Вести
21. 04. 2026.
Премијер Мацут тврди да КРИК није медиј, да обмањује и напада. Из КРИК-а кажу да – лаже и да имају доказе
Премијер Ђуро Мацут је добар део гостовања на ТВ К1 посветио дискредитацији КРИК-а, који је писао о његовој вили вредној милион евра и пореклу новца. Он тврди да КРИК није регистрован медиј, иако се то са пар кликова може проверити. Тврди да КРИК обмањује, док истраживачки новинари кажу да имају доказ за сваку тврдњу
Иначе неприметни премијер Ђуро Мацут гостовао је, поводом годину дана рада Владе Србије, на Телевизији К1. Међу свим важним темама у земљи, чак петину разговора са Јованом Јоксимовић и Драгом Јовановићем – посветио је КРИК-у и ономе што је овај медиј објављивао о њему.
Овај истраживачки портал је, наиме, објавио серију текстова о његовој имовину и пореклу новца који је стекао, те о кривичној пријави због смрти пацијенткиње поднете против њега и још четири лекара.
Мацут је у емисији изнео серију оптужби – да КРИК није регистрован медиј, да му нису новинари слали питања поводом текстова о њему, да је њихов рад „обмањивачки и нападачки”. Водитељка му је у томе асистирала.
У КРИК-у кажу да су у питању – лажи. У овој истраживачкој редакцији наступ Мацута виде као обрачун са новинарима и суштинско неразумевање њиховог посла – да информишу о питањима значајним за грађане.
КРИК – јесте медиј
Иако је само неколико кликова потребно да се утврди другачије, премијер Мацут је на К1 изјавио како портал КРИК уопште није регистрован као медиј, те да не подлеже медијским законима.
„Срамотно је да премијер износи такве лажи о нама. Тиме практично тврди да уопште нисмо медиј и покушава да нас дискредитује. Просто је и невероватно да износи лажи које су лако проверљиве – свако може за неколико минута да пронађе КРИК у регистру медија на сајту Агенције за привредне регистре”, каже за Цензоловку Бојана Јовановић, заменица уредника КРИК-а.
КРИК је као медиј регистрован још 2015. године. Да подлеже медијским законима очигледно је свима који знају нешто о квалитетном новинарству, али и онима којима је познато да овај истраживачки портал већ годинама туже и политичари и компаније, судије и моћници, позивајући се управо на Закон о јавном информисању и медијима.
Против КРИК-а се у овом тренутку активно води 13 поступака по тзв. СЛАПП тужбама, чији је циљ застрашивање и ућуткивање новинара, објавио је овај портал. Мацут се и са тим лако могао упознати.
„Трчање” за премијером
КРИК је прошле године открио да је Мацут, само дан пре ступања на функцију премијера, купио вилу чија је вредност процењена на милион евра.
Новинари су, пише у том тексту, покушали на више начина да тим поводом дођу до Мацута, али нису успели.
„Схватили смо да нам једино преостаје да одемо негде где је он. Кад је тек ступио на функцију, нигде није наступао, нити је имао конференције за медије, па смо отишли у Градску скупштину на славу града да му поставимо питања”, каже за Цензоловку новинарка КРИК-а Исидора Мартаћ, која је ауторка једног дела текстова о премијеру.
Новинарка истиче да Мацут није изолован случај и да би тако поступили према свакоме ко им не одговори, јер им је важно да добију информације од јавног значаја.
„Он је ступио на највишу функцију у Србији и дужан је да одговори грађанима Србије одакле му новац за вилу која вреди милион евра и на који начин је стекао тај новац.”
Међутим, он ни тада није одговорио на питања новинара.
А о томе зашто није одговорио, причало се и на К1. Водитељка је имала своје мишљење о томе, укључујући и инсинуације на рачун КРИК-а.
Јована Јоксимовић (о Мацутовом односу према КРИК-у): Ако смо почели са тим да желимо друштво у којем желимо дијалог. Некако, када осетите на својој кожи неправду, кажете ’слушај, са тобом који лажеш нећу да причам‚ и то је потпуно легитимно. Али, и ти људи су можда… Можда их је неко други слагао. Можда и треба разговарати и са тим људима за које знате да лажу, јер можда и они су у некој врсти обмане.
Мацут: Или условљености да морају то да раде.
Јоксимовић: Добро, како год, да. Па Вас баш зато питам, што сте одбили да одговорите на то питање?
