Вести

11. 09. 2025.

Извор: АНЕМ

Искуства чланова комисија за оцењивање медијских пројеката: Највеће замерке на ЈИС

Нови Јединствени информациони систем (ЈИС) Министарства информисања и телекомуникација путем којег су се од ове године оцењивали медијски пројекти на конкурсима за пројектно суфинансирање изазвао је низ тешкоћа, слаже се већина чланова овогодишњих комисија за оцењивање пројеката које је контактирао АНЕМ. Такође, многи од њих истичу као велики проблем то што су поједини кандидати били чланови у великом броју комисија, те су мишљења да би то требало ограничити.

Јован Буковала као самостални медијски стручњак у последњих седам година био је члан комисија за оценивања медијских пројеката у 46 комисија.

„Негативно искуство носим из нишке градске општине Црвени крст када је 2019. године дат број мог мобилног телефона на који су ме звали учесници чији пројекти нису суфинансирани, говорећи ми: ,,Дошао си, дечко, из Београда. Тужићемо те, млади професоре!''. Наравно, до данас никада нигде ниједан управни спор није покренут“, наводи Буковала.

Он додаје да је 2023. године доживео најнепријатнију ситуацију када је освануо текст против Гордане Ристић, Драгана Стојановића Жике из УНС-а и њега да су милионе динара доделили извесном Радоици Милосављевићу, наводно крушевачком бизнисмену блиском СНС-у, као и правном лицу које је у АПР-у пријавило прекид обављања делатности почев од 22. јула 2022. године, иако проверу документације поднете на конкурс врши стручна служба органа који је расписао конкурс, а не комисија, због чега је делимично поништено коначно решење.

Према његовим речима, иако је накнада за учешће у раду комисије важна, неправедно је да општине које су сиромашне дају већи хонорар од добростојећих. Због тога сматра да би морала да постоји скала, те да се одреди тако да један пројекат вреди одређену своту, јер се дешавало да у неким јединицама локалне самоуправе буде пријављено свега пар пројеката, а да хонорар износи 20 или 30 хиљада динара.

„Насупрот томе, у надлежном министарству за послове јавног информисања буде по 200 и нешто пријављених пројеката, а накнада између 30, 40 и 50 хиљада динара. Притом, неправедно је да је за поједине конкурсе (интернет и телевизија) већи хонорар, него за неке друге (радио, штампани медији и агенције). Дакле, тиме се очигледно шаље јасна и недвосмислена порука који медиј треба да буде примаран, уместо да сви буду пођеднако заступљени, поготово када се узме обзир средина у којој тај медиј функционише“, оцењује Буковала.

Предраг Рава је ове године учествовао у неколико комисија као представник Удружења новинара Србије. Ове године, каже, можда и по први пут није имао као члан комисије неке притиске и утицаје на то који пројекти треба да прођу и колико новца да добију.

„Међутим, нагласио бих, а то не верујем да је било случајно, да сам као члан УНС-а био у мањим комисијама, односно, мањим локалним општинама. Мањим у смислу да су имали мање новца из буџета за пројекте. Па једино објашњење би било и то да за тај мали износ нису хтели да праве проблем, него да прикажу неку демократичност и на тај начин да конкурс има легитимитет. У сваком случају приметно је да је било чланова комисија који су учествовали у великом броју комисија, по 40-50 комисија, а ако знамо да је цели процес трајао неколико месеци, онда је потпуно јасно да је скоро па немогуће да су могли квалитетно да раде свој посао“, наводи он.

Његова сугестија је да је потпуно у реду да се можда број комисија ограничи.

„Тај број мора да буде ограничен како би сваки члан који учествује у великом броју комисија имао времена да квалитетно одради свој посао. Сматрам да је то немогуће уколико неко има по 30, 40, 50 комисија. Оно што је кључно и што можда треба рећи већ на почетку, да све ове године како постоји овај процес расподела јавних средстава преко конкурса за пројекте у области јавног информисања, никада није имала неку интерну или екстерну еволуацију, никада до краја нису пропраћени ти пројекти, па испада да су ово конкурси за лепо написане пројекте, а шта је после на терену урађено, то нико не контролише“, наглашава Рава.

Фахрудин Кладничанин био је члан комисија као самостални кандидат и искуство у раду стручних комисија, посебно када је реч о комуникацији са локалним самоуправама, у већини случајева оцењује као коректно, професионално и на задовољавајућем нивоу.

