Вести
15. 10. 2025.
Полиција до сада игнорисала нападе СНС батинаша на новинаре, а сада их и сама напада
Полиција је у суботу током скупа против блокада приводила и легитимисала новинаре који су извештавали, појединима је одузимана опрема, а било је и случајева физичког насртаја и онемогућавања снимања. Саговорници Данаса оцењују да такво поступање представља покушај застрашивања медија и угрожавање права на слободно информисање.
Према мишљењу Верана Матића, председника управног одобра АНЕМ-а, почетком протеста у новембру полиција је успоставила „нови стандард“, игнорисањем напада на новинаре.
„Насилници из обезбеђења скупова СНС-а нападали су новинаре неометано, док присутни полицајци нису адекватно реаговали ни на пријаве које су новинари подносили на лицу места. Од средине године интервентне јединице почеле су да примењују насиље према демонстрантима, а том приликом нападане су и новинарке и новинари. Вук Цвијић је, на пример, нападнут у јуришу Жандармерије на мирне студенте испред Правног факултета, а касније, после завршетка протеста у Кнеза Милоша, припадник интервентне јединице му је пришао и попрскао га непознатим хемијским средством, од чега је привремено ослепео“, каже Матић.
Он додаје да је од августа забележено више од 22 напада припадника полиције на новинаре, због тога су, како каже, напади који су се догодили у суботу на скуповима против блокада били и очекивани.
Ово се десило, упркос томе што новинарска удружења непрестано упозоравају МУП да се тиме грубо прекорачују овлашћења полиције.
Посебно је драматичан случај Миљка Стојановића из Гласа Зајечара, који је у кратком временском периоду два пута нападнут. Приликом покушаја да пријави напад начелнику полиције доживео је да га више припадника полиције одгурује, отима му мобилни телефон и физички насрће на њега. У Новом Саду је забележено насилно понашање према новинаркама Бранкици Матић из Сторyтеллера и Дарији Стјепић из Машине, што постаје нова нормалност на протестима. Србија је већ до половине године била рекордер у Европи по броју напада на новинаре, а од тада је забележена додатна ескалација, па су подаци већ сада драматични и тренд раста се, нажалост, наставља“, наводи Матић.
Матић сматра да је присуство професионланих новинара на такозваним скуповима против блокада непожељно јер, како наводи, власт непрекидно покушава да фалсификује стварност.
„Фалсификују све од броја присутних, преко порука и захтева учесника, до самог карактера протеста. Професионални новинари огољавају реалност која је у потпуном нескладу с пропагандом власти кроз таблоидне медије и селективно извештавање јавних сервиса“, наводи Матић.
Истиче да студентски налози на друштвеним мрежама додатно доприносе објективнијем извештавању а, према његовом мишљењу, уживају и велико поверење публике.
„Грађанско новинарство изнедрило је бројне појединце који преко различитих комуникационих канала информишу јавност. Тако је доминација провладиног, таблоидног извештавања донекле компензована појавом нових медија, студентских налога и независних новинара, фоторепортера и сниматеља“, каже Матић.
Према његовој оцени власти све више иритира чињеница да грађани поверење уместо у провладине канале информисања све чешће поклањају независним медијима, студентским платформама и грађанском новинарству на друштвеним мрежама и YouТube-у.
„Због тога, из њихове перспективе, више није довољно користити насиље „људи у црним мајицама и качкетима“ – сада се прибегава и употреби интервентних јединица, насиљу и тортуре према новинаркама и новинарима“, прича Матић.
Он сматра да напади и некажњивост истих нису успели да застраше новинаре и грађане.
„Сви скупови и догађаји се снимају, свака злоупотреба овлашћења и сваки напад се документују – иако сада процесуирање изостаје, доћи ће време када ће то постати редовна активност институција у правној држави. Солидарност новинара и медија, као и солидарност са грађанима, од кључног су значаја“, каже Матић.
Матић додаје да ће се систематска таблоидна пропаганда, која неретко директно угрожава безбедност новинара и грађана, морати санкционисати тако да више никоме не падне на памет да поново успостави сличан механизам застрашивања и манипулације.
Слободан Ћирић, потпредседник УНС-а, оцењује да и полиција, па чак и она готово „недодирљива“, мора бити свесна да новинари раде посао од јавног интереса и да их, као такве, не сме ометати нити малтретирати, а то правило важи за све новинаре, укључујући и оне „лоше“.
„Незадовољство новинарским радом може се манифестовати на различите начине, али вређање, ометање и малтретирање новинара сигурно ту не спадају“, наводи Ћирић.
Када је о односу полиције према новинарима реч, према његовом мишљењу, све више информација са терена указује да постоје двоструки аршини, да новинари из неких редакција постају неподобни не само неким политичарима него и неким полицајцима.
„Да ли је то постала системски утврђена пракса, односно да ли полиција у тим случајевима „поступа по наређењу одозго“ или је реч о хировима појединаца који носе плаву униформу, не знам, али знам да је такво понашање недопустиво и да његови виновници морају да одговарају. То је озбиљно питање за Сектор унутрашње контроле МУП-а Србије“, наводи Ћирић.
Тврди да такво понашање полиције према новинарима шаље лошу поруку и угрожава слободу јавне речи
„Такво понашање неких припадника полиције према новинарима шаље злослутне поруке које дубоко задиру у питања слободе јавне речи која би морала да буде далеко изнад и изван полицијских овлашћења“, истиче Ћирић.
Пуковница полиције у пензији Славица Радовановић истиче да полиција нема потребе за интерним инструкцијама када је реч о новинарима, јер Закон о јавном информисању и медијима јасно регулише њихова права.
„Полиција је у обавези да поштује сваку ознаку, односно новинарску легитимацију, и да поштује права слободног новинарства“, наводи Радовановић, додајући да сви полицајци знају како треба поступати према новинарима и да ту нема дилеме.
Она упозорава да било каква репресија према новинарима који раде свој посао због упутстава „одозго“ или политичких преференција није оправдана.
„Потпуно сам сигурна, с обзиром на ово сулудо данашње време и колико је ситуација у друштву нереална и нерационална, да полицајци можда и добију информацију да, ако виде новинаре одређене медијске куће која не извештава у корист власти и критикује поступања полиције и оних који полицијом руководе, да добију инструкције да репресију осети и тај новинар“, каже Радовановић.
Она наглашава да полиција има право да реагује једино када новинар угрожава јавни ред или безбедност, пружа отпор или чини кривично дело. „Ако би новинар реметио јавни ред и мир, вршио кривично дело или био насилан према било ком грађанину, пружао отпор полицајцу у виду физичког напада, полиција би имала право да га приведе. Али ако новинар стоји, извештава, налази се са групом грађана и мирно показује ознаку да је ту као новинар, онда ту нема оправдања за било какву полицијску интервенцију“, објашњава Радовановић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.