Вести

25. 12. 2025.

Аутор: Данијела Апро Извор: Цензоловка

АЛИА: ТВ Н1 није злоупотребила дете које је дало изјаву на протесту

Због изјаве деветогодишњег дечака са протеста у Новом Саду, емитоване на ТВ Н1, покренута је кампања са свих прорежимских медија, док су се политичари на власти смењивали у осудама, слично као и после изјаве детета о студентима у емисији „Важне ствари“ на РТС-у. Тужба против Н1 је стигла и до регулатора у Луксембургу, али је АЛИА закључила да извештавање Н1 није повредило достојанство детета, да „ништа у садржају не понижава дете“, као и да му је „омогућено да се изрази уз сагласност родитеља“

Надстрешница Железничке станице у Новом Саду срушила се 1. новембра 2024. Живот је изгубило 16 особа.

Неколико дана касније уследио је један од најмасовнијих и најнасилнијих скупова који су до тада виђени у главном граду Војводине.

Почело је одавањем почасти жртвама, а завршило се демолирањем Градске куће, сузавцем, хапшењима. Реакција полиције – по сведочењу многих присутних – није била примерена.

У директном преносу на Телевизији Н1 4. новембра своје виђење онога што се дешава на улици око њега дао је и један деветогодишњи дечак.

Исту ноћ режимски таблоиди покренули су кампању против репортерке Н1 Жаклине Таталовић. Оптужили су је да је злоупотребила дете у политичке сврхе.

Годину дана касније Независни орган за аудиовизуелне медије Луксембурга АЛИА (Autorité luxembourgeoise indépendante de l’audiovisuel) установио је да у преносу Н1 – није повређено право детета.

Шта пише у закључку АЛИА?

Констатује се да је већ 22. новембра 2024. овом телу поднета притужба на део преноса Н1 протеста у Новом Саду. Подносилац оцењује да је програм прекршио правила о заштити идентитета малолетника и подвлачи да његово лице није замућено (блуровано).

Спроведена је истрага и АЛИА је закључила да програм „није повредио достојанство нити најбољи интерес детета“.

Одбор је одлуку засновао на луксембуршком Закону о електронским медијима. Тумачили су и Закон о слободи изражавања у медијима, Конвенцију Уједињених нација о правима детета и Европску конвенцији о људским правима.

Закон прописује да је забрањено откривање података који се односе на идентитет (или омогућавају идентификацију) малолетника који је напустио родитеље (старатеље или установу), затим малолетника који је жртва кривичног дела, запуштен је или је извршио самоубиство.

Истражни службеник АЛИА оцењује да је дечаков отац дао сагласност за објављивање и сматра да случај Н1 не потпада ни под једну од ситуација предвиђених законом.

У погледу достојанства детета, АЛИА се позива на тумачење Европског суда за људска права, који је, како кажу, заузео став да само поступања изузетне тежине могу прећи праг „понижавајућег поступања“ које може повредити људско достојанство. Оно што код детета „изазива страх, тескобу или осећај инфериорности“.

АЛИА је закључила да извештавање Н1 из Новог Сада „не достиже праг потребан да би се емитоване слике окарактерисале као повреда достојанства детета“. Даље наводе да „ништа у садржају не понижава дете“, као и да му је „омогућено да се изрази уз сагласност родитеља“.

„Незамућивање његовог лица, само по себи, не достиже праг потребан да би се квалификовало као повреда његовог достојанства или најбољег интереса. Штавише, садржај програма приказује да полицијске снаге користе сузавац на неселективан начин“, наводи АЛИА.

Како је настао случај „злоупотребе детета“?

Десетак минута по укључењу дечака из Новог Сада у програм Н1, таблоиди блиски режиму почели су с оптужбама.

„СТРАВИЧНА ЗЛОУПОТРЕБА ДЕЦЕ НА Н1: Деветогодишње дете питају да ли ће долазити на протесте?!“, објавиле су Вечерње новости.

