Вести
26. 03. 2026.
Стевановић: Без уређеног друштва, судства и независних тела не можемо ни да сањамо о примени Европског акта о слободи медија
Европски акт о слободи медија представља суштински помак у јачању и заштити слободе медија, али то подразумева да постоје институционални капацитети за његову примену. Анализе Славко Ћурувија фондације и Коалиције за слободу медија показале су да је Србија у бројним областима делимично законски усклађена са ЕМФА. Али у пракси видимо потпуно супротно, да се то што је усвојено изиграва.
Србија у овом тренутку није спремна за Европски акт о слободи медија (ЕМФА), сматра Коалиција за слободу медија.
Претходно је Славко Ћурувија фондација (СЋФ), заједно са Коалицијом анализирала усклађеност правног и институционалног оквира у Србији, а затим и могућност имплементације овог документа у актуелном сложеном окружењу.
„Закључак обе анализе јесте да без јасне политичке воље, институционалне независности и пуне примене постојећих закона, процес усклађивања са ЕМФА остаје формалан и без стварног утицаја на унапређење медијских слобода у Србији“, наводи се у саопштењу Коалиције за слободу медија.
Медијске слободе у Србији су „на забрињавајућем нивоу, обележене континуираним политичким притисцима и кампањама таргетирања новинара“, истичу у Коалицији. Наводе да ЕМФА представља суштински помак у јачању и заштити слободе медија, али подсећају да то јачање „подразумева функционалне и институционалне капацитете за њену примену“.
Која су кључна питања којим се ЕМФА бави?
Разноврсна медијска понуда. Независни уредници. Регулатор с интегритетом. Јасна власничка структура. Заштита новинарских извора. Тако те добре ствари.
Документ (European Media Freedom Act) је усвојен пре две године, а домаће Министарство информисања и телекомуникација од новембра 2025 – ако ништа друго, декларативно – отпочело је припреме за „хармонизацију с европским законодавством“.
Кажу да то представља „важан корак ка даљем унапређењу медијског оквира“.
Ипак, процес стварања услова којима ЕМФА тежи у сложеном политичком и медијском екосистему Србије, испоставиће се, није нимало једноставан.
У анализи СЋФ и Коалиције закључује се да су, напротив, досадашњи потези Министарства „концептуално погрешни“, „временски преурањени“, те „институционално неадекватни“.
„Измене постојећег закона нису приоритет у имплементацији ЕМФА, него је то генерална оспособљеност државе да одговори на предвиђене обавезе, а нарочито да се уздржава од утицаја на медијску независност“, наводи се у анализи.
Укратко: у СЋФ сматрају да ЕМФА, као уредба Европске уније (ЕУ), не захтева њено формално премештање (то јест правну транспозицију) у домаће законодавство, већ радије функционалне, независне и кредибилне институције.
„Направили смо две анализе. Једна од њих чак показује да смо у великом броју области којима се ЕМФА бави делимично законски усклађени с тим актом. Међутим, у пракси видимо потпуно
супротно. Власт заправо изиграва оно што је сама усвојила“, објашњава извршна директорка СЋФ Ивана Стевановић.
„Ми прво морамо некако да доведемо у ред ниво слобода и уређености медијског система. Јер ако неко поседује апсолутну политичку и институционалну моћ, као што је то код нас сада случај, не постоји тај механизам који би могао да гарантује да зла воља неће бити спроведена. А то ми гледамо на медијској сцени, и уопште у држави, више од једне деценије.“
|
УСЛОВ СВИХ УСЛОВА: ПОЛИТИКА, ДАЉЕ ОД МЕДИЈА! Приврженост стандардима на речима, дакле, не одсликава стварно стање у редакцијама или на улици. У анализи се стање медијских слобода у земљи описује као „забрињавајуће“. Репортери без граница (РСФ) на Индексу слободе медија за 2025. Србију рангирају на 96. место (од 180 земаља). Оцењују да је, упркос квалитетном истраживачком новинарству, „медијско окружење снажно оптерећено пропагандом и дезинформацијама“. Freedom Houseје по први пут интернет у Србији окарактерисао као „делимично слободан“. НУНС бележи да су притисци на новинаре „постали системски образац“ и да је у 2025. забележен 371 случај угрожавања њихове безбедности. Као генератор атмосфере страха наводи се таргетирање новинара, и то од стране високих државних функционера. Критички новинари систематски су изложени криминализацији, дехуманизацији и професионалној дискредитацији, закључује се у мониторингу вербалних напада који спроводи СЋФ. Иста организација указује и на систематска одступања у програмима националних телевизија и злоупотребе „у сврху политичке мобилизације и пропаганде“. У таквим околностима, питање је на који начин је могуће достићи уредничку независност, како то прокламује ЕМФА. „Пре свега: Политика, даље руке од медија! То је услов свих услова“, одговара Ивана Стевановић. |
|
На чему ЕМФА још инсистира?
