Вести
13. 11. 2025.
Новинар БИРН-а: Медијски радници у Србији изложени дигиталним нападима и тајном надзору – већина случајева пролази неприметно
Новинари у Србији често су изложени шпијунирању, дигиталним нападима и тајном надзору, али већина тих случајева пролази неприметно, изјавио је за ФоНет новинар Балканске мреже за истраживачко новинарство (БИРН) Алекса Тешић.
Он истиче да су напади попут обарања сајтова или цурења преписки једини видљиви докази и да “нико заправо не зна шта све БИА има и користи”.
“Оно што новинари углавном виде је када већ имају доказ – оборен је сајт, исцурила преписка, па кажу: највероватније БИА, нема ко други. Напад Пегасусом исто – код нас је било, немамо потврду ко је то урадио, али претпостављамо да је Безбедносно информативна агенција (БИА) или неко из владе, јер нико други нема средства да плати Пегасус“, рекао је Тешић, говорећи у ФоНетовом серијалу разговора о медијској сцени Киоск.
Он је указао да је тајни надзор законски дозвољен уз наредбу тужилаштва и суда, али да је “проблем оправдати пред судијом и тужиоцем зашто ти треба надзор новинара”.
Као институције којима се новинари могу обратити навео је Повереника за заштиту података о личности, Омбудсмана и Више тужилаштво, уз оцену да “они не разумеју сајбер претње или се праве да не разумеју”.
Тешић је додао да су државне институције имале сајбер обуке, али “не користе то знање”.
Када новинар добије потврду да му је уређај компромитован, следећи корак је, према његовим речима, “да уложи кривичну пријаву и крене легалним путем, који је дуготрајан, али је важно да остане траг”.
“Друго што остаје новинарима је притисак јавности – ти имаш свој канал, свој портал, који можеш да искористиш да тражиш од институција да раде свој посао”, истакао је Тешић.
Као посебно рањиву групу навео је локалне новинаре, који “немају заштиту јер нису видљиви у националним медијима, па су лакша мета”.
Говорећи о конкретним примерима, Тешић је рекао да су две новинарке БИРН добиле сумњиве поруке са чудним линковима, што је био “персонализовани фишинг – порука написана баш за те новинаре и упућена њима, која игра на новинарску радозналост”.
“Најбоље је не кликтати на те линкове уопште“, поручио је Тешић и додао да је кључ у подизању свести о дигиталним претњама.
“Сваки новинар може да прочита текстове и види шта отприлике МУП и БИА имају, јер кад си информисан, можеш да донесеш одлуку коју меру безбедности да примениш.“
Он сматра да је важно пронаћи баланс између безбедности и практичности.
“Могу да користим најкриптованије апликације и телефоне, али бих трошио много времена. Морам да бирам између комфора и безбедности.“, образложио је Тешић.
На питање о такозваним пријатељским разговорима с полицијом на који новинари добијају позиве, Тешић је појаснио да новинари “немају обавезу да дају шифру за телефон или налоге” и да „могу да буду присутни док се ради форензика, заједно са адвокатом”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.