Вести

24. 02. 2014.

Аутор: Ивана Николетић Извор: Данас

Мала бара много крокодила

За разлику од европских држава, у којима је давање права за емитовање у кабловској ТВ мрежи надлежност независних регулаторних тела, у Србији је то ствар пословне одлуке менаџмента кабловских оператера. Такав статус кабловских кућа погодно је тло за евентуалне злоупотребе и угрожавање слободе медија, што је још један од аргумената у прилог констатацији да је неопходна промена законске регулативе, којом ће та област детаљније бити уређена.

 

И што је још важније спречила би се монополизација, али и омогућила већа самосталност регулаторних тела. Ово су само неке од опаски које су се могле чути на скупу „Кабловски оператери и слобода медија“ одржаном у Данас конференс центру.

Саша Мирковић, помоћник министра културе и информисања, најавио је сет нових закона о медијима, на чијој припреми Министарство већ ради.

- Иновирање медијске регулативе предвиђено је медијском Стратегијом која је усвојена 2011. У протекла четири месеца наш рад је био фокусиран на три закона.

Поменућу најпре Нацрт закона о јавном информисању, који је завршен и ускоро би требало да буде упућен у Брисел, после чега може да уђе у процедуру усвајања.

Закон о електронским медијима се у овом тренутку усклађује са пристиглим мишљењима министарстава којима је био упућен у нацрту, и очекујемо да у скорије време и он крене пут Брисела. Закону о јавним медијским сервисима недостаје још онај део који је веома битан, а тиче се финансирања јавних сервиса. Потребно је наћи одрживи модел јавног сервиса, и на том послу биће ангажована радна група у чијем саставу ће бити представници министарстава финансија и информисања, РТВ-а и РТС-а, али и других институција - објаснио је Мирковић.

Он је додао да је претходни медијски закон усвојен пре 11 година, што најбоље говори колико је актуелна законска регулатива усклађена са технолошким променама. „У том смислу, ови закони представљају прикључак са свим оним што се у међувремену променило, и треба да створе базу за развијање медија и њихово боље функционисање у будућности“, казао је Мирковић и подсетио да је на изради закона министарство имало помоћ експерата које је ангажовала делегација Европске уније. 

- Свесни смо чињенице да кабловски оператери имају право на самостално доношење одлука, али треба знати да постоје и техничка ограничења. Према томе неопходно је пронаћи компромисно решење које би било најприхватљивије за све учеснике, али и усклађено са европским стандардима - нагласио је Мирковић. 

Према оцени Зорана Антонића, директора Пошта-Нета, осим усклађивања правних оквира са регулативом Европске уније, битна је и најављена дигитализација, пре свега због растерећивања иначе оскудних ресурса. Важно је, такође, да интернет добије статус инфраструктуре за пренос телевизијских програма. 

- Осим општих регулаторних облика који су дефинисани медијским законима, за које се може рећи да у потпуности подржавају слободу медија, занимљиво је поменути и кораке дефинисане Стратегијом развоја јавног информисања до 2016.

Реч је о реформисању електронских гласила у светлу дигитализације, као и о усклађивању законских оквира са правном регулативом Европске уније. Али оно што је нама као кабловским оператерима посебно важно, јесте да се интернет посматра као инфраструктура и начин преношења телевизијских садржаја. Битно је и то да се створе предуслови за самосталан рад регулаторних агенција - Ратела и РРА, док однос државе, агенција и оператера мора да почива на чврстој законској регулативи. Стиче се утисак да у пракси постоји противречност у самој примени закона - указао је Антонић.

Коментаришући начин одабира канала, Антонић каже да у Пошта-Нету постоји програмски Одбор који је надлежан за дефинисање програмске шеме, те не постоји могућност да неко самостално доноси одлуке. „Поред анализе тржишта, анкета корисника, показатеља гледаности постоји и одређени модел по коме се ради, а Одбор је својеврстан механизам контроле“, објашњава Антонић и додаје да је потребно да се у технолошком смислу обезбеди већи број канала како би се лакше допрло да сваког гледаоца, а избегао би се и одабир емитера.

Сузана Тодоровић, директорка Правне службе СББ-а, највећег приватног кабловског оператера, тврди да на одабиру канала који ће ући у програмску шему раде читави тимови и стручне службе, као и да важећи закон прави селекцију, тиме што ниједна телевизија која није добила неку лиценцу, било националну, регионалну, локалну, не може да уђе у систем неког кабловског оператера.

