Вести
18. 04. 2026.
Отишао из Србије у Јужну Африку и направио сајт који је пратило више од 14 милиона људи: "Без медија бисмо за 30 дана завршили убијајући једни друге"
Јужноафрички новинар српског порекла Бранко Бркић, иза себе има успешну новинарску каријеру, а оснивач је и лидер глобалне иницијативе "Project Kontinuum", покренуте 2024. године. Два пута је проглашен једним од најутицајнијих Африканаца у медијима.
Kада се Југославија 1991. почела распадати у крвавим ратовима, Бркић је из Србије отишао у Јужноафричку Републику, а да уопште није знао енглески. Тамо је створио неколико успешних медијских пројеката. Новинар Н1 Загреб Хрвоје Kрешић разговарао је са Бранком Бркићем о будућности новинарства и медија на Међународном фестивалу новинарства у Перуђи.
Н1: Бранко, твоја прича је прилично изванредна. Напустио си бившу Југославију, односно Србију 1991. и отишао ни више ни мање него у Јужноафричку Републику, а да ниси знао енглески. Ниси имао ништа. Kако то?
"Нисам познавао никога. Пријатељ ми је рекао да се Јужна Африка отвара и да би то могло бити добро место да започнем нови живот. Успут, тај мој пријатељ био је Kојадиновић, члан породице која је опловила свет 1970-их и 1980-их. Али то је нека друга прича. Тај живот је невероватан. Заправо, објавио сам њихову књигу у Југославији. Слетео сам 1991. године, у петак, 13. децембра. Нисам познавао никога. Имао сам телефонски број једне жене која се тамо преселила неколико месеци пре мене. Имао сам нешто мање до 2.000 немачких марака, између једне и две хиљаде. Нисам знао ни реч енглеског. Имао сам једномесечну туристичку визу и био сам издавач књига, што је, као што знаш, врло корисно када се преселиш у другу земљу где не говориш језик", у шали каже.
Н1: Али снашао си се. Пронашао си своје место. И прво си покренуо часопис „Maverick“, зар не?
"Било је неколико часописа пре тога. Био сам оснивач и уредник часописа „National Parks“ 1998. Године 2001. покренуо сам часопис „Brainstorm“ у сарадњи са екипом из Београда која је покренула часопис „Рачунари“. А онда сам 2005. покренуо „Маверицк“. Године 2007. покренуо сам „Емпире“. Године 2008. све је пропало у кризи, а 2009. покренуо сам Daily Maverick."
...Kоји и данас постоји и прилично је важан део медијског екосистема у Јужној Африци. Kоја је прича иза Daily Maverickа?
"Daily Maverick је покренут 2009. године, а идеја је за оно време била револуционарна: донети квалитет на интернет"
Дугачки чланци?
"Шта год објавиш мора бити квалитетно. Дакле, није се радило само о гомилању јефтиног садржаја. Радило се о правом новинарству, али онлајн. Јер су у то време људи зарађивали на штампи, најбољи садржај остављали за штампу, а све остало ишло је на интернет. Ја сам урадио управо супротно. И испало је веома добро. Почео сам са пет људи крајем октобра 2009. Пет људи и 30.000 читалаца у октобру. Петнаест година касније, када сам отишао, имао сам 120 људи и 14 и по милиона регистрованих корисника месечно. И у међувремену смо урадили много тога. Био је то прилично важан медиј у Јужној Африци".
Али кроз целу каријеру, откако си напустио Југославију и отишао у Јужну Африку, посвећен си новинарству, због чега си овде већ готово пет-шест година заредом. Зашто мислиш да је новинарство важно?
"Дозволи ми да објасним... Већина људи не разуме шта су медији и шта медији раде. Имамо ту нејасну идеју о четвртој грани власти. Људи често ни не знају које су прве три гране власти. У нормалној демократији, новинарство представља типичан механизам одговорности који доноси тачне информације како би три гране власти и грађани могли да доносе одлуке и буду сигурни чак и у вези са тако основним стварима као што је за кога гласати на изборима.
