Вести

31. 10. 2025.

Аутор: Николија Чодановић Извор: Цензоловка

Како су скупштинском магијом број 3 претворили у 12, а неовлашћене предлагаче у овлашћене гласаче

У четири од девет категорија за Савет РЕМ-а изабрани су кандидати на које власт нема утицај, што је гласање у категорији савета националних мањина учинило посебно занимљивим. Одлука о томе ко ће управљати за цело друштво изузетно важним регулаторним телом пала је на мањинске савете, чија је улога веома осетљива и које су упућене на сарадњу са државом. Власт није оклевала да њихову позицију злоупотреби. Ево како се то догодило

Отвореним писмом Народној скупштини прекјуче је 12 кандидаткиња и кандидата за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) тражило да се процес врати у законске оквире, апелујући на то да додавање овлашћених предлагача у категорији националних мањина нема законско упориште. 

Ново одступање од закона у овом процесу, наиме, довело је до тога да међу кандидатима остане Иштван Боџони. Ово може бити пресудан моменат када је у питању регулација електронских медија у Србији, пошто је избор мађарског кандидата изузетно важан за наставак контроле РЕМ-а од стране власти. Од девет чланова овог тела тренутно власт нема утицаја на четворо. 

Након завршеног усаглашавања савета националних мањина, институцијама су се обратили и Бошњачко национално вијеће, невладине и медијске организације, али и „Координација националних савета националних мањина“, неформално тело које је напрасно постало важан учесник процеса – пресуђујући о томе ко ће у њему остати. 

Саговорници Цензоловке истичу да Координација није правни субјект и да не може да буде предлагач. Закон о електронским медијима је јасан, као и јавни позив који је овлашћеним предлагачима послао Одбор за културу и информисање – право гласа имају овлашћени предлагачи, што Координација није. 

Нема, међутим, ни законске процедуре која предвиђа жалбе на исход гласања, на које је Координација пресудно утицала, и сада је све препуштено вољи оних који одлучују.

12 побуњених

„Поштовање закона није формалност — то је темељ поверења грађана у институције“, навели су у отвореном писму, које је објавила Цензоловка, кандидати и кандидаткиње за Савет Регулатног тела за електронске медије упућеном Народној скупштини, у ком захтевају да се сви гласови и листићи које су потписали национални савети који нису били овлашћени предлагачи прогласе неважећим. 

Како наводе у писму, Савет РЕМ-а је тело које мора да брани законитост и интегритет медијске сцене, а њих дванаесторо не жели да ћути пред „очигледним кршењем прописа у поступку његовог избора”.

Поступак усаглашавања овлашћених предлагача у девет категорија за по два кандидата, међу којима ће се бирати они који ће ући у Савет РЕМ-а, завршио се почетком претходне недеље. 

Усаглашавање у категорији „националних савета националних мањина” вратило је процес у сурову реалност. До тада, под притиском ОЕБС-а, страних дипломата и домаће јавности, деловало је као да се враћа на пут закона, јер су биле отклоњене бројне нерегуларности у вези са предлагачима и кандидатима. 

То је довело и до тога да у четири од девет категорија буду изабрани кандидати на које власт нема утицаја, што је гласање у категорији савета националних мањина учинило посебно занимљивим. 

Власт очигледно није хтела изненађења и да нема контролу над пет од девет чланова Савета РЕМ-а, па се на гласању националних савета појавило девет неовлашћених предлагача у овој категорији, који су довели до тога да кандидат мађарске националне мањине Иштван Боџони уђе у скупштинску процедуру. Да се то није догодило, посланици би бирали између албанске кандидаткиње и бошњачког кандидата.

Ниједан од тих девет савета, наиме, током претходног процеса избора није предложио свог кандидата за Савет РЕМ-а, што их дискредитује као гласаче. То су урадили само савети албанске, бошњачке и мађарске мањине. 

Овај начин избора је довео до тога да Хрватско национално вијеће повуче свој глас током усаглашавања, како Цензоловка сазнаје из поузданих извора. О томе је ХНВ обавестио Скупштину Србије, ОЕБС и европску делегацију у Србији. Према нашим изворима, ХНВ је проценио да они на усаглашавању нису имали права да гласају, зато што никог нису предложили. 

Наши извори тврде да је цела процедура била непрецизно дефинисана, да Координационо тело ниједним законом није дефинисано, те да су неки национални савети дошли у Скупштину на усаглашавање мислећи да ће бити само посматрачи. 

