Вести
23. 04. 2026.
Од пијаце до скупштине: Како редакције користе вештачку интелигенцију
Алатке вештачке интелигенције нису више привилегија великих медијских играча на Западу.
Сада их користе и мале редакције у Африци, Латинској Америци или јужној Азији. Често су баш те мале редакције у стању да саме направе алатке које им требају; не морају да их купују од великих. Наш извештач преноси искуства са лондонског Фестивала вештачке интелигенције у новинарству.
Цензоловка је недавно писала о све масовнијој и разноврснијој употреби вештачке интелигенције (ВИ) у новинарству. Оно што је за вашег извештача био главни утисак са последњег лондонског Фестивала вештачке интелигенције у новинарству јесте то да ВИ више није само привилегија великих играча на Западу.
ВИ алатке сада користе и мале редакције у Африци, Латинској Америци или јужној Азији. Што је још занимљивије, често су те мале редакције у стању да саме направе алатке које им требају; не морају да их купују од великих.
Овај преглед занимљивих примера употребе вештачке интелигенције почећемо причом из Туниса, где уредник независног сајта Наwаат каже да су новинари под све већим притиском власти.
Свесни могућности да сваког дана могу да буду забрањени, новинари ове редакције употребили су ВИ алатку за сређивање своје архиве. Читаоци сајта сада могу да добију сумиране раније објављене извештаје о било којој теми и не морају да „копају“ по архиви текст по текст. Овако представљена архива доступна је на француском, енглеском и арапском језику.
El Toque је сајт о вестима са Кубе који воде Кубанци у Америци. Они користе ВИ да прате објаве на друштвеним мрежама како би утврдили истинску курсну листу на црном тржишту, која се у земљама попут Кубе пуно разликује од оне званичне. Сада планирају да исту алатку употребе за праћење цена хране на пијацама и у пиљарама.
ВИ који препознаје лажни видео и тон
Провера информација или видео снимака које круже друштвеним мрежама захтева све више времена и труда и то је онај аспект новинарског посла који је свакако последњих година у порасту.
Али новинарима није увек лако да што пре дођу до прича које вреди проверити. Зато је шпанска фект-чекинг организација Неwтрал направила сопствену ВИ алатку која њиховим новинарима сугерише које приче вреди проверити.
Инжењерка Неwтрала за софтвер Марта Мартинез Мора каже да им је најтеже да прате објаве на друштвеној мрежи Телеграм, која не дозвољава претраживање по кључним речима. Сада њихова нова алатка FactFlow претражује канале на овој мрежи и упозорава фект-чекере на потенцијално сумњиве приче. FactFlow редовно прати око 7.000 канала на Телеграму и анализира милионе порука. Мартинез Мора каже да је ВИ програм обучен да препознаје сумњиве објаве и потенцијално лажне вести. Програм уради за пар минута оно за шта члановима њеног тима некада требају сати.
Провера „вести“ које круже друштвеним мрежама иначе је једна од области где се ВИ најчешће користи. Уредница дигиталне верификације у Ројтерсу Стефани Барнет каже да се нове алатке појављују свакодневно и да њој сада све више времена одлази на тестирање истих.
„Мој инбоx је препун мејлова о чаробним штапићима и са бомбастичним тврдњама типа ово је она права алатка коју сте чекали.“ Она каже да редакције попут њене покушавају да саставе колекцију малих алатки које ће у збиру покрити све њихове потребе, међу којима издваја препознавање лажног видеа и тона.
Баш о лажном видео се доста говорило на Фестивалу у Лондону где је више учесника рекло да су одушевљени француском платформом InVid коју је направила агенција Франс прес у сарадњи са неколико европских медијских кућа.
ИнВид је одушевио кориснике јер им на једном месту нуди пакет алатки за препознавање и анализу лажних садржаја уз алатке за њихову даљу обраду – практично све што је фект-чекерима потребно током процеса провере лажних вести. Додатни разлог зашто су многи учесници издвојили InVid је то што су у процесу њеног развоја програмери интензивно консултовали новинаре, што код мањих играча често није случај.
Провера гласања у скупштини
Осим у фект-чекингу, вештачка интелигенција очекивано игра све већу улогу и у истраживачком новинарству, које често захтева анализу огромних количина података. Међу импресивнијим примерима употребе вештачке интелигенције у обради и презентацији података био је онај непрофитне калифорнијске организације CalMatters.
Они корисницима нуде сајт Digital Democracy на којем је могуће претраживати 200 врста података из база калифорнијске владе. Ту су, рецимо, подаци о томе како је гласао сваки појединачни представник у скупштини; да ли је евентуално гласао супротно интересима својих највећих донатора. Систем такође нуди корисницима да виде сваки говор својих изабраних представника, сваки предлог закона који су они поднели и како су гласали.
Новинари CalMattersа су захваљујући овој платформи написали чланак о томе како поједини посланици редовно избегавају гласање да би касније избегли евентуална непријатна питања о томе зашто су гласали овако а не онако. За тај чланак, новинари су добили награду Еми, а редакција је накнадно уочила да посланици гласају чешће него пре.
Digital Democracy приступа само базама података које су иначе отворене за јавност. Али, као што знамо, претраживање тих база је спор, напоран и досадан посао и за новинаре и активисте, а камоли за грађане. ВИ алатка све то обављају много брже, а новинарима нуди много више од сирових података – они резултате добијају у форми новинског чланка који после само дорађују и обогаћују изјавама актера и тумачењима контекста.
Ипак, ВИ не може све, јер постоје подаци који машинама нису лаки за читање. Тада CalMatters позива у помоћ студенте са оближњег факултета којима наручи пице и плати скроман хонорар да ручно копају по базама података.
Све ово овде набројано наравно звучи импресивно. Међутим, све то има и своје велико „али“: редакције морају бити унапред свесне да ефикасност ВИ алатки није статична. Ово је технологија која се развија огромном брзином и сваки пут када рецимо Гугл или OpenAI уведе нове функционалности, редакције морају да освежавају своје алатке, а то су често нови трошкови. У овој игри, редакције су увек један или два корака у заостатку.
* Аутор је новинар и професор новинарства на Универзитету Напиер у Единбургу
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.