупно девет конкурса које је МИТ расписао.
Од тога, оба удружења имају представнике у четири иста конкурса МИТ-а – за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина, производње медијских садржаја на радију, за штампане медије и сервисе новинских агенција и медијских садржаја који се реализују путем електронских медија чији издавачи имају седиште на територији АП Косова и Метохије.
Интересантан је податак да, на пример, кандидати Славољуб Ристић (са 23 комисије у којима је члан) и Миодраг Попов (17) одлучују у 40, од поменутих 53 локалних самоуправа у којима ПРОУНС има чланове комисије, а чији су они представници.
Центар за медијску културу и образовање има 35 чланова у комисијама широм Србије. Од тога, кандидат Миодраг Миљковић именован је у њих 27.
Самостални медијски стручњаци Бранимир Груловић и Бранислав Санчанин до августа именовани су били у укупно 110 од 87 тада формираних комисија за суфинансирање медијских пројеката - Груловић у чак 64 комисије, Санчанин у 46.
Како би слика била јаснија, мора се истаћи податак да су сви остали самостални медијски стручњаци који су именовани у комисије ове године, њих четрнаесторо, распоређени у преосталих 40 до тада формираних комисија. Иначе, од максималних 100 бодова које кандидат може да оствари, Груловић има 98, а Санчанин свих 100.
Само три кандидата од 169 пријављених у ЈИС ове године, међу којима су медијски стручњак Бранислав Санчанин, кандидат Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС) Миодраг Попов и представница Друштва новинара Војводине (ДНВ) Биљана Ратковић Њагован имају максималан број бодова. Након њих следе Бранимир Груловић и представница ДНВ-а Јелена Допуђ са 98 поена.
УНС је до 1. августа своје представнике имао у 39 комисија, Асоцијација радио-телевизија Србије 37, РАБ у 25, Цомнет у 14, Удружење спортских новинара Београда у 13, Удружење медија и медијских радника у 11, Медијска заједница Србије у 10, Друштво новинара Ниша и Локал пресс у по једној.
Када је реч о кандидатима удружења најзаступљенијим у комисијама, осим наведених, у великом броју комисија одабран је представник РАБ-а Милош Рајковић (у 21 од 25 комисија у којима је РАБ имао своје представнике), Јелена Допуђ, представница ДНВ-а која је именована у осам комисија, Драгана Стефановић из Асоцијације радио-телевизија Србије која је била члан 17 од 37 комисија у којима је ова асоцијација имала представнике и Александар Симић, једини каднидат Удружења спортских новинара Београда који је био у свих 17 комисија у којима је било представника овог удружења.
Када је реч о спорним саставима комисија, анализирајући формиране комисије УНС је забележио да су у општини Ћићевац оба кандидата новинарских удружења именована на предлог Удружења радио станица „РАБ Србија“ (Милош Рајковић и Невена Азиновић), што није дозвољено ни Правилинком, нити је новинарским и медијским удружењима која предлажу кандидате у ЈИС-у технички дозвољено да на један конкурс предложе два кандидата.
Већ је истакнуто да је кандидат Милош Рајковић у комисијама у Обреновцу и Новом Пазару именован као члан Удружења радио станица РАБ Србија (РАБ), док је у општини Бабушница у комисију изабран као медијска стручњак.
Милош Рајковић је, како је раније наведено, и у својој биографији, која је објављена на сајту МИТ-а, навео да се пријављује као самостални кандидат, док је и у коначној листи кандидата коју је објавио МИТ, наведен као „представник РАБ-а“.
Као трећи члан комсије у Ћићевцу изабран је самостални кандидат Саша Кокаљ. За њега су такође УНС, НУНС, АНЕМ и ПУ ''Локал пресс'' већ писали да је у обрасцу за пријаву, на месту где се обележава да ли се у ЈИС пријављује самостално или као кандидат новинарског и медијског удружења, обележио оба, што није у складу са ЗЈИМ.
По ЗЈИМ, у комисији за суфинансирање медијских пројеката већина чланова мора да буде именована на предлог новинарских и медијских удружења, уколико такав постоји. Ипак, утврдио је УНС, општина Мало Црниће, као и Петровац на Млави имају два медијска стручњака, а у образложењу решења о формирању комисија у овим општинама није наведено да ли је за учешће у комисији било довољно предлога новинарских и медијских удружења.
Два независна медијска стручњака у комисији има и Сента, али је у Решењу о формирању комисије у овој општини наведено да се на позив за предлагање чланова комисије пријавио само један кандидат новинарских и медијских удружења.
Текст је део Анализе процеса суфинансирања пројеката производње медијских садржаја у Србији у 2025. години коју је објавио АНЕМ.
Анализа је настала у сарадњи са Удружењем новинара Србије (УНС). Ауторка анализе је главна и одговорна уредница сајта УНС-а Кристина Ковач Настасић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.