Вести
16. 10. 2025.
Медијска саветница председника у мисији уништавања угледа целе једне професије, коју су већ разорили
Зашто је Сузана Васиљевић испричала да су својевремено она и тим Би-Би-Си правили лажне вести, како би што дуже остали на црногорском приморју? Какви новинари то уопште дозволе себи? И шта је медијска саветница у ствари хтела да нам каже?
Да је неко други на месту Сузане Васиљевић, тај би сасвим сигурно ћутао о лажима које је својевремено ширио да би се мало брчкао на Светом Стефану. Срамота би га било.
Она је, наиме, гостујући на једној телевизији, признала да је 2000. године, у време када је радила за Би-Би-Си, заједно са својим тимом, измислила рат у Црној Гори да би три месеца боравили на Светом Стефану.
То није новинарска грешка, заблуда, проклизавање какво се дешава сваком. Не, овде је реч о свесном огрешењу о темељне стандарде професије ради личног ћара, а по цену наношења штете читавим народима. Реч је, укратко – о злу.
Заменица уредника Србије
Да је неко други на месту Сузане Васиљевић, тај би се после летовања на Светом Стефану покрио ушима и променио професију. Образ му не би дозволио да се икада више примакне медијима, да буде било чији медијски саветник, а најмање саветник председника једне државе – и то моћан саветник, такорећи заменик уредника Србије.
Овако, пошто је на месту Сузане Васиљевић управо Сузана Васиљевић, једна брука и срамота представља се као уобичајена пракса новинара – као нешто што новинари редовно раде. А чињеница је да је мали број новинара уопште чуо за овакав скандал, да би ретко ко чак и међу најгорима урадио тако нешто, да је то за новинаре, какви год они били, нешто неприхватљиво, недопустиво и незамисливо.
И ту заправо долазимо до највећег проблема. Није ствар само у томе што је жена која је отворено лагала сада на месту које никако не би смела да заузима, већ у томе што та жена ту лаж очигледно не види као нешто лоше. Није се зацрвенела, није је било срамота. Изговорила је причу као нешто сасвим нормално, као доживљај с неке давне екскурзије.
Било би ипак наивно да све то посматрамо тек као нечију успомену. Имајући у виду драматургију с Андрићевог венца, као и модус операнди главне јунакиње ове сторије, несумњиви су – предумишљај и порука. Овај пут, не сувише сложена.
Не верујте новинарима, вређајте их, блатите, ударите
Није ништа ново да поједини новинари понекад лажу. Није ново ни да неки новинари увек лажу. Међутим, порука коју је Сузана Васиљевић послала требало би да буде да сви новинари увек лажу – јер, ако је лагао велики Би-Би-Си, тешко да се неко уздржава од тога.
Медијска саветница на тај начин додатно девастира ионако девастирани углед професије. Све новинаре ставља у исти кош, нормализује лаж као део новинарског посла и у очима неновинарског света ствара слику да новинарима не треба веровати, јер сваки новинар креира лажи како би лежао на плажи/купио јакну/адаптирао купатило. Не верујте им када пишу о криминалу. Не верујте им када извештавају о Шефу. Једноставно, не верујте. Вређајте их, блатите, ударите. Заслужили су.
Зато прича о Светом Стефану далеко надилази личну анегдоту и прераста у нешто језиво штетно за читаву медијску заједницу у Србији. Исту ону коју су Сузана Васиљевић и Александар Вучић небројено пута понизили, извређали, преварили, погазили, коју су за протеклих 12 година смрвили и обезвредили.
И као да им није било доста.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.