- Надлежно регулаторно тело пролази програмску шему и надгледа канале, тако да су сви који се нађу у понуди прошли законом предвиђену процедуру. Битно је да у нашем законодавству постоји „маст кери“ регулатива која се односи на канале за које је закон или регулаторно тело проценило да постоји јавни интерес да буду у мрежама свих оператера. У овом тренутку „маст кери“ канали су сви јавни сервиси, али се и сви канали који имају дозволе РРА, поготову националне, по аутоматизму налазе у понуди. Број тих канала није мали, чиме је практично сужен простор за одабир - нагласила је Тодоровићева и истакла да би ту област требало прецизно дефинисати, односно тачно одредити који канали могу да имају тај статус, како би се њихов број свео на разумну меру.

Према њеној оцени, посебан проблем представља и то што неке локалне ТВ станице, које су добиле лиценцу за неко конкретно подручје, желе да се виде на целој територији републике, а да би тако нешто било могуће, потребно је да такав канал има још неки вид додатне кабловске лиценце. Уз опаску да поздравља усвајање закона, Тодоровићева је изнела примедбу због тога што су се на јавној расправи нашле прве верзије нацрта тих закона, а да су коначни текстови умногоме измењени, те да нико од заинтересованих страна заправо не зна како сада изгледају.

- Проблем представља и то што се у нацрту новог закона помињу листе кандидата за статус „маст кери“ канала, при чему није јасно наведен критеријум одабира, нити је прецизно утврђен јавни интерес. Изостала је и пракса која се примењује у европском законодавству, да ти канали буду наведени по имену. Као илустративне поменућу примере Данске, Финске и Велике Британије, у којима статус „маст кери“ имају јавни сервиси и готово по правилу реч је о једном, два или три канала - објаснила је Тодоровићева и сугерисала да би у прављењу закона требало користити већ проверена решења. 

Марија Ћосић, представница Републичке радиодифузне агенције (РРА), истакла је да је постојећа законска регулатива оскудна и да се „тек један члан закона о радиодифузији бави кабловским и сателитским емитовањем“.

- Овај део радиодифузије наилази на многе практичне проблеме, за које се споро проналазе решења. РРА је била флексибилна када је давање дозвола у питању, али закон предвиђа да сваку нашу одлуку треба да одобри влада. Могло би се рећи да закон није толико лош, али није добро што се готово редовно дешава да изостану подзаконска акта која ће ближе да уреде неку област. Рецимо, критеријум по коме ће Савет РРА моћи да донесе исправну одлуку који програм треба да се нађе у „маст кери“ пакету - упозорила је Марија Ћосић, и објаснила да је законом прецизиран обавезан „маст кери“ који обухвата само јавни сервис.

С друге стране, Закон о електронским комуникацијама предвиђа могућност да тај статус понесу и неки канали за које се утврди да постоји друштвена потреба да буду емитовани на одређеном подручју. „Реч је о одређеним кумулативним условима који морају да се испуне. Један услов утврђује Рател, који се више бави техничком страном, а други РРА која се бави садржајем, и на основу тога се процењује да је баш тај програм завредео такву позицију. Потребно је да критеријуми за одабир буду строги, мада би, с друге стране, требало водити рачуна и о слободи пословања коју кабловски оператери треба да имају“, сматра представница РРА.

Ђорђе Кривокапић, представник Независног удружења новинара Србије, указао је на проблеме сукоба јавног интереса с једне и слободе предузетништва кабловских оператера, с друге стране, чији баланс мора бити успостављен прецизним законима, уређењем надлежности и транспарентношћу рада свих учесника тог тржишта.

- Тржиште се регулише уколико постоје оскудни ресурси, што је случај са радиодифузијом с обзиром на то да нема довољно фреквенција, и када не може да буде оптималан регулатор. Неки од проблема карактеристичних за тржиште Србије јесу доминантан положај, концентрација, картелски и други недозвољени споразуми. Тржиште којим се бавимо, а то је дистрибуција аудио-визуелних садржаја, има јасне јавне интересе. То су слобода говора и информисања, развој медија, квалитет садржаја, медијски плурализам, иновације и добробит корисника.

Ја ту видим озбиљан промашај регулатора, јер имамо прецизно дефинисано тржиште радиодифузије, које је мање значајно и обухвата 40 одсто тржишта, док 60 одсто припада онима који су „у каблу“ и потпуно су либерални. Ту је, дакле, направљен дисбаланс - објаснио је Кривокапић.

Он је, као још неке од кључних проблема, навео питања конкуренције на домаћем тржишту кабловске дистрибуције.

- Оператер са монополском позицијом, односно са значајним тржишним учешћем, има веома добру преговарачку позицију у односу на сваког дистрибутера. Сва снага је на једној страни, и проблем је ако дође до злоупотребе те снаге. Друго, ту је и питање картелизације, јер су различити оператери изградили своју инфраструктуру, где нема замене, односно тек се сада са појавом интернет преноса јављају супститути, и то додатно ограничава тржиште и потрошаче.

