Вести
14. 10. 2025.
Професору Миливоју Павловићу повленска награда „Бели"
Награда „Бели” за укупно новинарско дело у афирмацији књижевности и културе, уручена је професору др Миливоју Павловићу. Награда је постхумно додељена и Браниславу Крци Ракићу, дугогодишњем новинару и истакнутом публицисти. На свечаности је откривена и дрвена скулптура Светом Николају, дело лајковачког вајара Милутина Ранковића.
Нагарада „Бели“ засијала је на чудноватом белом Повлену по четврти пут. Ове године у рукама Миливоја Павловића, книжевника, новинара, професора и културног посленика, који је својим делом утиснуо трагове у медијима, књижевности и образовању.
„Залагао сам се за превазилажење традиционалног, узаног и елитистичког појма културе и за постепену прерасподелу културно-духовне моћи. За културу, културне акције и обрасце који се могу дефинисати као видиљиви, смисаони оквир орјентације и интеграције једне земље, једног друштва“, рекао је проф. др Миливоје Павловић.
У Врту части, поднебесној галерији на Повлену, коју је Удружење „Бели Повлен” посветило знаменитим Повленцима, уз Радована Белог Марковића, Петра Пајића и Светог Јустина, скулптуром од храста овековечен је и Свети Николај.
„Владици Николају данас се удостојавамо да га уврстимо да буде овде на врху Повлена међу нама и данас и даље тако богомудро води“, рекао је Епископ ваљевски, Исихије.
„Три Повлена три су прста, а Повлен је херој крста који ће нас увек спасти од потопа и пропасти“, поручио је Матија Бећковић, председник Удружења „Бели Повлен“.
„Скулптуре су се свакако примиле и саживеле у планини, као да су одувек ту расле. И ово је сигурно јединствен пример у Европи да на 1.400 метара имамо отворену галерију скулптура“, истакао је вајар Милутин Ранковић, аутор споменика.
Врт части на Повлену биће обогаћен новим скулптурама. Удружење „Бели Повлен” својим активностима ствара несвакидашњи културни и духовни центар.
Павловић је био дугогодишњни новинар културних рубрика. Објавио је 17 књига из комуникологије и књижевности.
„Десет портрета и десет разговора“ последња је књига коју је Павловић објавио, а за њу је добио Награду града Београда за новинарство и публицистику.
Добитник је две годишње награде Удружења новинара Србије (УНС) 1980. и 2003. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.