Вести
05. 02. 2026.
"Деконструкција": Метастаза депресије
Да ми је неко пре само неколико дана рекао да ћу бранити Дејана Станковића званог Краљ, рекао бих му да не будали, посебно с обзиром на то да му сигурно нисам остао у лепој успомени након разговора с њим као кандидатом за генералног директора Радио-телевизије Србије. Да не верујем да је искрени православац, плашио бих се да ће ми палити свећу наопачке, овако се надам да ме помиње када се моли за непријатеље своје. Због тога што му нисам дозволио да нам продаје, како би се то народски рекло, "муда за бубреге".
Ситуација у нашем друштву и медијима је, међутим, толико динамична да су и оваква "чуда" могућа. А ово чудо је подстакао текст новинарке "Времена" Јоване Глигоријевић о дотичном Станковићу под насловом "Улога сапуна у избору за директора РТС-а" и са наднасловом "Метастазе Ћациленда (2)", који ми је из више разлога језив.
Пре него што пређем на узнемирујући садржај, прво морам да похвалим ону која је Зорану Ћирјаковићу, алудирајући на његову психичку болест, прописивала терапију, што је послушала његов савет и, по свему судећи, приљежно се посветила гледању ријалитија, што у свом тексту не само да показује широким знањем о дешавањима у овој врсти емисија него и способношћу да разговоре учесника тог програма цитира. Браво, госпођо Глигоријевић.
Као што није достојанствено спрдати се с нечијом болешћу, посебно ако у исто време за себе тражите емпатију јер болујете од исте ствари, и правите од себе "хероину" причајући целом свету како сте се с том пошасти ухватили у коштац и замало избегли самоубиство (о чему је Глигоријевићева више пута писала), није достојно ни некога понижавати ругајући се његовим "личним својствима".
А госпођа Глигоријевић управо то ради са Дејаном Станковићем којег назива "јуродивим, ексцентричним, ориђиналом". Омаловажавање овог човека видљиво је већ на првом кораку, јер за њега Глигоријевићева под наводнике ставља чињеницу да је "испунио услове" за кандидатуру за генералног директора РТС-а, док код осталих тих наводника нема.
Није ми баш јасно шта ти наводници значе. Да ли је то чуђење што неко толико глуп, као што Глигоријевићева очигледно мисли о Станковићу, може да поднесе исправну кандидатуру за један конкурс? Или се тиме имплицира да смо му ми из Управног одбора прогледали кроз прсте? Да ли то значи да су преосталих пет од десет кандидата који нису поднели исправну пријаву – што значи да нису били кадри или да потпишу своју кандидатуру, да доставе ваљан доказ о држављанству, пребивалишту, образовању, неосуђиваности… – "глупљи" чак и од Станковића?
Не знам, али господин Станковић јесте поднео потпуно исправну документацију за кандидатуру и она је технички била много боље припремљена од бројних других. Чак вам могу рећи и да је на разговору био врло елоквентан и припремљен, само је (из моје перспективе) било превише оних бубрега које не волим да ми продају.
Кад смо већ код припреме, и госпођа Глигоријевић спада међу оне који су могли боље да се припреме за писање свог текста, јер се господин Станковић пријавио и на претходном конкурсу, само што то она није приметила, ваљда јер је била презаузета гледањем ријалитија и записивањем дијалога (никада не зна човек када ће му за неки текст затребати разговор учесника "Фарме" или "Елите").
Није ми јасно ни зашто госпођа Глигоријевић замера господину Станковићу то што се пријавио и на један други конкурс, онај за директора ОШ "Павле Савић" у Миријеву, за који, тврди Глигоријевићева, "нема одговарајуће образовање" због чега му, како сама пише, "пријава није усвојена". Је л' то господин Станковић нема људско право да се пријављује на конкурсе за посао? Због чега? Својих "личних својстава"? Да ли је могуће да госпођа Глигоријевић нема ниједан други аргумент против Станковића, па мора да га напада ад хоминем, како би то рекао Милан Ст. Протић?
Ништа нормалније од тога да се неко пријави на конкурс и да, ако се установи да не задовољава критеријуме, буде одбијен. То је била судбина (за сада) пет кандидата на најновијем конкурсу РТС-а и то никако не значи да су мање вредни од оних чије су кандидатуре усвојене.
Какав год био господин Станковић, тачно и да "глуми безумника", како то госпођа Глигоријевић каже, одакле јој доказ да он за то добија "апанажу од пара грађана"? Јер, каже, да у то нема сумње, а не сумња се, ваљда, у оно што је доказиво. Доказиво је, на пример, да Јово Бакић добија апанажу од пара грађана иако "глуми безумника" много уверљивије од Станковића. Шта је претња динстањем и пржењем политичких противника ако није безумље? А таквих "безумника" је на "народној апанажи" много.
Кад смо већ код тога, не могу да не поменем Удружење новинара Србије које налази снаге да стане у одбрану Верана Матића, који је био предмет документарне емисије Центра за друштвену стабилност, али нема ту вољу када су други новинари у питању.
УНС је стао иза саопштења које је издала Стална радна група за безбедност новинара у којој је и Веран Матић, а у којем се ова емисија осуђује и с правом упозорава да је "свако таргетирање новинара, медија и организација цивилног друштва недопустиво".
Питам се, ако је то тако, а требало би да буде, зашто УНС није на исти начин осудио и серијал "Јунаци доба злог", у којем се чак и на крајње вулгаран начин блате бројни новинари. Или, можда, Љиљана Смајловић, бивша председница овог удружења, није новинар? Можда новинари нису ни Милорад Вучелић, Миломир Марић или Драган Ј. Вучићевић.
Овако нешто сасвим је очекивано од Независног удружења новинара Србије. Уосталом, у томе учествује и њихов председник Жељко Бодрожић, који Љиљану Смајловић "не зна како да назове, а да је не увреди". Али УНС је до пре неколико година карактерисала принципијелност у осуђивању свих напада на све, а не само на пробране новинаре.
Зашто је Веран Матић вреднији од жртава серијала "Јунаци доба злог"? Зашто је психичко стање Јоване Глигоријевић за емпатију, а оно Дејана Станковића за спрдњу и осуду? Још је госпођи Глигоријевић "драго" ако се неко "насмејао" њеном ваљању у катран и перје Дејана Станковића. Јер "није срамота смејати се" туђем "личном својству". Јок, на понос је.
Изгледа да је депресија озбиљно метастазирала, ваљда ћемо успети да је преживимо.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.