Вести

31. 01. 2026.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Цензоловка

Гест за Цензоловку: Медијска ситуација у Србији је лоша

Заменик уредника британског Економиста Роберт Гест истражује медијске слободе у Европи и за Цензоловку говори о све горем положају медија, о нападима на новинаре у Србији, буци са друштвених мрежа и Трамповом вређању новинара.

Роберт Гест, заменик главног и одговорног уредника Економиста, водећег међународног недељника који већ 182 године извештава о светској политици, бизнису, науци и економији.

Један је од аутора текста Free speech is under attack, објављеног 2016. године на насловној страни Економиста. Десет година касније припрема нови текст о медијским слободама у свету.

За Цензоловку говори о томе како види проблеме новинара и медија у Србији и на Западу, о руској и кинеској пропаганди, Трамповој тужби против ББЦ-ја и увредљивом односу према новинарима…

Цензоловка: У прошлој години, години протеста, забележено је више од 300 напада, претњи и притисака на новинаре и 

Заменик уредника британског Економиста Роберт Гест истражује медијске слободе у Европи и за Цензоловку говори о све горем положају медија, о нападима на новинаре у Србији, буци са друштвених мрежа и Трамповом вређању новинара

Гест: Медијска ситуација у Србији је лоша. Очигледно не тако лоша као у Кини или Русији, али за државу која тврди да је демократска, у којој би можда много грађана желело да се придружи Европској унији, ситуација је много гора него што би смела да буде. Упоредива је са оним што видимо у Мађарској, која је чланица ЕУ, али која назадује у погледу слободе медија.

Многе ствари су прилично лоше. На пример, оно што се догађа КРИК-у је заиста, заиста гадно.

Владајуће странке се обрачунавају са медијима обично зато што су корумпиране или зато што једноставно желе да остану на власти дуже него што би требало. А најважнија ствар са слободом медија јесте могућност да новинари позивају владу на одговорност, да се разоткрију њихова недела. То је разлог зашто се обрачунавају са медијима. Зато сам веома забринут због пада слободе медија у Србији.

РОБЕРТ ГЕСТ Један је од водећих аутора Економиста, у коме ради 20 година. Пре него што је постао заменик уредника, био је задужен за међународне теме, посебно за глобалне трендове, геополитику и развој демократије у свету. Аутор је књиге The Shackled Continent, у којој се бави политичким и економским разлозима дуготрајног заостајања Африке, коју је цитирао и активиста у борби против глади на овом континенту и музичка звезда Боб Гелдоф.

Владе које новинарима загорчавају живот

Цензоловка: И многе друге државе раде на сузбијању слободе говора?

Гест: Заиста је снажан притисак многих влада да сузбију критичке коментаре о себи. Углавном не покушавају да потпуно ућуткају критике, већ да новинарима и медијима знатно отежају живот. У Северној Кореји то није ништа ново, али велики притисци на новинаре постоје и у земљама које се представљају као либералне демократије, у којима закони кажу да су медији слободни.

Србија је једна од тих земаља. Сличан пример је Индија, у којој устав гарантује слободу говора, новине су слободне, власт не затвара новинаре због ствари које пишу. Али, када разговарате са људима, видите да власт злоупотребљава промене које је донео интернет.

Медијима је све теже и да зараде од оглашавања. Влада престаје да плаћа огласе у неподобним новинама, а великим компанијама каже: ако желите да градите путеве, луке или добијете лиценце, не би требало да се оглашавате у тим медијима зато што нису патриотски.

Цензоловка: Да ли се то догађа и у западним земљама? 

Гест: То је глобална ствар. Дешава се у многим земљама, само не у истој мери. Режими сада имају алате да, ако желе, усмеравају новац ка медијима које фаворизују. Понекад нађу „пријатеље”, њима блиске пословне људе, да купе ТВ станицу па је изненада претворе у прорежимску.

Али то није исто свуда. Много је теже новинарима у Индији него у Америци. Није лоше у Шведској, али је прилично тешко у Србији.

Цензоловка: Да ли мислите да опхођење Доналда Трампа према новинарима даје гориво режимима попут оног у Србији да оправдају начин на који они третирају медије?

Гест: На конференцији за штампу са престолонаследником Саудијске Арабије новинар је поменуо чињеницу да је влада Саудијске Арабије убила новинара и исекла га на комаде.

Америчке обавештајне службе су веровале да је престолонаследник одговоран за ово и новинар је поставио то питање. Видело се да је престолонаследник осрамоћен, а Трамп је рекао: то је непристојно питање.