На претходним изборима кандидата за Савет РЕМ-а националне мањине су унапред договарале два кандидата и није било гласања. Овог пута је, међутим, Албански национални савет додао свог трећег кандидата, на шта има право. Али тада се појавила и потреба за тим да три овлашћена предлагача гласају.

Шта се догодило?

У документу који је објављен 14. октобра на сајту Народне скупштине у листи организација који се сматрају јединственим овлашћеним предлагачем у категорији „национални савети националних мањина”, налазе се: Национални савет мађарске националне мањине (кандидат Иштван Боџони), Бошњачко национално вијеће (кандидат Мухедин Фијуљанин) и Национални савет албанске националне мањине (кандидаткиња Љумтурије Амети). 

Исти подаци налазе се и у позиву који је стигао овлашћеним предлагачима из мађарског савета и бошњачког већа, али не и представницима албанске националне мањине, како су рекли за Цензоловку. 

У позиву је истакнуто „да се одреди по један од представника за сваког од наведена три овлашћена предлагача”. Дакле, вреди поновити – ТРИ овлашћена предлагача. 

Позив на усаглашавање у коме се савети позивају да одреде по једног представника за три овлашћена предлагача. Гласало је 12

Број 3 се на усаглашавању скупштинском магијом претворио у 12 представника националних мањина. 

Бошњачко национално вијеће гласало је за свог и албанског кандидата, Национални савет албанске националне мањине за свог и бошњачког, а Национални савет мађарске националне мањине – за свог и бошњачког.

Исход тог гласања послао би у даљу скупштинску процедуру са два гласа бошњачког и албанског представника, односно Фијуљанина и Амети, а са једним гласом не би прошао даље мађарски кандидат Боџони. 

Међутим, са додатних девет гласова неовлашћених предлагача, резултат је следећи: Мухедин Фијуљанин има свих 12, а Иштван Боџони 10 гласова. Амети је добила два гласа.

Аљбин Алили из Националног савета албанске националне мањине за Цензоловку каже да су они још на састанку у Скупштини инсистирали да се броје гласови само овлашћених предлагача.

„За нас је то неприхватљиво. Не могу да буду три овлашћена предлагача а да гласа 12 људи. Ако се рачунају само овлашћени предлагачи, ми имамо два легитимна гласа, Бошњаци имају три, а Мађари један. У том случају наш кандидат треба да буде у даљој процедури за РЕМ”, каже Алили.

Захтев за поништавање гласова неовлашћених

Дан након што је у девет категорија завршено усаглашавање или гласање о два кандидата, међу којима ће Скупштина бирати ко улази у Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), на адресе Одбора за културу и информисање и Народне скупштине упућени су захтеви да се у категорији националних савета националних мањина објаве тачни резултати гласања. 

Председници Одбора Невени Ђурић захтев је упутило Бошњачко национално вијеће, тражећи да се пониште неважећи листићи и да објави тачне резултате гласања на основу три легитимна овлашћена предлагача у категорији националних савета националних мањина. 

Истог дана, невладине и медијске организације упутиле су јавни и формални захтев Народној скупштини и Одбору за културу и информисање због кршења Закона о електронским медијима у поступку избора чланова Савета РЕМ-а, како наводе „радњама и одлукама Стручне службе Народне скупштине”. 

„Упркос извештају Одбора за културу и информисање, објављеном 14. октобра 2025. године, у којем је утврђена листа овлашћених предлагача и кандидата/кандидаткиња, Стручна служба је омогућила присуство и гласање представника/представница девет националних савета који немају утврђен статус овлашћених предлагача. Тиме је дошло до директног кршења члана 13 Закона о електронским медијима, који прописује да право гласа имају искључиво овлашћени предлагачи који су учествовали у процесу номиновања кандидата/кандидаткиња”, наводи се у саопштењу.

Ове организације захтевају да се утврди који су пуноважни гласачки листићи на основу потписа на гласачким листићима који су захтевани приликом гласања, да се наложи поништавање свих неважећих листића у категорији националних савета националних мањина и да се у записнику са гласања објаве резултати гласања на основу гласова три легитимна овлашћена предлагача — Бошњачког националног вијећа, Албанског националног савета и Националног савета мађарске националне мањине. 

Како је дошло до тога да неовлашћени дођу на састанак?

