Вести
28. 11. 2025.
Колумна Филипа Родића "Деконструкција": О неновинарима и нељудима
Годинама се у нашем јавном простору, а посебно у еснафу говори о томе како су неки новинари заправо "неновинари", јер нису "професионални", "независни" и слично.
Логично се поставља питање на основу чега се може судити о томе да ли неко ко се бави новинарством може понети и ту горду титулу "новинара". Кажу стручњаци за професионализам да су "неновинари" они који не поштују Кодекс новинара (и одскора новинарки) Србије.
У члану првом Кодекса наводи се да "обавеза је новинара/новинарки да тачно, непристрасно, потпуно и благовремено известе о догађајима од јавног интереса, држећи се новинарских стандарда које прописује Кодекса новинара/ новинарки Србије."
Нема сумње да је скуп одржан у понедељак испред Народне скупштине Републике Србије био такав догађај. Наиме, новинарска и медијска удружења, међу којима су Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Славко Ћурувија фондација, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Удружење новинара Србије (УНС), позвала су "целу новинарску заједницу" да се окупи и "изрази професионалну солидарност с екипом Н1 нападнутом управо на том месту, као и са свим новинаркама и новинарима који су у протеклом периоду били мета напада док су извештавали у јавном интересу".
За Н1 је, међутим, скуп у понедељак био само манифестација подршке за Н1. Све остале "новинарке и новинари који су у протеклом периоду били мета напада док су извештавали у јавном интересу" нису били достојни помена ни у једном њиховом извештају са овог скупа. Подршка је само за Н1.
Када упоредите извештавање Н1 и саопштење новинарских и медијских удружења у којем се позива на окупљање, да ли вам се чини да је Н1 пренела "потпуну" информацију? Ако није, да ли је то кршење Кодекса?
Или, можда, остали - укључујући и друге "независне" и оне "зависне" - који су били мета напада нису достојни да се назову новинарима и колегама јер не припадају кругу Јунајтед медије?
Хајде даље да видимо шта пише у Кодексу новинара (и новинарки). У првој смерници у 1. члану се наводи: "Новинари/новинарке морају са дужном пажњом да провере све чињенице, да консултују релевантне изворе и да непристрасно извештавају о свим важним догађајима, а посебно о политичким, друштвеним, културним и другим темама о којима постоје супротстављени ставови у јавности."
Да ли је објављивање вести о шеснаестогодишњем дечаку којег је полиција убила у Ваљеву у складу са овом смерницом, или представља њено кршење? Који је релевантан извор консултован, осим потпредседника Демократске странке Миодрага Гавриловића? Која је чињеница у вези с тим проверена с дужном пажњом?
Да ли је дует Даница Вученић - Жаклина Таталовић прекршио другу тачку Кодекса, у којој се наводи да "право је медија да имају различите уређивачке концепције, али је обавеза новинара/новинарки и уредника/уредница да праве јасну разлику између чињеница које преносе и коментара, претпоставки и нагађања", када су током протеста у Новом Саду јавиле да ће полиција својим возилима "хамер" "практично да гази грађане"? Да ли је она чувена максима Данице Вученић "ми сада треба да глумимо као да се нешто дешава" у складу са овим смерницама Кодекса?
Трећа тачка Кодекса гласи: "Са новинарством је неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина, као и садржаја чији аутор/ауторка није познат/позната или његов/њен идентитет није проверљив". Да ли у ово спада информација о тортури студенткиње Пољопривредног факултета у полицијској станици чији је извор један налог на Иксу? Да ли је идентитет особе или особа које стоје иза овог налога на Иксу познат новинарима Н1? Да ли је проверљив? Тешко.
У тачки пет Кодекса јасно пише: "Наслов текста/прилога не сме да буде у супротности са суштином текста/прилога." Онда имате, на пример, наслов на Н1 који гласи: "Аустријски политичар којег је Вучић одликовао - против проширења: То би била 'права опасност за Европу'", а када прочитате текст, видите да је Харалд Вилимски о којем пишу заправо говорио против укидања принципа једногласности у функционисању Европске уније и у том контексту рекао да "онај ко из политичких разлога игнорише критеријуме за приступање и поклања чланства, угрожава стабилност Европе и издаје интересе Аустрије" и да је "проширење по сваку цену права опасност", а да је Србија "тренутно најозбиљнији и најпоузданији партнер у региону" који је "у великој мери обавио свој домаћи задатак и стога се с правом налази високо на листи могућих партнера за проширење".