Председник САД, у суштини, каже: новинар који је исечен на комаде тестером је то заслужио. Било је некад незамисливо да амерички председник то изговори. То је шокантно и застрашујуће.

АМЕРИЧКА ПОМОЋ МЕДИЈИМА ЋЕ СЕ ВРАТИТИ

Цензоловка: Када говоримо о борби против дезинформација и корупције, на Балкану су посебну улогу имали УСАИД и друге организације које су финансијски помагале медије да разоткрију управо такве ствари. Како гледате на гашење тих програма?

Гест: Трамп то финансирање види као неку врсту глобалног wоке покрета. Америчка финансијска помоћ независним медијима не представља скоро па никакву ставку у америчком буџету, али је у многим земљама омогућавала борбу за слободу медија и смањење корупције кроз праћење онога што ради власт.

То финансирање је неопходно и претпостављам да ће се вратити са следећом америчком администрацијом, пошто је тако и функционисало без обзира ко је био на власти – све до Трампа. Истовремено, Кинези и Руси нису престали да финансирају дезинформације.

Лажу у свакој реченици, а онда скоче на једну од 10.000 информација које објави ББЦ

Цензоловка: Како гледате на то што је Трамп тужио чак и ББЦ?

Гест: То је велики проблем, јер Трамп јасно ставља до знања да ће покушати да наметне финансијске трошкове медијима који га критикују. Он неће добити ту одштету, али ББЦ мора да ангажује адвокате да се брани, а то кошта.

Амерички медији су много више угрожени него што је то ББЦ, јер им матичне компаније зависе од савезне владе, од Трампа, од дозвола да раде. Постоје примери у Америци да су медијске компаније дале Трампу милионе долара за потпуно неосноване тужбе. Иако су били у праву, морали су да постигну вансудско поравнање само да не наштете матичној компанији која зависи од савезне владе за много веће суме новца.

То је јако опасно. То претходни амерички председници нису радили. То је ново у Америци и веома забрињавајуће. Трамп отворено каже да не признаје никаква ограничења за себе осим личног морала. Дуго сам у овом послу и никада нисам чуо америчког председника да то каже. Сви претходни били су сагласни око тога да су ограничени законом.

Дезинформације утичу на поверење у медије

Цензоловка: На рачун извештавања ББЦ-ја је упућено много критика у последње време. Како видите искушења медија у Великој Британији, посебно јавног сервиса?

Гест: ББЦ се финансира јавним средствима. Зато многи мисле: припада мени, па би требало да се сложи са мном.

Узимајући све у обзир, квалитет ББЦ вести је веома висок. Према глобалним стандардима, то је веома добра новинарска организација. Прави грешке, јер свакодневно објављује хиљаде вести. Људи који раде тамо су углавном политички на средини. Нема много ни крајњих левичара нити десничара. Покушавају да тачно утврде чињенице и то је заиста важно.

Неке критике ББЦ-ју су оправдане, али велики део упућују људи са одређеним циљем: ботови, Руси, популисти… они који лажу у свакој реченици, а онда се осврну на чињеницу да ББЦ направи грешку у једној од 10.000 реченица.

Погледајте Трампов твит на друштвеним мрежама. Ако има 100 речи, у њему има 10 лажи. Али ће он направити велику галаму ако традиционални медији једном погреше.

Цензоловка: Како коментаришете буку коју стварају пропаганда и дезинформације?

Гест: Бука је све гора. Злонамернима је много лакше да избаце гомилу лажних информација и видео снимака који изгледају као да могу бити истинити. Као када кажу – ово је сцена са данашњих протеста против неког режима, а заправо је реч о протестима од пре десет година.

Далеко је више непроверених глупости на друштвеним мрежама, као и добро финансираних напора руске и кинеске владе да шире дезинформације. Циљ је да грађани, посебно на демократском Западу, буду све више љути на друге, да се изазову поделе, да људи буду очајнији, да мисле да су њихова друштва осуђена на пропаст. Ту је и поплава дезинформација, које су понекад веома занимљиво представљене.

Пошто алгоритми друштвених мрежа фаворизују садржај који шокира како би изазвали веће ангажовање публике, они дају искривљен и веома непријатан поглед на свет. Чујем то и од своје деце. Млади лако могу стећи заиста негативан поглед на дешавања у свету.

Очигледно је да су неке ствари лоше, али уопштено говорећи, последњих неколико векова заправо представља историју напретка.