У извештају Одбора за културу и информисање од 14. октобра, на листи организација које се сматрају овлашћеним предлагачима у категорији Националних савета националних мањина налазе се: Национални савет мађарске националне мањине, Бошњачко национално вијеће у Републици Србији и Национални савет албанске националне мањине. Прва два савета налазе се у загради, а испред њих је написано “Координација националних савета националних мањина”. 

У неажурираној документацији овлашћених предлагача и предложених кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а, у којој се налазе предлагачи и кандидати за које се након извештаја од 14. октобра утврдило да не испуњавају законске услове, може се наћи и документ у коме Координација националних савета националних мањина обавештава Скупштину да национални савети мађарске и бошњачке мањине предлажу своје кандидате. Независно од њих, Национални савет албанске националне мањине предложио је своју кандидаткињу.

Маја Стојановић, извршна директорка Грађанских иницијатива, за Цензоловку каже да је неколико пута послат приговор и да су овлашћени предлагачи само национални савети.

„Зна се ко је предлагач. Да би ушли у процес, морали су појединачно свих 12 да предложе кандидате. Зна се који се папири рачунају и шта је потребно по закону да се поднесе”, каже Стојановић. 

Грађанске иницијативе, наводи она, имају мрежу од 500 чланова, али када би у име мреже послали предлог, не би било дозвољено да свих 500 чланова гласају.

Према њој, Координација националних савета националних мањина не може да буде легитиман предлагач.

Координација националних савета националних мањина је неформално тело, каже за Цензоловку Мирза Хајдиновић из Бошњачког националног вијећа. 

„Координација као тело законом нигде није дефинисана. Ни Закон о националним саветима националних мањина, кровни закон који регулише наш рад, не препознаје координацију, као ни Закон о заштити права и слобода националних мањина. А да не говорим о Закону о електронским медијима”, објашњава Хајдиновић и наводи да су савети сами дали име „координација“ скупу на коме се председници националних савета састају да разговарају о темама које су њима битне.

И Аљбин Алили, представник Националног савета албанске националне мањине, каже исто.

„Координација је неформална група представника свих националних мањина. У закону лепо пише ко су овлашћени предлагачи, а то су национални савети националних мањина”, каже Алили за Цензоловку.

„Ми као Национални савет албанске националне мањине нисмо примили путем мејла позив за састанак. Послали су га нашем кандидату, а не нама као предлагачу. Моја је сумња да су то урадили како не бисмо послали никог да присуствује састанку”, каже Алили.

Позиви су представницима овлашћених предлагача стигли осам дана пре састанка у Скупштини. Како тврде наши саговорници, позив свим осталима, који нису овлашћени предлагачи, стигао је у понедељак, само дан пре усаглашавања. 

Послала га је председница Буњевачког националног савета, која је тренутно председавајућа Координацијом. Она је мејлом проследила допис Одбора и позвала да се о свом доласку изјасне на заједничкој Вибер групи. 

Председница Буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић Остојић одбила је да одговори на питања Цензоловке, као и представник Националног савета мађарске националне мањине.

Координација је у четвртак 23. октобра изашла са саопштењем у којем је позвала надлежни скупштински одбор да одбије све покушаје онемогућавања овлашћеним предлагачима да учествују у поступку избора своја два кандидата. 

У саопштењу наводе и да је надлежни скупштински одбор погрешио у тексту свог позива упућеном националним саветима, у којем се позива само по један представник три предлагача, о чему су, како кажу, благовремено обавестили стручну службу Народне скупштине и надлежног одбора.

„На указану критику је стручна служба надлежног скупштинског одбора позив путем председавајућег Координације националних савета националних мањина упутила свим националним саветима националних мањина”, каже се у саопштењу и додаје да су се у кратком року одазвали представници 13 националних мањина, с тим да једна особа није имала овлашћење, па је изузета од гласања. 

„Као национални савети националних мањина који верујемо у сарадњу, у међусобну подршку и значај дате речи, сматрамо да је већ по други пут неспорно доказана воља већине националних савета националних мањина, да им у процесу избора члана савета регулатора кандидати буду Мухедин Фијуљанин и Иштван Боџони, и сваки покушај нападања по разним искривљеним процедуралним основима ове одлуке умањује не само демократичност поступка, већ и представља велики ударац на углед националних савета националних мањина и заједница које представљају“, наводи се у саопштењу Координације.