Шест минута касније, текст под истоветним насловом објавио је Ало.

„Новинарка Н1 Жаклина Таталовић, док гори Градска кућа и уништава се културно добро овог града, она без трунке срама испитује дете од девет година да ли ће опет долазити на протесте?“, констатује овај таблоид и додаје: „Да ли је ово пример који треба да дајемо деци, да је забавно рушити и уништавати?“

Исто вече идентичан наслов нашао се, између осталих, на веб страницама ТВ Пинк и Република (портал Српског телеграфа).

„Репортерка Н1 је злоупотребила дете“, изјавила је потом и председница Народне скупштине и функционерка Српске напредне странке (СНС) Ана Брнабић. Она није одговорила на новинарско питање, већ је узвратила оценом да је репортерка на протесту „злоупотребила деветогодишње дете“ и то, како је рекла, „зарад своје промоције“.

Новинарки Н1 тада се јавио отац дечака који је био у програму. Рекао је да његово дете није злоупотребљено и да је он сам пришао и питао да ли би дечак могао нешто да каже и да је сам изразио такву жељу.

Отац је замолио и да се у медијима не спомиње његово име јер „не жели додатне непријатности“. Додао је да је „доста што га разне новине и министри спомињу и провлаче“ у јавности.

ШТА СМО НАУЧИЛИ ИЗ СЛУЧАЈА „ВАЖНЕ СТВАРИ“? У септембру је РТС1 емитовао емисију „Важне ствари“, у којој дечак говори о томе да се студенти боре „за правду” и „нашу будућност”. РТС2 укинуо је њену репризу. Министарство информисања и телекомуникација и заштитник грађана Зоран Пашалић осудили су „злоупотребу детета у политичке сврхе”. Министарство је затражило хитну реакцију државе због дечакових речи, а ћути због промоције насиља на телевизијама, писала је тада Цензоловка. Министарство је оценило да је реч о „скандалозној политичкој злоупотреби деце“ и апеловало на јавни сервис да се „врати информисању грађана Србије на потпун, непристрасан и објективан начин“. Како то бива, у таблоидима је покренута кампања против уреднице Дечјег програма РТС-а Јелене Попадић Сумић. Подржао ју је део запослених на РТС-у. Попадић Сумић рекла је за УНС да се серијал „Важне ствари“ састоји од аутентичних изјава деце и да је у том смислу „огледало друштва и света у коме живимо”. „Ова епизода, која је у јавности означена као спорна, урађена је по свим професионалним стандардима серијала и по правилима и протоколима лиценце пројекта, баш као и све остале епизоде”, навела је она. Продукција Сенсе, која реализује серијал, саопштила је да „деца говоре о темама које су њима важне“. Новинарка Тамара Скрозза оценила је да „дете има право на политички став“ и да „то нико не може да му ускрати“. „Када дете изрази политички став, а да притом није изазвано, инспирисано или испровоцирано – то није политичка злоупотреба, већ његово мишљење о стварности која га окружује“, написала је Скрозза. Стручна служба РЕМ-а закључила је да у емисији „Важне ствари“ на РТС-у није било злоупотребе детета у политичке сврхе. „Наступ детета је био информативан, добровољан и транспарентан, уз поштовање његових ставова, а у складу са Уставом Републике Србије да деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости“, наводи се у њиховом извештају.

Која су правила професионалног извештавања о деци?

Тог истог новембра 2024. Савет за штампу – независно тело које се бави бави применом Кодекса новинара – представио је смернице за професионално извештавање у 13 осетљивих области. Између осталог, о деци и о протестима.

Новинар Бојан Цвејић казао је да су при изради смерница користили искуства међународних организација које се баве извештавањем о специфичним догађајима и групама. Идеја је, како каже, да на једном месту буде прикупљено оно што је новинарима најпотребније.