„Током ове године, међутим, приметна је одређена отежаност у спровођењу поступака, пре свега због увођења Јединственог информационог система (ЈИС). Сам ЈИС је, као нови дигитални алат, изазвао одређену пометњу у раду локалних самоуправа, будући да лица задужена за спровођење конкурса често нису била адекватно обучена за његову примену. Имајући у виду да је ово прва година примене ЈИС-а, разумљиво је да је за његову потпуну функционалност потребно време, додатна обука и стицање искуства. У том контексту, чланови стручних комисија често су пружали помоћ запосленима у локалним самоуправама, како би цео процес протекао што ефикасније и без већих потешкоћа“, објашњава Кладничанин.

Он наглашава да током рада није приметио било какво директно уплитање локалних самоуправа у процес одлучивања.

„Седнице комисија одржаване су само у завршној фази, када је било потребно извршити расподелу средстава, док се оцењивање пројеката обављало индивидуално, од куће. Ни у том делу поступка није било видљивих притисака или покушаја утицаја на одлуке комисија“, додаје он.

Иако је примена Јединственог информационог система (ЈИС) значајан корак ка дигитализацији поступака, досадашња пракса је, према његовим речима, указала на неколико озбиљних изазова које је неопходно системски решити како би се унапредила ефикасност и квалитет рада стручних комисија.

„Један од највећих проблема представља чињеница да ЈИС у свом садашњем облику не омогућава члановима комисија да изврше корекцију унетих оцена. Будући да током евалуације пројеката може доћи до техничких или људских грешака, неопходно је увести могућност једнократне исправке оцене, и то пре него што се поступак оцењивања коначно закључи. Ова функционалност би значајно допринела прецизности и тачности целокупног процеса“, оцењује Кладничанин.

Милан Влајић ове године је био у три комисије и то у Јагодини, Бабушници и Белој Паланки иако га је Удружење новинара Србије делегирало у преко 20, зато што је био један од ретких који је бодован пре истека рокова код појединих општина.

„Колико је сам процес оцењивања транспарентан, то је дискутабилно, али мишљења сам да ни ранија оцењивања пројеката нису била мање или више легитимна. Раније се састајала комисије и чланови су могли да дискутују о сваком пројекту. Сада, чланови комисије тек када сви избодују пројекат виде како је ко од чланова оценио, а онда се ипак састаје комисија да би предложила са колико средстава треба подржати неки пројекат. Сада се све то ради без дискусије, јер је бодовање затворено, па се због броја бодова подржавају поједини пројекти који  не би требало да буду подржани, уз добре аргументе неког од чланова“, напомиње Влајић.

Када је реч и самом Јединственом информационом систему за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања мисли да је „бушнији од сита“.

„И поред добре намере да начин избора чланова комисија и оцењивања пројеката буде што поштенији и транспарентнији довео је до толике збрке да су на крају врсни познаваоци пројектног суфинасирања одустали од пријаве за комисије, а неки су искористили пропусте у систему да сакупе већи број бодова. Такође, толико пропуста који су током подношења пријава и пројеката у ходу исправљани мислим да није смело Министарство да дозволи. Међутим, све је брзо решавано захваљујући радницама Министарства. Сам систем и даље има доста недостатака па се надам да ће неки бити отклоњени до наредне године“, истиче Влајић.

Сандра Иршевић ове године у комисијама за пројектно суфинансирање медијских садржаја учествовала је испред УНС-а. Каже да није добила никакав списак од општина, а да се руководила тиме да локални новац остаје локалним медијима.

„Лично нисам се договарала са другим члановима, а ни од УНС-а нисам имала никакве инструкције тако сам све бодовала по правилнику. Оно што је мој лични утисак да представници медија из већине локалних средина пишу веома лоше пројекте“, оцењује Иршевић.

Искуство са представницима локалних самоуправа било јој је различито. Негде, додаје, председник општине их је поздравио, негде начелник или су само радили с особом која је била задужена.

„Нису увек били задовојни радом комисије, али пошто је у питању ЈИС и кад се једном унесе оцена ми не можемо да мењамо, не може ни локална самоурава. Промене може да уноси само Министарство, али таквих случајева  комисијама где сам ја била није било. У појединим случајевима било је расправа и сукоба мишљења са члановима комисија, али с представницима локалних самоуправа нисам имала проблема. Ја сам од 12 комисија само једну имала онлине јер су тако хтеле колеге, али и то је протекло уз малу размену мишљења ок. Најкраће речено све је јасно и транспарентно јер бодови диктирају“, наводи Иршевић.

Подсетимо, медијска и новинарска удружења АНЕМ, УНС, НУНС, Локал Прес и Асоцијација медија поднела су Министарству информисања 25. августа ове године предлог за измену одређених процедура у пројектном суфинансирању медија, међу којима су унапређење рада ЈИС, ограничење броја комисија у којима кандидати могу да учествују, усклађивање хонорара за чланове комисија и друго.