Вести
29. 10. 2013.
Тајкуни
Ауторски текст Александра Тијанића за „Политику”
12. 11. 2006. године
Сваки кретен данас може да нападне српске тајкуне. За разлику од њих, ја ћу их напасти вечерас. Дакле, упознао сам, практично, све српске тајкуне. Наизглед, они су – са ретким изузецима – портрет две приземне и непоштене српске деценије. Није тако једноставно. Четворица су изузетни умови. Двојица су симпатични. Тројица представљају стидне ваши, са закрпама на коленима и рукавима, од клечања пред својим Творцима. Један је манијак.
Остало су паразити прихефтани на владајуће структуре са којима су делили плен. За детаљна објашњења јавите се Борки Вучић.
Шта им је заједничко? Ниједан неће рећи: – Е, зарадио сам довољно новца па нећу више да радим. Ниједан неће одговорити – како је зарадио први милион.
Ниједан од њих не воли да медији копају по његовим коренима. Принцип њиховог пословања једноставан је до имбецилности. Плаћају понеком, узимају од свих. Да ли је онда могућа будућа Србија без тајкуна? Сумњам. Да ли су могући овакви тајкуни без онакве Србије? Хм!
Извесно је да, практично, нема ниједног милионера који није створен у временима слобизма. Међусобно се разликују по стилу диктираном убеђењем да је Слоба пролазан и да је Слоба вечит.
Неки су, од садашњих миљеника власти, плаћали и уређивали први таблоид „Флеш”. Други су помагали опозиционе медије. Неки су подржавали митинг опозиције. Други су носили хеклер да побију све који крену на антимитинг. Какав је то пример нормалнима? Још је извесније да никада више, каква год буде Србија, неће бити створен нови, демократски тајкун те величине.
Сем ако неки геџа не измисли истовремени лек против свих канцера, протуберанци и гњецаве зимнице. Од сада, па док постоји Србија, разлика између нас и тајкуна, начин живота њихове и наше деце, представља бацил класног друштва. Нема у томе ничег спорног. То је, рецимо, кисмет. Судбина се не објашњава. Једноставно, они су богати. Ми нисмо. Они тврде да су законити производ транзиције. Ја наводим пример Словеније, где ниједан тајкун нема стотину милиона евра, као пример да то није била нужност. Новац представља моћ, моћ представља утицај, утицај представља заштиту.
А корупција? Е, она представља начин разрешавања јавног и приватног интереса у корист приватног. Међутим, не лежи основна опасност, упркос раширеном веровању, у куповини странака, политичара и институција од тајкуна.
Најпре, тајкуни су укинули идеологију. Они сарађују са свима; од крајње левице до екстремне деснице. То је позитивно. Лоше је што међусобним договорима – шта ће који да купи – укидају слободно тржиште. Још је црње што у непоштедној борби тајкуна они купују, инструментализују, наводе – као у борбама паса – српске медије на друге тајкуне или на политичке непријатеље својих политичких пријатеља. Тиме, јавни живот у Србији постаје фалсификат. Ништа није као што се чини. Мало који је оно што глуми.
Знам тајкуна који је, у оно време, послао директну поруку Слоби – дај оставку! Знам двојицу који су мом пријатељу Ћурувији плаћали папир за његове опозиционе новине. Памтим тајкуна који ме је питао – колико кошта да се Слобина владавина скрати на половину. Један од таквих ми је поверио да направим телевизију. Други није трепнуо кад је метак прошао за ширину лигње крај његове главе. Још једном – ствари нису тако лако читљиве како изгледају. По обичају претерујем, но тврдим да у паметнијем делу српских тајкуна нема особе која није била у некој врсти дила са српском опозицијом, слободним медијима и страним обавештајним службама пред пад Милошевића. Ерго, пети октобар је и њихов!? Такав је живот.
Мада се не исплати, бићу искрен до краја. Највећи страх наших тајкуна деценијама није било тржиште већ занимљиво удружење грађана звано – тајна полиција. Кад је Коштуница, поуздано знам, на дистанци и од тајкуна и од тајне полиције, укинуо страх од Државне безбедности, он је помогао свим грађанима па и тајкунима да се на српском јавном пољу појаве без страха од одмазде. Свикли да поштују закон само кад се боје државе, један од тројице највећих тајкуна појео је и себе и браћу амбицијом да буде изнад државе. Зашто?
Навигација је основна вештина тајкуна. Коме се поквари компас, насуче свој брод и страда. Наиме, правила игре нису написана. Читава се игра води између непрочитаних закона и ненаписаних правила. У томе почива наднаравна вештина већине тајкуна и уметност преживљавања.
Кад ненаписана правила буду написана, почиње писана историја Србије. Ваљда је сваком добронамерном грађанину јасно како има тајкуна који желе да буду организована антиевропска хунта, јер се боље сналазе без правила. Ту је проблем Коштунице. Мора да их пита – имају ли тајкуни заједнички интерес са српским друштвом? Ако имају, чиме ће то да докажу? Ако, пак, немају, његов је посао да прекине са некадашњом државном политиком која омогућава тајкунима да од српског друштва узму колико хоће. Уз помоћ српске државе.
Тајкуни су наше комшије. Тајкуни су наши послодавци. Тајкуни су логистика наших странака. Финансијери наших медија. Ктитори наших храмова. Бакшиш-аге наше јавне сцене. Наши адути за борбу против прљавих страних тајкуна. Благајници наших лобиста. Они су наша судбина. Касно је за одузимање. Касно је за преиспитивање. Касно је за поделу. Само их ваља усмерити да играју према написаним правилима. Само ваља да деле – пола себи, пола Шарцу. Ко је
Краљевић Марко?
Генерални директор РТС-а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.