Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Израдимо статуе јунацима Албанске голготе: И на јубиларну, 110. годишњицу искрцавања српске државе и војске на Крф маузолеј на Виду није завршен
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 03. 2026.

Аутор: Јелена С. Спасић Извор: Курир

Израдимо статуе јунацима Албанске голготе: И на јубиларну, 110. годишњицу искрцавања српске државе и војске на Крф маузолеј на Виду није завршен

И на јубиларну, 110. годишњицу искрцавања српске државе и војске на Крф након Албанске голготе маузолеј на Виду, у коме почивају наши јунаци, није завршен! Две бронзане статуе српских војника, које треба да одају почаст нашим херојима и недвосмислено говоре ко ту лежи и коме се поклањамо, Србија није кадра да подигне и постави ево већ више од 80 година.

Албанска голгота јединствена је епопеја, која је Србију уписала златним и крвавим словима у светску историју. Али и укупно однела (са жртвама и на Крфу и Виду) око 243.000 живота, како говоре подаци ондашњег министра војног генерала Божидара Терзића. У зиму 1915/1916. српска држава, с краљем Петром I Карађорђевићем и регентом Александром на челу, војска и цивили повлаче се по цичи зими преко гудура Албаније и Црне Горе, одбијајући капиталацију пред нападом Немачке, Аустроуграске и Бугарске. Савезници преживеле са албанске обале пребацују на Крф - острво спаса. Али масовно умирање изнемоглих Срба се и ту наставља, као и на оближњем острвцу Виду, које је у нашој историји уписано као острво смрти. Није се ни могло ни стизало гробова ископати колико је Срба умирало, па су и полагани у Плаву гробницу, у воде Јонског мора, за нас свете, над којима држимо опело.

Иза Срба је на Крфу и Виду након Првог светског рата остало чак 27 гробаља. И тек у другој половини тридесетих година минулог века званични Београд је, и под притиском самих Грка којима су српска гробља заузимала обрадиве површине, ексхумирао посмртне остатке Срба с већине тих гробаља и пренео их на Видо. Ту је, према пројекту чувеног архитекте Николаја Краснова, 1939. подигнут маузолеј. Било је то последње Красновљево дело. Међутим, није завршен онако како је то осмислио Краснов и како даје пун смисао овом месту ходочашћа Срба. На постаментима крај улазних степеница, који су већ 87 година празни, треба да стоје два бронзана српска војника од по 3,5 метара. Дивовска као што су они који овде почивају див-јунаци, као што је и њихова жртва дивовска. И да држе почасну стражу јунацима чији су посмртни остаци у маузолеју. У касетама су 1.232 јунака чија су имена знана, а у два бункера кости око 1.500 њих који су без уписаног имена морали у гроб. Бронзани војници својим уздигнутим држањем треба да одају почаст и саборцима у Плавој гробници.

Жртве                                                                                      

- 1.232 јунака чија имена су знана почивају у маузолеју

- кости око 1.500 незнаних хероја су у бункерима маузолеја

- најмање 5.000 Срба почива у Плавој гробници

- 243.000 жртава Албанске голготе

 

Избијање Другог светског рата све је зауставило. Потоња држава није марила за српске јунаке. И дошли смо и у 21. век а да посао нисмо завршили. Курир и Удружење новинара Србије (УНС) још 2016. покренули су, у сарадњи с Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у чијој надлежности је маузолеј на Виду, акцију прикупљања средстава за израду и постављање бронзаних војника. Републички завод за заштиту споменика културе тада је проценио укупне трошкове овог подухвата на 128.000 евра. На наменским рачунима УНС све ово време лежи два и по милиона динара (тачно 2.538.322,54 динара) и 708 евра.

Списак донатора и донација је на сајту УНС-а.

Године, разна бирократска успоравања, па и пандемија коронавируса, оставили су ствари у месту. Али сада нема разлога да се коначно не одужимо славним прецима. У овој јубиларној години. Средства чекају надлежне...

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси