Вести
17. 11. 2025.
Оштра дебата током суђења Фондацији Ћурувија по тужбама бивших припадника Ресора државне безбедности
Необично дугачко припремно рочиште по тужбама тројице бивших припадника Ресора државне безбедности обележено оштром дебатом коју су заступница тужилаца и судија водиле са адвокатицом Славко Ћурувија фондације. Расправљало се о предлозима доказа, утицају европске и домаће судске праксе, те да ли се ради о СЛАПП тужбама усмереним на финансијско исцрпљивање Фондације
После више од пола године одлагања у Другом основном суду у Београду данас је одржано рочиште у обједињеном поступку суђења Славко Ћурувија фондацији (СЋФ) по тужбама бивших функционера и припадника Ресора државне безбедности, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака.
Они су поднели тужбе због саопштења СЋФ, издатог после ослобађајуће пресуде у процесу за убиство новинара Славка Ћурувије, под насловом „Славко Ћурувија фондација шокирана пресудом Апелационог суда: Земља која не кажњава убице нема будућност”. Како тврде, овај текст им је нанео душевни бол, повредио углед, част и људска права. Због тога траже одштету од по 500.000 динара.
Рочиште је обележено оштром дебатом коју су, неколико пута заједнички, заступница тужилаца Зора Добричанин Никодиновић и судија Љиљана Илић водиле са адвокатицом СЋФ Круном Савовић.
Судија је на крају одлучила да се у поступку изведу писани докази, наглашавајући увид у правноснажну пресуду Апелационог суда из априла 2023. године, којом су тројица припадника РДБ, претходно два пута осуђени за убиство новинара Славка Ћурувије, на крају правоснажно ослобођени. Остале доказе суд је одбио, јер су „беспредметни”.
Зашто је заинтересован председник суда
Судија Љиљана Илић поновила је у два наврата да јој није јасна заинтересованост председника суда за овај случај.
„Не знам што је заинтересован председник суда?”, рекла је судија, изражавајући незадовољство због тога што се од ње тражио увид у овај предмет. Запитала се да ли је то због тога што је у питању медијски случај.
Спорни енглески и одлука Европског суда за људска права
Адвокатица тужилаца Зора Добричанин Никодиновић рекла је да тужена страна није оставила „ниједан једини” релевантан доказ. Посебно место у њеном излагању заузела је одлука Европског суда за људска права, коју је поднела одбрана, за коју заступница тужилаца тврди да не може да буде доказ, али и зато што је достављена на енглеском.
„Увредљиво је да се доставља на било ком језику без превода”, рекла је Добричанин Никодиновић. Са њом се сагласила судија Љиљана Илић, додавши да је званичан језик српски, а писмо ћирилица.
Адвокатица СЋФ Круна Савовић рекла је да остаје при свим доказним предлозима, јер сматра да су „законити и неопходни како би се у потпуности утврдило чињенично стање”.
„Одлука Европског суда за људска права не представља извор права, али према члану 18 Устава предвиђа се обавеза домаћих судова да примене европску судску праксу, сходно члану 10 Европске конвенције”, објаснила је Савовић.
Савовић је доставила преведену одлуку Европског суда за људска права уз коментар да у досадашњој пракси то није био проблем. Судија Илић је истакла да она не зна енглески, да је учила руски, па то не значи да би могла да суди на руском.
Одакле вам пресуда?
Савовић је као доказе поднела и две првостепене пресуде Вишег суда у процесу за убиство новинара Славка Ћурувије, у којима су Курак, Радоњић и Ромић, заједно са бившим начелником РДБ Радетом Марковићем, осуђени на укупно 100 година затвора.
Адвокатица Добричанин Никодиновић навела је да је то „беспредметно”, јер је коначна, правоснажна пресуда у том случају у корист тројице тужилаца. Са њом је сагласна и судија Илић, која је коментарисала да поред правоснажне пресуде, нема простора за разматрање ранијих пресуда.
Одбрана тужених доставила је и првостепену пресуду Другог основног суда у којој је судија Вера Средојевић одбила као неосновану тужбу у којој је Милан Радоњић тужио адвоката Александра Оленика тражећи накнаду од пола милиона динара због душевних болова проузрокованих повредом части и угледа, исто тако због реакције после ослобађајуће пресуде оптуженима за убиство Ћурувије.
Радоњић је један од тројице оптужених за убиство Славка Ћурувије, касније правоснажно ослобођених, који су поднели најмање 22 тужбе после ослобађајуће пресуде. Међу њима је и овај предмет.
Адвокатица Савовић објаснила је да је приложена судска одлука битна и у овом процесу.
„Достављена судска пракса у случају Оленик, у којој се наводи какав суд заузима став, а ради се о истом туженом, где суд дебатује о судском поступку, представља тему о којој јавност има оправдани интерес да буде информисана”, објаснила је Савовић и навела да пресуду прилаже ради уједначавања судске праксе.
Судија Љиљана Илић је питала да ли то значи да она мора да пресуди као и колегиница.
„Судим на основу Закона и слободи судијског уверења”, рекла је судија Илић. Адвокатица Добричанин Никодиновић рекла је да „месецима машу овом пресудом“ а она има примере друге две тужбе које су усвојене.
О чињеници да је Савовић доставила пресуде из других предмета као доказе водила се најжустрија дебата. Добричанин Никодиновић је тражила да Савовић достави доказе о томе како је дошла до тих пресуда, додавши да пресуде нису анонимизоване и да се тиме повређује право на “интимне податке”.
Одбрана тужених је истакла да су сви предмети били јавни, да су пресуде и раније добијане због потреба адвоката и да се исти подаци о оптуженима налазе и у овом предмету пед судијом Илић. Судија Илић је, међутим, врло оштро, повишеним тоном и више пута исказала незадовољство радом служби у суду, које достављају предмете онима који траже, протестујући и када се за предмете интересују председници суда (види оквир).
Финансијско исцрпљивање Славко Ћурувија фондације
Адвокатица тужилаца Зора Добричанин Никодиновић рекла је да одбрана покушава да докаже да су у питању СЛАПП тужбе како би ућуткали тужиоце и да они нису тужили само једног, већ и остале.
„Ако не постоји интерес да ову тужбу поднесе неко за кога после 20 година суђења и 10 година клеветања кажу да је убица, не знам ко има интерес”, рекла је Добричанин Никодиновић и додала да „тзв. СЛАПП тужбе не постоје и наше право то не препознаје”.
Адвокатица тужених Круна Савовић рекла је да су СЛАПП тужбе препознате и прописане у српском законодавству у члану 9 Закона о парничном поступку кроз институт „злоупотребе права”, на шта је супротна страна одговорила да то није предвиђено правом „осим што је колегиница то тако разумела”.
С обзиром на то да се у одговору на тужбу, према речима адвокатице Зоре Добричанин Никодиновић, наводи да су тужбе усмерене на финансијско исцрпљивање, она је затражила да тужени доставе доказ колико и од кога су примили новац.
„Ако доставе доказе колико новца имају на рачуну и ми видимо да ће бити финансијски исцрпљени, ми ћемо одустати од тужбе, повући ћемо тужбу јер не желимо да било који медији, посебно Славко Ћурувија фондација и њен медиј Цензоловка, остану без средстава и да се доведе у питање њихово пословање”, рекла је Зора Добричанин Никодиновић. Она тврди да никакво финансијско исцрпљивање није у питању.
Она је истакла да је Цензоловка коректно и верно извештавала са суђења за убиство Славка Ћурувије, „осим изузетно”, износећи како тужбе нису против медијских слобода.
Суђење се наставља 6. марта 2026. године, када ће бити саслушани тужиоци Мирослав Курак, Милан Радоњић и Ратко Ромић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.