Или наслов са сестринске "Нове" "Специјална известитељка УН потврдила: У Србији 15. марта коришћено експериментално акустично оружје", а у тексту је јасно наведено: "'Раније ове године у Србији, земљи кандидату за ЕУ, појавили су се алармантни извештаји да је експериментално акустично оружје искоришћено на демонстрантима', овако о наводном звучном топу у Србији у марту 2025. године пише Алис Џил Едвардс, аустралијска адвокатица и научница", која преноси сведочења и апелује на истрагу. Никако не тврди оно што је наведено у наслову.
Ту је и тачка о забрани утицаја "економских и политичких интереса издавача" која је у случају Н1 већ прежвакана прича.
Не тврдим да други медији и новинари не крше Кодекс. Можда више, а можда мање него медији и новинари Јунајтед групе. Проблем је што већ дуже време немамо тело које би то могло објективно да утврди, пошто је Савет за штампу, који би требало тиме да се бави, састављен готово искључиво од људи само једног опредељења, што и не би био проблем када се то не би одражавало на њихов рад који је - једностран и пристрасан.
Тврдим, ако бисмо по посвећености поштовању Кодекса новинара мерили, у земљи Србији не бисмо нашли много новинара, па не треба дискриминисати људе по томе за коју фирму раде. Или смо сви новинари, или није нико.
Сад долазимо до главног разлога због којег сам се дао у писање овог текста и овако детаљно образлагање питања "новинарства" и "неновинарства" - скандалозне изјаве коју је поводом горепоменутог окупљања дневном листу "Данас" дао новинар и човек Бранко Чечен.
"Новинар Бранко Чечен истиче да постоји јасна разлика између насилног понашања према особама које, како наводи, континуирано шире лажи у корист нелегитимне власти и стварних новинара који су жртве тог насиља", пише овај лист. Морам прво признати да (опет) не разумем шта је новинар листа "Данас" хтео да каже. Или Чечен, под условом да га је новинар тачно пренео. Али имам утисак да је поента да је насиље у једном случају добро, у другом лоше.
"Мислим и на насиље које чине ти људи који се представљају као новинари. Њихово је насиље можда и погубније од физичког, а овај њихов гест је сведочанство о могућности постојања бића које је људско у биолошком смислу, али не и у суштинском", каже Чечен који чак прескаче поделу на "новинаре" и "неновинаре" и почиње да нас дели на то да ли смо сви ми људи или неки то и нисмо. "Суштински". Ово не да није у складу са Кодексом новинара (и новинарки) него није у складу ни са каквим моралним начелима, осим оних немачких из тридесетих година прошлог века и још понеким.
"Када им се то насиље догоди, што је заиста ретко, онда се сете својих људских и грађанских права која крше намерно, срачунато и за новац. Не осећам много тога за њих. Мислим да су заслужили све што ће им се догодити, надам се на судовима, а не на улици", "закључује" Чечен, како пише "Данас".
Опет ми није јасна реченица. "Неновинари" намерно, срачунато и за новац крше своја људска и грађанска права? Ово је као оно Чонградинкино са Вучићевим противницима у "својим фотељама", што ме наводи на помисао да "писмени део нашег друштва" има озбиљан проблем са придевским присвојним заменицама.
Много битније од тога је што Чечен оправдава насиље над другим људима јер су "заслужили". Нада се да ће то бити пред судовима (не "на судовима"), али ако не буде, може и на улици...
За крај, мало оптимизма и неколико стихова песме "Козачка успаванка" Михаила Љермонтова:
Низ камењар Терек тече,
Шуште вали жути,
Зли Чеченац свако вече,
Оштри ханџар љути.
Ал’ отац је ратник стари,
У биткама каљен.
Спавај, чедо, и не мари,
Буји, паји даље.
(Превод: Миодраг Сибиновић; из књиге "Два века Љермонтова")
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.