Истиче се право публике на плуралистичке и уреднички независне садржаје. То укључује и поштовање државе која бира да се уздржи од утицаја на уређивачке одлуке.
Документ даље говори о транспарентности медијског власништва. Она значи, између осталог, формирање јавно доступне евиденције података.
У Србији таква евиденција постоји. Регистар медија успостављен 2014. подразумева регистрацију основних података о издавачима, као и о особама и компанијама које (непосредно или посредно) имају више од пет одсто удела у оснивачком капиталу.
СЋФ и Коалиција наводе да се примарна имплементација ЕМФА „мора односити на унапређење тачности, ажурности и доступности оваквих података“.
Још једном, питање праксе, а не прописа.
„Све док немамо уређено друштво, оно у којем раде судови и независна тела и у којем постоји минимум политичке одговорности, не можемо да говоримо ни о каквом законском механизму“, каже Стевановић.
Он подсећа да смо имали, на пример, гаранције када је дозвољено да се држава врати у власништво медија, кроз могућност Телекома да их оснива и купује, иако је током доношења закона то била једна од врло спорних тачака. Тадашње гаранције државе на папиру одвеле су читаву ствар у погрешном смеру.
„Завршило се тако што Телеком у овом тренутку има најмање 35 медија. Они заправо хорски понављају исти садржај без вести. Или преносе садржај који прикрива вести или садржај који служи пропаганди и који се нон-стоп емитује на великом броју од тих 35 канала“, наглашава извршна директорка СЋФ.
|
НЕЗАВИСНОСТ РЕГУЛАТОРА КЉУЧНИ ПРЕДУСЛОВ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ЕМФА У случају Србије, то је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), а Савет овог тела не постоји од новембра 2024. У међувремену, ЕМФА регулатору даје шира овлашћења и претвара га у централно тело за заштиту медијског плурализма. Регулатор надгледа уређивачку независност, уклањање онлајн садржаја, методологију мерења, транспарентност оглашавања. Сарађује с регулаторима других земаља. „ЕМФА драматично проширује надлежности регулатора. То значи да регулатор није надлежан само за електронске медије, већ практично за цео медијски систем. Он води рачуна о државном оглашавању, о власништву над медијима… Тако да без заиста независног РЕМ-а не можемо ни да сањамо о томе да се испуни дух ЕМФА“, упозорава Ивана Стевановић. У анализи СЋФ и Коалиције истиче се да је непостојање независног и ефикасног регулатора „системска препрека“, те „значајан ризик од злоупотребе“. „Веома је битно да обезбедимо да будући Савет РЕМ-а, који је поново у некаквом лимбу, заиста одражава знање, стручност, интегритет и ауторитет. Без тога ћемо сатрти и оно мало медија што је остало и што покушава да живи, ради и функционише“, објашњава саговорница Цензоловке. „И зато није важно само да имамо било какав РЕМ, само некакав Савет у којем ћемо бити задовољни што имамо три или четири независна кандидата. Ако заиста желимо да се укључимо у европске токове, неопходно је тело с девет чланова који својим професионалним капацитетом могу да омогуће примену закона.“ |
|
ЕМФА подразумева обавезе држава у погледу заштите новинарских извора и уопште поверљивости комуникације. Новинари су онолико добри колико и њихови извори. Начелно, држава не би требало да уради ништа што би потенцијално открило особе које комуницирају с новинарима. Али…
Правно гледано, овако нешто би, сматра СЋФ, „подразумевало мултисекторске измене прописа“, што Министарство информисања и телекомуникација не предлаже. Они остају лимитирани на делимичној измени искључиво медијских закона.