Цензоловка: Да ли је могуће борити се против дезинформација и пропаганде са нерегулисаним друштвеним мрежама?

Гест: То није црно-бело. Кад отворите друштвене мреже, не видите дечју порнографију, јер то није легално. Компаније које стоје иза њих имају законску обавезу да такав садржај блокирају.

На руске дезинформације стално наилазите, а њих је много теже блокирати, јер „перу” информације. Имате руске фарме тролова које шаљу дезинформације нпр. у Венецуелу, а Венецуеланци их представљају као своје користећи ВПН-ове, па је теже видети одакле заправо долазе.

Дакле, много је теже блокирати, али није немогуће смањити. Волео бих да компаније које стоје иза друштвених мрежа покушају да оно што се на њима објављује буде мање сензационалистичко, да буде истинитије. Ако то не желе, онда је прикладно да постоји нека врста регулације. Неким регулаторима можете веровати, али тешкоћа је у томе што има и влада којима уопште не можете. Власти које најстроже регулишу имају тенденцију да буду и најгоре.

Данас је много горе него 2016.

Цензоловка: Како видите утицај друштвених мрежа на извештавање у западној Европи?

Гест: Ако сте у озбиљном медијском бизнису, морате да користе мреже. Ми ћемо по правилу бити ти који ће први објавити своје садржаје на друштвеним мрежама.

То доноси доста интеракције и то је начин да људе привучемо да скину нашу апликацију, оду на сајт и претплате се како би добили истините информације и анализе које не покушавају да вас шокирају, већ да вас информишу. Али, много је лакше нама, глобалном медију на енглеском језику, него медију који извештава, на пример, на мађарском.

Друштвене мреже су забавне, али доприносе и широко распрострањеном мишљењу да су традиционални медији много гори него што заиста јесу, да медији увек лажу и да су део завера. То обично није истина када је реч о независним медијима.

Цензоловка: Економист је 2016. објавио насловницу са поруком – Фрее спееч ис ундер аттацк. Како данас на то гледате? 

Гест: Међу главним проблемима са слободом говора 2016. године су били покушаји влада да ућуткају новинаре, претње новинарима, као и ћутање о одређеним питањима која некога узнемиравају. Пример је била фатва бачена на чувеног писца Салмана Руждија, 1989. године, када је велика мањина муслимана у свету рекла да их оно што је написао узнемирава и да ће га зато убити.

Претња смрћу, или много чешће, претња да ћете остати без посла или да ће вас избацити са универзитета, јесте сила која тера људе да ћуте. Такав смо свет имали 2016. године. Сада је знатно гори. И на много различитих начина.

У ИНТЕРЕСУ СРБИЈЕ ЈЕ ДА БУДЕ ДЕО БОГАТЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ, А НЕ НОВА БЕЛОРУСИЈА Ценозловка: Стање медијских слобода се овде често пореде са 90-им годинама. Тада смо имали, међутим, много активније коментарисање слободе медија и људских права дипломата у Београду, укључујући и Велику Британију. Сада и одатле долази „радијска тишина”. Гест: Искрено, потези ЕУ су овде важнији од Британије, која није део ЕУ, али се надам да ће можда једнога дана поново бити. Дугорочно гледано, ЕУ нуди могућност да, ако се придржавате одређених стандарда, поштујете људска права и нисте превише корумпирани, можете се придружити Европској унији. И то ће учинити живот вашег народа много бољим. И вашу земљу богатијом. Даће вам слободу да путујете где год желите у ЕУ. То је заиста добар аранжман. И то на крају ствара притисак од стране бирача у земљама које су кандидати за приступање да се њихове владе боље понашају. Али, да ли је у краткорочном интересу конкретних људи који су сада на власти да поштују слободу медија и људска права? Не. Они желе да се обрачунају са медијима и желе да буду у могућности да краду новац. Реформе које би омогућиле земљама попут Србије да се придруже ЕУ, захтеваће време и нису у интересу садашње владајуће странке. Зато не очекујем да ће се догодити у кратком року. Али, дугорочно гледано, мислим да хоће, јер је веома јасно у интересу Србије да буде део велике, богате демократске организације, а не у некој врсти руске сфере утицаја, што је пут ка, у основи, горем животу. Ако кренете путем Белорусије, то сасвим јасно значи – гори живот за све у земљи, осим за веома малу групу на врху. Та тежња ка бољем избору верујем да ће победити. Старомодни начини ширења пропаганде неће функционисати заувек.