У модерном свету имамо један глобални преокрет и улога четврте гране власти постаје још важнија јер прве три гране власти подбацују. Дакле, не само да смо у простору где треба да обезбедимо сталан проток тачних информација, већ смо и у простору где треба да покажемо лидерство у тешким временима. То се, узгред, догодило у Јужној Африци и то је оно на шта сам најпоноснији у вези са оним што смо тамо урадили у време заробљавања државе.
И веома је важно разумети да су медији инфраструктура данашњег информационог света, једнако важни као расвета, водоснабдевање, путеви, канализација и енергенти. Јер често људима објашњавам: ако немате енергенте, престајемо да производимо ствари. Ако немате путеве, точкови трговине стају. Ако немате воду и канализацију, разболимо се. А ако немате добре медије, убијамо једни друге. После 30 дана без медија, у медијском мраку, завршили бисмо убијајући једни друге. То је оно што људи не разумеју довољно добро, јер једноставно нису били изложени времену без медија. Дакле, веома је важно разумети да имамо дубоку инфраструктурну улогу коју бисмо требало да играмо. Не играмо је увек како треба".
Н1: Имамо своје недостатке…
"Имамо сопствене проблеме. Већ дуго смо изложени нападима, али смо и сами допринели садашњој кризи поверења са публиком. А да бисмо решили овај огроман проблем, који је цивилизацијски проблем, морамо урадити много тога. Много размишљања, много преиспитивања и много репозиционирања. Међутим, немојмо се заваравати: друштво без медија није право друштво".
О "Пројекту Kонтинуум"
То нас доводи до твог другог пројекта, прилично новог, који се зове „Kontinuum“. Можеш ли нам рећи нешто више о томе?
„Project Kontinuum“ настао је из мог разумевања колико је дубока криза у којој се глобално налазимо. А та криза је свеобухватна. Чак и у најбољим друштвима, најбоље вођеним и богатим друштвима, сведочимо великим пукотинама. У већини друштава прва, друга и трећа грана власти не функционишу или функционишу смањеним капацитетом. Новинарство је посебно на удару – видели смо како су пословни модели уништени доласком интернета и „дот-цом“ ере, затим друштвених мрежа, а сада и вештачке интелигенције. Налазимо се у ситуацији дубоке кризе, неспособни да одговоримо на изазове данашњице.
„Project Kontinuum“ је покушај редефинисања онога што радимо, темељно промишљање о свему и прилагођавање модерном свету. Никада се нећемо вратити на оно где смо били деведесетих. Никада више нећемо бити недодирљиви, високо профитабилни и свемоћни. То се више никада неће догодити. Морамо пронаћи нову равнотежу у којој можемо наставити да пружамо важну услугу друштву. То је „Project Kontinuum“.
Поменуо си једну реченицу пре овог разговора док смо се припремали. Ако се „лоши момци“ могу организовати преко граница, требало би и ми...
"Да… Посебно у последњих 15–20 година сведочимо постепеном расту ауторитаризма широм света, а ти ауторитарни лидери користе исти „приручник“. Уче једни од других, помажу се и деле најбоље праксе као да је реч о некој професији. Заправо је помало смешно што тај ауторитарни „приручник“ заправо и није неко генијално дело. Није дело изузетно талентованих и маштовитих људи, већ напросто дело људи који немају срама. И они то деле преко граница и не признају границе. Не признају глобална правила ни глобалне организације. То је за слабиће. А успут, и емпатија је за њих за слабиће. Зашто се и ми не бисмо организовали преко граница и створили снажнији одговор и отпор том растућем ауторитаризму и новој претњи великих технолошких компанија које почињу да постају можда чак и опасније од самог ауторитаризма?
И питање за крај… Kолико су Перуђа и фестивали попут овог (Интернационални фестивал новинарства у Перуђи) корисни за твоје планове са „Kontinuum-ом“?
"У својој суштини, „Kontinuum“ је мрежа. Сви ови пројекти, а има их доста на којима радим, укључујући, на пример, „World News Day“, у својој суштини су мрежа. Ради се о томе да се сви ти људи окупе и да могу да се састају без потребе да путују у Индонезију, Аргентину и слично. Наравно, имамо Zoom, Outlook и остало, али ништа не може да замени сусрете уживо и разумевање куда идемо и шта треба да радимо. Зато је Перуђа толико важна за ово".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.