Вести
01. 05. 2026.
Златно доба фабричке штампе на југу Србије
Тираж седам листова износио је више од 30.000 примерака, а само „Симпо новине”, „Јумко новине” и лист „Коштана” штампани су у 24.000 примерака.
У централној општини југа Србије крајем осамдесетих година прошлог века излазило је шест фабричких листова са тиражем већим од 33.000 примерака. Поред локалних недељника „Слободна реч” и „Новине врањске” о раду овдашњих компанија извештавао је и Радио Врање, који је имао своје дописнике у сваком од предузећа у овом делу Србије, пише Политика.
За историју остао је и податак да је у привреди Врања крајем осамдесетих година прошлога века било запослено укупно 35.000 радника. Предњачио је Памучни комбинат Врање, касније преименован у „Јумко”, што је скраћеница од Југословенска модна конфекција, који је имао 13.000 радника.
По акрониму Народног хероја Симе Погачаревића име је добила индустрија намештаја „Симпо”, за коју ће синоним постати Драгомир Драган Томић. Овде је радило 7.000 радника. Индустријом обуће „Коштана” са око 4.000 радника руководио је много година Мирко Димитријевић, Металским комплексом „Алфа” Николај Лишченко, „Заваривачем” Србољуб Аритоновић.
У време првомајских празника радници у врањанској привреди добијали су данас модерно зване „бонусе” на зараду у знак „поштовања за њихов раднички труд”. У локалним кафанама пред Празник рада није било места. Утркивало се ко ће платити цех за кафанским столом. Преко синдикалних организација радници су на одложено плаћање, које се није примећивало, добијали пакете сухомеснатих производа, а могли су се купити и телевизори и тада јако тражени видео-рекордери.
Радио Врање је почело да емитује свој програм и у септембру 1980. године. Пре тога у предузећима „Јумко”, „Симпо”, „Коштана” месечно су излазили фабрички листови који су се запосленима делили бесплатно на фабричкој капији.
„У то време ’Јумко новине’ штампали смо у тиражу од 13.000 примерака. Одлука генералног директора Влајка Јовића, и касније Станише Јањића, била је да сваки радник мора да добије кроз фабрички лист информацију о томе шта се у предузећу дешава. Где смо успели или како смо у производњи подбацили. Лист је штампан у Београду, јер локална штампарија ’Нова Југославија’ није имала капацитет да све то продукцијски у производњи покрије”, подсећа за „Политику” Сузана Антић Ристић, дугогодишња уредница „Јумко новина” из времена рекордног тиража.
Поред три поменута листа највећих предузећа у привреди Пчињског округа, своје фабричке листове имали су и „Заваривач” из металског комплекса, Трговинско предузеће ВЕМА и Саобраћајно транспортно предузеће „Јединство”. Са најважнијим актуелностима пред читаоцима су се појављивали једном месечно, а обавезно за Празник рада.
У тадашњем Удружењу новинара Србије постојао је и део који се односио на новинаре у привреди, јер је у Србији штампано на месечном нивоу тридесетак фабричких месечника. Југ је у томе предњачио, јер су поред „Јумко новина”, штампане „Симпо” и новине „Коштана”, лист радника овдашње индустрије обуће. Тадашњи тираж фабричке штампе само у Врању износио је 24.000 примерака, што се сматра рекордом у овом сегменту новинарства.
„Тада се поклањала пажња свакој вести која се односи на рад, проблеме и успехе предузећа. Није било величања, али је било и критике и похвала. Веровало се одлукама радничких савета, синдиката, директора. Писали су нам радници. Тражили подршку и помоћ. Редакције фабричке штампе биле су цењене. Поштовали су нас директори и ми њих, јер смо радили да свима буде боље”, сећа се свога времена рада на месту главног и одговорног уредника „Симпо новина” Радоман Ирић, сада новинар у пензији.
Осим Врања своје фабричке новине имали су Индустрија минералне воде „Хеба” из Бујановца, Пољопривредни комбинат „Делишес” из Владичиног Хана. У то време долазак телевизијских или радио-новинара у неки од привредних колектива био је догађај који се памтио и дуго препричавао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.