Вести
19. 01. 2026.
Куповином Курира и пратећих портала, државни Телеком постао власник чак 35 медија, од чега 30 телевизија
Режимски медији под једном капом: Телеком у офанзиви, власт се припрема за предстојеће изборе
Након последње трансакције, Телеком Србија тренутно је власник чак 35 различитих медија, од чега је само телевизијских канала 30. Државна телекомуникациона компанија је, после низа ранијих аквизиција већ преузела 24 медија, да би недавно откупила и Курир телевизију, дневни лист и портал уз пратеће магазине и сајтове, њих укупно 11.
Таква концентрација власништва под капом власти, као и пословни договори склапани махом далеко од очију и ушију јавности, упозоравају саговорници Данаса, имаће далекосежне последице по саму домаћу медијску сцену као и самосталност појединачних редакција.
Посебно у ситуацији када немамо увид у то хоће ли се држава овде зауставити или ће бити још оваквих купопродаја.
Тамара Филиповић, генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) наводи да искуства из медија које је до сада купио Телеком већ показују колико власничка структура у оваквом окружењу лако постаје механизам “дисциплиновања” редакција и сужавања професионалног простора.
– То се види из случајева отпуштања и проглашавања технолошких вишкова у Еуроњуз Србија. Са овим преузимањем Телеком постаје власник 35 различитих медија у Србији, што дугорочно може довести до сужавања плурализма, смањења простора за критичко извештавање и деформисања тржишта које је иначе слабо и под различитим притисцима. За новинаре и уреднике то значи раст егзистенцијалне несигурности и “тихог притиска” у редакцијама: у пракси се већ види да они који покушају да се одупру притисцима често завршавају под дисциплинским мерама, санкцијама или отказима, каже за Данас Филиповић.
Још једно питање је да ли су куповине Телекома, укључујући и последњу, реализација већ најављеног „укрупњавања“, за које је јавност чула из телефонског разговора Лучић- Милер, директора Телекома и генералног директора Јунајтед групе (у чијем власништву су Н1, Нова, Данас и Радар), који је просцурео у јавност.
Да ли су ти планови чисто економске природе, или су разлози дубљи, Филиповић скреће пажњу да о томе не можемо да говоримо без материјалног доказа.
– Али можемо јасно да кажемо: без обзира на то како се овакве трансакције формално представљају, њихов ефекат је политички релевантан. У условима слабе регулације, нетранспарентног тржишта и државног утицаја, укрупњавање сцене кроз државног оператера нужно води ка лакшој контроли, већој зависности редакција и мањку уређивачке аутономије. За намеру за ово преузимање јавност Србије је сазнала путем објава антимонополских комисија у Црној Гори и Севреној Македонији још 2024. На сајту наше Комисије за заштиту конкуренције овај податак и даље не постоји. Ипак, портал Раскрикавање јесте добио одговор да је ова трансакција одобрена од стране наше Комисије, а на њихово питање када ће та информација бити позната јавности из Комисије су им одговори „кад се за то стекну услови“, појашњава саговорница.
Како додаје, ово није први пут да кључне информације о концентрацији власништва добијамо пре из институција суседних земаља него од домаћих, што говори о нивоу (не)транспарентности у Србији.
– У таквом амбијенту, реално је претпоставити да јавност о њима често сазна касно, парцијално или посредно, а то додатно подрива поверење и отежава јавну контролу над процесима који директно утичу на плурализам и слободу информисања, закључује Филиповић.
Оливера Милошевић, потпредседница Удружења новинара Србије (УНС) скреће пажњу да се још током измена медијских закона 2023. могло наслутити да се Телеком неће задовољити и зауставити само на легализацији свог тадашњег медијског поседа.
– Већ тада је било јасно да ће Телеком кроз неко време додатно ојачати ту позицију и постати доминантан на медијском тржишту. То се управо дешава. Држава се тим законом преко Телекома није само вратила у медије, против чега се нисмо успели изборити, она заправо достиже огромну, забрињавајућу концентрацију политичког утицаја чиме се обесмишљава медијски плурализам, слобода медија, лојална конкуренција и сва друга демократска опредељења за која се и власт декларативно залаже, каже Милошевић.
За председника Асоцијације медија и директора недељника Време Стевана Ристића нема дилеме да потези који воде доминацији Телекома на медијском тржишту имају чисто политичку позадину, односно да представљају припрему владајуће странке за предстојеће изборе.
– Економским интересима се никако не може оправдати куповина и функционисање телевизија за које се поуздано зна да немају гледаност, док производе фантастично скуп програм и продукције, уз озбиљне новинарске плате без икаквог покрића, какви су Јуроњуз или Блумберг. Мислим да власт креће у нову стратегију са циљем потпуног обједињавања прорежимских медија, пре свега телевизија, припремајући се за изборе које ћемо ове године имати вероватно на свим нивоима. Српска напредна странка је у озбиљној офанзиви и зна да јој бројеви више не иду на руку, као и да ову количину власти неће моћи да задржи у рукама служећи се само постојећим изборним инжењерингом, којим јако добро барата. Ово ће бити медијска потпора читавог тог инжењеринга, али уз обавезан увоз гласача и изборне крађе на и изван гласачких места, каже Ристић.
Како прецизира, та медијска консолидација маће два правца.
– Први је отварање нових локалних тв, слично оној у Нишу која је почела са радом јесенас. Очекујем да ће се правити нешто налик експозитурама тв Информер, а чаршијом колају приче да је у већ припреми њих шест. С друге стране, чињеница је да је Србија у топ 10 земаља у читавом свету по броју медија по глави становника. Видимо превелик број информативних емисија, тако да ће се пре ићи на преузимање и обједињавање, него гашење медија које власт преузима преко Телекома, уз јачање локалних асета, каже Ристић.
Додаје да се власт нада да је ову битку добила променом власника Јунајтед медије, надајући се некој кооперацији, али и престанком рада УСАИД-а који је подржавао добар део независних локалних медија.
– У том тренутку власти су мислиле да је њихов посао завршен, међутим независни медији, и локални и национални, су показали неку врсту упорности да могу и без грантова и подршке која је преко њих долазила да опстану и буду бољи и добију још већу публику. Важно је и да је порасло интересовање за садржаје који ти медији нуде. Људи су, рецимо у време ковида заобилазним путевима налазили кредибилне информације, избегавајући продржавну пропаганду и хвалоспеве власти са РТС и националних фреквенција, „Време“ је бележило озбиљан раст и тада и у протеклих 13, 14 месеци, појашњава директор тог недељника.
Када су у питању могуће претензије Телекома на независне медије, попут оних из Јунајтед групе и јачег утицаја на њихову самосталност, Ристић верује да до тога неће доћи, макар не директно.
– Неки покушај куповине и директне контроле независних медија, деловало би превише грубо и претенциозно, као превелики залогај у однос на међународне актере. Сетим се Милошевића како Холбруку показује Кораксове карикатуре и објашњава како у Србији постоји озбиљна слобода медија. Сличан наратив долази и од напредњака. Не мислим да би било политички паметно да направе још један К1 од Н1, закључује Ристић.
Дугови виши од три милијарде евра
– Ово укрупњавање медијске империје Телекома додатно забрињава због потпуне нетранспарентности у погледу цене, јер ми ни даље не знамо колико су плаћени медији из Курирове групације. У суштини, у овој трансакцији не можемо видети економске циљеве ако знамо да је Телеком у великим дуговима. Ово пре личи на цементирање медијске моћи у години за коју многи говоре да је преломна, каже Оливера Милошевић.
Иначе, дуговања Телекома према добављачима и државним предузећима у 2024, тврде медији, износила су око 400 милијарди динара, односно више од 3,4 милијарде евра.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.