Вести
01. 12. 2025.
Мартиноли: Тешко да се изабере независан директор РТС, та функција неће донети бољитак и суштинску промену
Управни одбор Радио-телевизије Србије усвојио је три пријаве на конкурсу за генералног директора јавног сервиса, међу којима и пријаву садашњег председника Управног одбора Бранислава Кланшчека. Прихваћене су и пријаве Станислава Вељковића и Дејана Станковића, а одбачене четири пријаве као непотпуне. Да ли ишта зависи од имена и биографије? Хоће ли се нешто мењати у раду јавног сервиса?
Професорка на Факултету драмских уметности Ана Мартиноли оценила је у Новом дану да је очекивала „више звучних имена“, без жеље да омаловажава било чију биографију, али да је чињеница да је реч о највишој позицији, најважније медијске институције у једном друштву – јавног сервиса.
„Са нестрпљењем сам ишчекивала да се те коверте отворе и кад сам видела како изгледа структура, била сам збуњена, али када сам почела да размишљам о томе, имало је смисла“, наводи.
Како истиче, РТС годинама уназад, а нарочито у протеклој години, престао је да буде јавни простор који има тежину у смислу некакве квалитетне дебате.
„У овом тренутку РТС није угледна медијска институција каква би требало да буде, с обзиром на то да је реч о јавном сервису. Са друге стране, чињеница да не постоји некаква снажна професионална конкуренција за ову позицију, говори између осталог и о томе да неко ко је дуго градио неки свој професионални кредибилитет и углед, није баш спреман да га стави у залог нечега што, пре свега, личи на политичку инструментализовану акцију и процес“, објашњава.
Наводи и да Стратегија развоја система јавног информисања за период до 2025. године на више места констатује врло озбиљне структурне проблеме РТС-а који су, између осталог, везани за начин на који је законски организована та хијерархија, односно односе између РЕМ-а, Управног одбора и директора.
„Сама чињеница да РЕМ код нас није независно тело, да је он директно везан за именовања Управног одбора РТС-а, а онда Управни одбор РТС-а за именовање директора, говори да када је било који од тих корака на неки начин политички зависан или да има неку врсту ограниченог простора да делује онако како би то било у јавном интересу, тај директор тешко да може да буде потпуно независан. Тешко је да може да се изабере директор који је потпуно независан“, објашњава.
Функција директора, сматра, иако важна, неће донети некакав бољитак и суштинску промену у оним сегментима у којима РТС показује највеће слабости.
„Власт на разне начине шаље поруке да РТС мора бити омаловажен, понижен. Нажалост, и РТС је томе допринео. Између осталог, самим тим што ви када погледате структуру програма РТС-а и када видите шта су најгледанији сегменти, видите да се РТС у овом тренутку на тржишту намеће публици пре свега неким садржајима који су очекивани на комерцијалним телевизијама – домаћим серијама, спортским садржајима, немодериранм монолозима пресдесника…“, објашњава.
Како додаје, много је начина на који је РТС еродирао и поверење у свој рад и на крају крајева ту своју позицију јавног медијског сервиса у овом друштву.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.