У делу који се односи на децу пише да би медији требало да „избегавају приказивање напаћене, понижене и деце без родитеља и својих домова“. Новинари би такође требало да избегавају да траже исказе од детета-жртве и да инсистирају на њиховој несрећи.

Напослетку, да не приказују „злостављање и мучење деце и њихов бол представљају као медијску сензацију“.

Медији су дужни да чувају интегритет деце. За сваку изјаву или интервју с дететом неопходно је добити сагласност родитеља (или старатеља), односно представника институција које деца похађају.

Када је случај дечака из Новог Сад доспео у јавност, Удружење новинара Србије (УНС) питао је домаће новинаре да ли је исправно узимати изјаву од детета на протесту.

Новинар и психолог Драган Илић рекао је да случај Н1 види као „исфабриковану причу“.

„На тај начин се дискредитују новинарка и телевизија која је пренела изјаву. Поред детета је био отац, који је и дао сагласност да се дете снима. Није дете дошло само ту“, рекао је Илић.

Он је додао и да сматра да протест ипак није место за дете од девет година, али да је то, како је рекао, одлука родитеља, а не новинарке.

Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Савета за штампу Јелка Јовановић сложила се да су пре свега одговорни родитељи који су дете довели на протест.

„Морам да кажем, разумем и родитеље, и ја сам деведесетих водила дете на грађанске протесте. Ипак, апелујем на све колегинице и колеге, без обзира на то на којој телевизији раде и да ли имају дозволу или не, да не снимају децу, а посебно да их не укључују уживо у програм“, сматра Јовановић.

Према речима генералне секретарке Савета за штампу Гордане Новаковић, родитељ јесте дао сагласност и идентитет детета није откривен, али новинар и уредник су ти који одлучују.

„Не видим ни јавни интерес да се детету у овој ситуацији постављају питања у вези са будућим учествовањем у протестима“, додала је она.

На који начин се домаћи медији обраћају деци?

У таблоидима су злоупотребе честе. Комерцијалне телевизије све мање простора намењују искључиво деци. „Куриозитет је то што се таблоиди, који врло често крше права детета, сада залажу за њих“, каже Новаковић. „Политичари се са децом грле у току сваке кампање“, опомиње Илић.

Анализа садржаја националних телевизија Славко Ћурувија фондације показује да је укидање квантитативне обавезе емитера да најмање петину програма чине културно-уметнички, научно-образовни, документарни и дечији садржаји – уз увођење непрецизног критеријума „разноврсности“ – отворило простор за додатну комерцијализацију.

Новосадска новинарска школа (ННШ) негодовала је због одлуке РЕМ-а да не покрене поступак против ТВ Пинк због емисије у којој се, у присуству петогодишњег детета, разговарало о детаљима убиства малолетнице.

У ННШ сматрају да су „детаљно документовали“ како је пред дететом разговарано о убиству „уз изношење узнемирујућих детаља, коришћење вулгарног језика и сензационалистичко извештавање о насилној смрти“.

Посебно забрињава, напомињу, што РЕМ не препознаје сложеност проблема: излагање детета узнемирујућим детаљима насиља, нормализација присуства деце у непримереном медијском садржају, те кршење професионалних стандарда.

У октобру је Пинк – који је оптужио Н1 за злоупотребу детета током извештавања с протеста у Новом Саду – на платформи Пинк Кидс (на папиру намењеном деци) приказо филм „Фрее Јиммy“.

Ради се о анимираном филму, али не за децу. Садржи сцене експлицитног секса и насиља, „обилује псовкама и практично је посвећен конзумацији психоактивних супстанци“, пише Данас.

Некадашња чланица Савета РЕМ-а Јудита Поповић за тај лист је изјавила да, иако се ради о кабловској телевизији, то не значи да не подлеже одредбама Закона о електронским медијима.

„Ни у ком случају не смеју да повређују људска права, у овом случају права деце“, закључила је она.