Посебан ризик представља вертикална концентрација, при чему долази до спајања оператера и емитера. У том случају би сви они који стварају садржај а немају дистрибуцију, практично испали из игре - упозорава Кривокапић и указује на друге врсте недозвољених споразума, попут везивања интернета и кабловских услуга у један пакет.

Како тврди, на тржишту долази до сукоба два бизнис модела: оног који имају оператери, и другог који имају емитери. „Кабловске мреже убирају новац и требало би да га враћају онима који креирају медијске садржаје. Да ли се то у пракси дешава? Ми не знамо коме кабловски дистрибутери плаћају, не знамо ко њима плаћа и под којим условима, да би био емитован, и не знамо ко је ту бесплатно. Суштина је да приватне телевизије не желе да буду маст кери, јер тако не могу да се наплате од дистрибутера“, прецизирао је Кривокапић.

- Са аспекта јавног интереса, као недостатке видим то што немамо могућност да контролишемо рад оператера, на њих се не примењује Закон о  слободном приступу информација од јавног значаја, и нема транспарентности рада програмских одбора, што би требало да буде уређено законом. Друго, потребна је забрана вертикалне концентрације која се мора контролисати, али и да се уведе другачији маст кери модел, јер је овај који имамо непрецизан и без јасног оквира. Као најбитније, треба уредити однос између Комисије за заштиту конкуренције, Ратела и РРА, тако што ће се утврдити шта је чија надлежност - закључио је Кривокапић.

Рампа за монопол

- Могућност коришћења инфраструктуре других оператера требало би уредити законом. Тиме би се избегао монопол који тренутно постоји. Статистички подаци јасно говоре да је 2008. регистровано око 920.000 корисника кабловских мрежа, односно 34 одсто становништва Србије. Њихов број се 2012. попео на 1,44 милиона, или 57 одсто становника. То практично значи да медијски простор у великој мери одређују оператери. Када говоримо о њиховом учешћу на тржишту, Компаније СББ, са 52 одсто и Телеком са 13 одсто, имају доминантну позицију, док је Пошта на трећем месту са око седам одсто. Остали оператери заузимају тек незнатан удео - истиче Зоран Антонић, директор Пошта-Нета.

Саша Мирковић,

помоћник министра културе и информисања

Претходни медијски закон усвојен пре 11 година, што најбоље  говори колико је актуелна законска регулатива усклађена са технолошким променама. Свесни смо чињенице да кабловски оператери имају право на самостално доношење одлука, али треба знати да постоје и техничка ограничења. Према томе неопходно је пронаћи компромисно решење које би било најприхватљивије за све учеснике, али и усклађено са европским стандардима

Зоран Антонић,

директор Пошта-Нета

Нама као кабловским оператерима посебно је важно да се интернет посматра као инфраструктура и начин преношења телевизијских садржаја. Битно је и то да се створе предуслови за самосталан рад регулаторних агенција - Ратела и РРА, док однос државе, агенција и оператера мора да почива на чврстој законској регулативи. Јер, стиче се утисак да у пракси постоји противречност у самој примени закона

Сузана Тодоровић,

директор Правне службе СББ-а

Проблем представља и то што се у нацрту новог закона помињу листе кандидата за статус „маст кери“ канала, при чему није јасно наведен критеријум одабира, нити је прецизно утврђен јавни интерес. Изостала је и пракса која се примењује у европском законодавству, да ти канали буду наведени по имену. Као илустративне поменућу примере Данске, Финске и Велике Британије, у којима статус маст кери имају јавни сервиси

Марија Ћосић,

представница Републичке радиодифузне агенције

Закон о електронским комуникацијама предвиђа да се у маст кери пакету нађу и неки канали за које се утврди да постоји друштвена потреба да буду емитовани на неком подручју. Реч је о одређеним кумулативним условима који морају да се испуне. Један услов утврђује Рател, који се више бави техничком страном, а други РРА која се бави садржајем. Критеријуми за одабир треба да буду строги, мада је важно водити рачуна и о слободи пословања кабловских оператера

Ђорђе Кривокапић,

представник НУНС-а

Оператер са монополском позицијом, односно са значајним тржишним учешћем, има веома добру преговарачку позицију у односу на сваког дистрибутера. Друго, ту је и питање картелизације, јер су различити оператери изградили своју инфраструктуру, где нема замене. Посебан ризик представља вертикална концентрација, при чему долази до спајања оператера и емитера. У том случају би сви они који стварају садржај а немају дистрибуцију, практично испали из игре.