У међувремену, видљиви су примери задирања у тајност новинарских извора.
Amnesty Internationalје идентификовао три шпијунска софтвера (НовиСпy, Пегасус и Целлебрите) које су домаће службе безбедности инсталирале у телефоне новинара и активиста. Без јасног правног основа.
Истина, ЕМФА дозвољава поједине сличне праксе, али искључиво у врло строго дефинисаним и судски контролисаним случајевима.
„Ми овде такву контролу немамо, нити смо је икад имали. Ми просто не знамо ни да ли се овај наш разговор управо слуша или снима. Овде се суд или у потпуности игнорише или је стављен у функцију остваривања политичких интереса владајуће странке“, сматра Стевановић.
„И то је још један од врло озбиљних ризика. У одсуству било какве институционалне и судске контроле, легализовало би се масовно прислушкивање новинара. Јасно је куда би то одвело. У потпуно застрашивање извора. Оних ретких који су повремено спремни да с медијима разговарају или им дају осетљиве податке. С тиме можемо да се поздравимо.“
Инсталација шпијунског софтвера омогућава приступ најразличитијим подацима, угрожава право на приватност и заштиту личности. Компромитује се новинарски рад.
Они се могу уздати само у једну врсту фер-плеја режима, да се уздрже од шпијунирања и примењују своја овлашћења у складу са законом.
„Ово јесте један од највећих ризика које смо уочили. Имамо директно доказана инсталирања малвера на телефоне новинара и то док су били у полицијским станицама, испитивани. Дакле, практично од стране државе. Да не помињемо различите могуће злоупотребе прислушкивања, што смо, нажалост, имали прилике да видимо. Чак и емитовање поверљивих разговора на појединим телевизијама“, објашњава Стевановић.
На крају, дакле, остаје сумња у добру вољу.
Министарство информисања је у процес имплементације ЕМФА укључило организације без резултата у области слободе медија, што је довело у питање независност и кредибилитет целе ствари.
Већина независних медијских и новинарских удружења захтева од министарства да обустави измене медијских закона „док се не обезбеде услови за транспарентан, инклузиван и стручан рад“.
„Манипулација, злоупотреба и релативизација регулаторних процеса путем укључивања симулованих удружења представља акутни проблем“, наводи се у анализи СЋФ и КЗСМ, „који се јавно манифестовао у поступку избора чланова РЕМ-а“.
|
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ЕМФА НА ЗАЧЕТКУ И У ДРЖАВАМА ЕУ ЕМФА је први европски пропис који се бави свим медијима. Усвојен у марту, а ступио на снагу у мају 2024. Главни разлози за креирање ЕМФА леже, с једне стране, у неуједначености правила и институција у медијским системима различитих држава, и с друге, у потреби да се успоставе заједнички заштитни механизми од непримереног политичког и економског утицаја. Као кључна питања за медијски плурализам наводе се: права корисника медијских услуга да приступају плуралистичким и уреднички независним медијским садржајима; заштита медијских слобода и уређивачка независности; заштита новинарских извора и поверљивости комуникације; обезбеђивање независног функционисања јавних медијских сервиса; обезбеђивање транспарентности медијског власништва; постојање независних регулаторних тела за медијске услуге; успостављање заштитних механизама против неоправданог уклањања онлине медијских садржаја, итд. И у самој ЕУ је процес имплементације ЕМФА још увек у зачетку. Многе државе чланице налазе се у почетним фазама. Као разлог што још није дошло до пуне имплементације наводи се сама природа, то јест структура ЕМФА. Осим непосредне примене, она „подразумева и значајне институционалне, процедуралне и организационе капацитете на националном нивоу“. Појединачне државе – како чланице ЕУ, тако и оне које томе (барем декларативно) теже – очекују детаљнија упутства Европске комисије о томе како да се поједине одредбе уведу а да не угрожавају слободу медија. |
|
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.