Вести
16. 10. 2008.
Кад су гушили новине
У другој половини октобра, пре десет година, Данас је привремено нестао са медијске сцене. У ноћи између 13. и 14. октобра 1998. године, у маниру достојном најрепресивнијих режима, у редакцију су упали специјалци у пуној опреми, избацили све запослене и запечатили просторије. Налог за ово насиље издао је тадашњи министар информисања, данас новопечени напредњак, Александар Вучић.
Два дана касније исту судбину доживели су дневни листови Наша Борба и Дневни телеграф, као и недељник Европљанин. Формални повод за ноћне насртаје на редакције била је уредба владе Мирка Марјановића на основу које је могло бити забрањено свако јавно гласило за које би надлежни закључили да шири страх, панику и дефетизам. Право жалбе није постојало.
Био је то увод у серију обрачуна са тада колико-толико независним медијима који нису подржавали погубну политику власти иза које је већбио низ катастрофа, а увелико су се припремале и нове. Неколико дана заредом на Тргу НИколе Пашића у Београду одржавани су протести неколико стотина грађана, јавних личности и новинара. Режим се није обазирао ни на њих ни на протесте из иностранства. Неки од тада посечених медија нису успели да се опораве.
Србијом је завладао још већи мрак, подесан да се реализује сулуди сценарио сукоба са целим светом, финализован бомбардовањем Србије у пролеће 1999. године. Данас је успео да преживи погром Милошевић-Шешељеве власти, у непосредној изведби министра Вучића. Пронађени су канали које режимске снаге нису могле да препрече. Данасов глас најпре се чуо на страницама подгоричких Вијести, а онда је регистровано предузеће у Црној Гори чији је директор и одговорни уредник листа Весељко Копривица седео у Подгорици и био држављанин Црне Горе, а новине је правила екипа у Београду.
Лист је и штампан у Подгорици, и био дистрибуиран по Србији, увек кад су Данасове екипе успевале да надмудре пограничне страже код Пријепоља. Након што је злогласна уредба замењена ништа бољим Законом о информисању, Данас је поново најчешће био на удару и плаћао драконске казне по тужбама Шешеља и сличних личности блиских социјалистичко- јуловско-радикалском режиму.
Данас не очекује никаква признања због своје славне револуционарне прошлости, али није на одмет подсетити се ко је где био и шта је радио у време кад су грађанске, демократске, проевропске вредности биле опасне по живот. Ми остајемо где смо били - у служби демократске јавности.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.