Вести
20. 02. 2026.
Преминула новинарка Радмила Рада Миловановић
Радмила Рада Миловановић (1946-2026), новинарка, преминула је у Босути код Аранђеловца 18. фебруара. Опело ће бити 19. фебруара у 13 сати, а сахрана у 13.30 сати на гробљу у Босути у близини Костића кућа.
У 80-ој години напустила нас је Радмила Рада Миловановић, родом из Горње Трешњевице, од које је више волела Босуту и њене Костиће, по мајчиној линији. После дуге и тешке болести, са којом се витешки годинама борила, мир је пронашла у Босути, уз бригу и старање Бранка и сина му Дејана Костића и њихових породица.
После завршене аранђеловачке гимназије, где је била једна од најбржих атлетичарки, почела је да пише за крагујевачку „Светлост“, после вишегодишњег дописничког стажа знаменитог аранђеловачког новинара Рада Алексића. Најпре је писала вести о спортским догађајима и прилично успешно оцењивала учинак играча Фудбалског клуба „Шумадија“, који су 70-их година прошлог века била у незадрживом успону. Касније је за „Светлост“ писала и о свим другим темама, да би половином осме деценије минулог века почела да ради у листу „Буковичка бања“, који је тада уређивао чувени Живадин Стојановић Жис, који је за храбро и професионално новинарство добио и највише признање Удружења новинара Србије – награду „Светозар Марковић“.
Лепршавим стилом пленила је новинарка Рада, како су је сви ословљавали, читалачку публику, а њени портрети радника у рубрици „Пример који истичемо“ остали су непоновљив, антологијски пример осликавања радник и животних врлина запослених у ондашњем индустријском гиганту, претечи каснијих холдинга и кластера – „Буковичкој бањи“.
Увек спремна на шалу, гаф и доскочицу, често и на свој рачун, како би каламбур био што допадљивији, читаоци листа „Буковичка бања“ (који је штампан месечно у тиражу од 3.500 примерака, колико данас буду тиражи месечних часописа на „државном нивоу“) радовали су се Радиним „Новогодишњим прскалицама“ уочи Нове године.
Мало времешнији слушаоци Радио "Шумадије" памте врцаве извештаје у уживо-јављањима Радмиле Миловановић из Буковичке бање у јутарњем програму ове изузетно слушане радио-станице током 80-их и почетком 90-их година минулог века.
Дуго је писала за „Политику експрес“ о догађајима у аранђеловачкој општини, без длаке на језику, због чега је често била тема на састанцима комуниста у комитету и другим општинским форумима (ССРН, синдикат и други). Волела је да се дружи са новинарима и уметницима, који су долазили на ликовну колонију аранђеловачког угоститељства, после поделе некадашње Радне организације „Буковичка бања“ 1990. године.
Заједно са аутором овог меморијала била је у редакцији првих приватних новина у историји Аранђеловца, листу „Стварност“, где је у првом броју од 29. децембра 1990 године објавила и текст – осврт на прве вишестраначке изборе у аранђеловачкој општини (да ли има сличности са данашњим приликама закључите сами).
У Радио-телевизији „Сунце“ сарађивала је од 1994. године све до пред крај прве ововековне деценије. Упркос посусталом здрављу Рада је волела да се дружи са колегиницама и колегама, посебно у РТВ „Сунце“ и са Здравком Јањевићем, вишедеценијским дописником „Вечерњих новости“ из Аранђеловца, који је са великом тугом, у 94. години живота, примио вест о Радиној смрти.
Сећања и лепе успомене о сарадњи аутора овог текста и Раде новинарке могле би да стану у корице подебеле књиге, а последња преписка, примерена дигиталном добу, од 26. марта 2022. године, више је него илустративна.
Ускоро ће и нови локални избори, са неким другим учесницима, уз сећање на Радмилин животни мото: „на младима свет остаје!“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.