Нису предвиђене жалбе на исход усаглашавања

Мало је тога што предлагачи могу да ураде уколико примете незаконитости током усаглашавања. Маја Стојановић из Грађанских иницијатива каже да је подношење кривичне пријаве једино шта може да се уради.

„Ово је веома еклатантно кршење закона. Једино што може да се уради је да се поднесе кривична пријава. Али кривичне пријаве су већ писане против Скупштине и Одбора и за прошли процес и то се само гурнуло у фиоку, тужилаштво није реаговало”, каже Стојановић, која мисли да би у правној држави због свега озбиљно одговарали.

Она каже да једино на чему сада може да се инсистира је Извештај Одбора за културу и информисање, на основу кога се већи део кандидата вратио у процес, јер су неки минимални стандарди испуњени.

„Они сада сами крше тај извештај. Тако да ако крше извештај око кога смо се договорили, онда мислим да пада одлука да се вратимо у процес”, каже Стојановић, која истиче да је решење једноставно – треба само пребројати гласове овлашћених предлагача.

На питање да ли су на самом усаглашавању могли да уложе жалбу, наш саговорник из Бошњачког националног вијећа Мирза Хајдиновић одговара:

„Коме да подносимо примедбе? Онима који су то све организовали?”, узвраћа питањем Хајдиновић уз објашњење да је све ово „направила” скупштинска служба.

Он наводи да је скупштинска служба спремила гласачке листиће за све који су се појавили, као и да је покрила трагове и све друге позвала преко Координације. 

„Не постоји траг да је Скупштина слала њима. И они су на тај начин направили ту једну превару и позвали су и то само део Координације. Било је присутно 12 вијећа, а у Србији су регистрована 24, значи 50% је искључено”, каже Хајдиновић и додаје да је све то спремљено, јер су „видели да су у проблему, па су проблем пребацили на Координацију”.

Новији закон има предност

Закон о националним саветима националних мањина у члану 20 дефинише право предлагања члана Савета РЕМ-а. У њему се наводи да су национални савети дужни да надлежној служби Народне скупштине поднесу образложен предлог за два кандидата.

„До предлога за два кандидата националних савета долази се заједничким договором националних савета”, наводи се у Закону.

Закон о електронским медијима усвојен је 2023. и односи се посебно на избор 

чланова Савета РЕМ-а. Закон о националним саветима националних мањина је старији закон из 2009. године и са изменама из 2018. уређује општи положај националних савета. 

На основу начела леx постериор дерогат леги приори (новији закон има предност над старијим) и леx специалис дерогат леги генерали (посебан закон има предност над општим), Закон о електронским медијима има примат у делу који се односи на избор чланова Савета РЕМ-а.

Хајдиновић истиче да у овом случају и не може да се примени Закон о националним саветима националних мањина, јер је на папиру за гласање у заглављу наведен тачан члан Закона о електронским медијима.

На то је сам скренуо пажњу представницима Европске уније и ОЕБС-а који су посматрали процес.

„Кад сам добио листић, ја сам се лијепо окренуо према људима из Европске уније и ОЕБС-а и рекао да нас у Скупштини варају и да крше закон, јер на овом папирићу нигдје не пише да се ово данашње гласање и овај данашњи скуп одржава по Закону о националним вијећима. По Закону о електронским медијима они су јасно у прекршају, али су покушали да то замагле кроз Координацију”, наводи Хајдиновић из Бошњачког националног вијећа. 

Саговорник Цензоловке из Националног савета албанске националне мањине наводи да никако неће прихватити овакво кршење закона. Аљбин Алили такође се обратио страним посматрачима.

„Ја сам се обратио и посматрачима ОЕБС-а и Европске уније и рекао је ово планирана акција људи из Одбора за културу и информисање Скупштине и Координације”, наводи Алили и додаје ће се обратити и писмом амбасадама како би извршили притисак да се поштује закон и процедура.

„Огромно кршење је то што је дозвољено свима да гласају и то у тренутку кад се усваја нова резолуција Европског парламента која тражи да се на законит начин изаберу чланови Савета”, закључује Алили.

На питања Цензоловке о томе како поступати по пристиглим захтевима, како је дошло до тога да Координација националних савета националних мањина буде позвана и какве наредне кораке прописују законске процедуре, која су адресирана на Одбор за културу и информисање и председници Народне скупштине Србије није одговорено до објављивања овог текста.