Вести
30. 12. 2025.
„Сахрањујемо превише новинара“: Посленици седме силе све угроженији
Ментално здравље новинара током ове године озбиљно је нарушено због притисака, несигурних услова рада и сталне изложености стресу, оценили су саговорници ФоНет у серијалу Рефлектор, који као решење препоручују обраћање стручњацима и укључивање у психотерапију.
Медијски консултант Бранко Чечен изјавио је да је ментално здравље новинара и без ванредних ситуација нарушено и у тешком стању, додајући како су ситуација у земљи и талас насиља према новинарима само погоршали ствари, што се види у резултатима свих истраживања.
Чечен, који је и независни новинар, рекао је како са колегама већ две године спроводи анкету о менталном здрављу новинара, чији су резултати постали много више забрињавајући у току ове године.
„Имамо податак да је међу новинарима два пута више утврђених и формално дијагностикованих менталних поремећаја него у општој популацији, што је стварно тежак резултат“, рекао је Чечен.
Према његовим речима, сви ти поремећаји су резултат стреса, који има последице на физиолошко здравље.
„Ми сви знамо да превише колега сахрањујемо и да превише наших колега напушта професију услед тешких обољења. Тако да је то нешто чиме се нико не бави и чини ми се да никога није брига што губимо добре новинаре и њихово знање, и њихово искуство“, додаје Чечен.
Он је навео да се стрес акумулира и без ванредне ситуације у земљи, наводећи да ће новинар бити жртва секундарне или „викаријанске“ трауме и да не напусти просторије своје редакције.
„То је траума коју доживљавамо саосећајући о нечијој несрећи или гледајући снимке и фотографије. Када се на то додају стресни новинарски задаци, а посебно овако тешка политичка криза као што је у нашој земљи, то онда све заједно чини да наш организам више не може да изађе на крај са нормалном количином стреса са којом би иначе могао да изађе на крај“, рекао је Чечен.
Према његовим речима, тај стрес потпуно несметано продире у ум и полако ствара озбиљне последице, па се догоди да
особа прегори, падне у депресију или једноставно буде анксиозна без престанка, што врло лако може да се претвори у кардиоваскуларна или обољења неке друге врсте.
Чечен је указао да највећи број узрока стреса долази из редакције – од мобинга до самих тема које могу да буду врло стресне.
„Исто тако људи наводе несигурност и то што нису довољно плаћени, не могу ништа да планирају унапред. Они који се баве осетљивим темама наводе као можда и најпроблематичнији извор стреса то како њихов посао утиче на њихове породице и какве последице има на људе у њиховом непосредном окружењу“, рекао је Чечен.
Додао је да је механизама за заштиту новинара од стреса и за ублажавање његових последица јако мало, односно да их готово и нема.
Чечен је навео да све што новинар може да уради јесте да смањи вероватноћу да му се нешто тако догоди, да буде свестан у каквом је ризику и да врло пажљиво прати симптоме попут несанице, нервозе или кад не може да се натера да почне са радом.
Он је додао да је у тим ситуацијама потребно наћи неког са ким се може искрено разговарати, али и затражити професионалну помоћ, нагласивши да су сва истраживања показала да је помоћ терапеута невероватно ефикасна и снижава ниво стреса.
Председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија Веран Матић поновио је да је ова година допринела погоршању менталног здравља новинара, истичући и да је потребно омасовити подршку у потрази за професионалном помоћи, прихотерапијама и разговорима са стручњацима.
„Сада постоји тај механизам и код НУНС и сналазимо се да се добије бесплатно, али је већа потреба и различити начини за пружање те врсте подршке него што сада имамо. И то је знак опет и да је здравствени систем колабирао“, рекао је Матић, који је такође аутор анкете о менталном здрављу новинара.
Оценио је да новинари због услова на послу и прековременог рада често не стигну да размишљају о професионалној подршци, наводећи да то као грех иде на власнике, менаџере медија и уреднике, који не воде довољно рачуна о запосленима.
Матић је нагласио да власници медија морају да поведу рачуна о томе да новинари буду адекватно плаћени за свој посао, имају здравствену и сваку врсту заштите, што се, како је додао нажалост не догађа у великом броју медија.
Новинарка недељника Време Јована Глигоријевић, која је такође учествовала спровођењу анкете о менталном здрављу новинара, навела је како је забрињава то што сада има мање блажих, а више тежих тегоба.
Она је навела да је евидентирано више хроничних болести чији је узрочник стрес, додајући да истовремено расте и број колега новинара који траже стручну психолошку помоћ, иако већина новинара за то нема ресурсе, јер су плате недовољне за посећивање психотерапијских сесија.
“Тако да не можемо да кажемо, новинари су тврдоглави и неће да траже психолошку помоћ, него новинари су најчешће потплаћени, а психотерапија је луксуз, иако је често неопходна”, поручила је она у разговору за ФоНет.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.