Мацут (о ситуацији у Скупштини Београда): Новинарка тог КРИК-а је трчала за мном, с микрофоном, кроз ту салу и покушавала нешто да сазна. (…) То је деловало крајње непримерено, да вам онако нападачки, трчећи малтене до излаза, поставља та нека питања потпуно суманута. Пре тога није било ни позива у кабинет, нити су стигла питања са жељом да се разговара на одређене теме.
Јоксимовић је потом питала да ли би данас одговорио на њихова питања, а премијер је казао да је одговорио сада и да би КРИК-у одговорио тек „ако не постоји тенденциозност у томе”.
„Много тражите”, поново тенденциозно је прокоментарисала водитељка.
Исидора Мартаћ не сматра да је непримерено то што је урадила. Каже да функционери „последњих пар година уопште не желе да одговарају на позиве и поруке новинара, нити на питања која шаљу њиховим кабинетима. Зато је ово једини начин да дођемо до одговора.”
|
Мартаћ: Све информације о премијеру можемо да докажемо Током разговора о његовој имовини – тачније писању КРИК-а о томе – премијер Ђуро Мацут је био сумњичав према томе како је овај медиј дошао до информација из катастра о кући коју је купио. Тада је истакао да је истраживачко, у овом случају, „обмањивачко или нападачко” новинарство. Исидора Мартаћ, која је „нападачки” трчала за њим у Скупштини града тражећи одговор на новинарска питања, каже да је могуће да Мацут није информисан о томе шта је истраживачко новинарство. „Истраживачки новинари све информације које износе морају да поткрепе доказима. Морају да имају папире и друге доказе којима показују да су те информације тачне. Увек је ту и фектчекинг (провера података, прим. нов.) Дакле, ми не бисмо објавили ниједну информацију о премијеру да за њу нисмо имали доказ, добијен легитимним путем.” Бојана Јовановић наводи да је „истраживање имовине функционера најлегитимнија ствар свуда у свету”. „Премијер треба да зна да је истраживачко новинарство, али и транспарентност носилаца јавних функција основа демократског друштва.” |
Обрачун са новинарима
Због серије текстова о њему, Мацут је недавно поднео и жалбу против КРИК-а Савету за штампу.
Иако се ово тело бави искључиво одлучивањем о томе да ли штампани медији и портали поштују новинарски кодекс, у жалби су као спорне наведене и изјаве Бојане Јовановић за ТВ Н1.
„У спорним текстовима и изјавама уреднице КРИК-а у емисији уживо, објављене су нетачне информације да је подносиоцу жалбе улазак у политику донео велику имовинску корист, а то је вила од милион евра, да јавности није објаснио на који начин је стекао, није дао одговоре на питања новинара КРИК-а и да није говорио о пореклу новца”, пише у Мацутовој жалби.
Наведено је и да „понављање једних истих информација и текстова о поседовању милионске имовине, стављају ‘мету на челу’, односно угрожавају безбедност подносиоца жалбе и чланова његове породице, с тим у вези приликом извештавања новинари морају да имају свест о моћи медија и последицама које њихове изјаве могу да изазову по безбедност.”
У жалби је додато да је то нарочито важно јер је „2003. године извршен атентат управо на Председника Владе Републике Србије, те је оправдана бојазан (премијера, прим. нов.) како за сопствени живот тако и за животе чланова своје породице”.
За паралелу са Зораном Ђинђићем, пуномоћница КРИК-а у одговору на жалбу наводи да није утемељена, а да „мета о којој говори” није „ништа друго до питања на која јавност има оправдан интерес да добије одговоре”, а Мацут „одбија да одговори на њих”.
У одговору се истиче да је КРИК поступао у складу са Кодексом и оспоравају се сви наводи из жалбе. Приложен је и доказ да је Исидора Мартаћ послала питања премијеру.
Након гостовања Мацута на К1 и поднете жалбе Савету за штампу, Бојана Јовановић каже:
„Стичем утисак да премијер има намеру да се обрачунава са новинарима, очигледно не схватајући да је наш посао да информишемо грађане, нарочито о имовини и пословима јавних функционера, као и да инсистирамо на одговорима.”
Саговорница Цензоловке додаје да премијер „није до краја јасно објаснио како се десило да је вилу вредну милион евра на Звездари купио дан пре доласка на функцију нити одакле му новац – штура пријава имовине Агенцији за спречавање корупције није право објашњење које грађани желе да добију”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.