Вести
11. 04. 2014.
Ћурувија за Телеграф: Умешани у убиство мог брата и даље у државним структурама!
Морали су неког да ухапсе јер притисак Комисије за истраживање убиства новинара, европске, америчке и српске јавности нису могли да смање, нити да елиминишу, истиче Јово Ћурувија, рођени брат убијеног новинара.
На данашњи дан пре 15 година убијен је власник и главни и одговорни уредник “Дневног телеграфа” Славко Ћурувија. Иако је у протеклом периоду свака власт обећавала брзо решавање тог случаја, то се до сада није десило.
До великог напретка у овом случају дошло је пре три месеца, кад је први потпредседник Владе Србије Александар Вучић открио да је Милорад Улемек Легија нови сведок који је открио до сада непознате чињенице и помогао у идентификовању починилаца убиства. На основу његовог исказа 14. јануара ове године ухапшена су два бивша челника ДБ-а Милан Радоњић и Ратко Ромић.
Истовремено је за бившим оперативцем тајне полиције Мирославом Кураком расписана потерница, јер је у бекству.
Тужилаштво за организовани је као налогодавце овог свирепог убиства криминал означило Радоњића и бившег директора ДБ-а Радомира Марковића, а као извршиоце Ромића и Курака.
Специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић тврди да у досадашњем току истраге убиства Ћурувије није било “празног хода” због чега очекује да ће истрага у том случају ускоро бити завршена.
- Задовољан сам досадашњим резултатима спроведених истражних радњи и очекујем да ће истрага ускоро бити завршена – истиче он.
Брат убијеног новинара Јово Ћурувија каже за Телеграф да је чекао петнаест година да се истрага покрене с мртве тачке и да се нада се да нећемо чекати следећих 15 година да се подигне оптужница.
Немам право да верујем земљи Србији чији су службеници убили Славка Ћурувију – напомиње Ћурувија.
Према његовом мишљењу, наставак истраге зависи од тога да ли ће се отворити досијеи и архиве тајних служби Србије, политичке и стварне моћи и храбрости појединаца.
- Славко Ћурувија, његови новинари и деца доживели су невиђену и страшну тортуру. Медији у служби режима Милошевића су од њега свакодневно правили издајника и криминалца и тако припремили јавност на његово убиство. Финасијски су га уништавали. Тортура судских органа коју су упражњавали је била невиђена у цивилизованим земљама. Кад је све то издржао и кад су се уверили да га нису сломили, послали су државне службенике да га убију – наводи Ћурувија.
Он напомиње да нигде није прочитао да су све особе који су у свему томе учествовале позвали на саслушање да одговоре на питање “ко им је наредио да чине те гадости”.
- Сви су они данас на слободи, а многи од њих и даље у државним структурама. Морали су неког да ухапсе јер притисак Комисије за истраживање убиства новинара, европске,америчке и српске јавности нису могли да смање, нити да елиминишу – оцењује Ћурувија.
Председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић очекује подизање оптужнице за убиство Славка Ћурувије пре истека законског рока од шест месеци од хапшења осумњичених.
- По први пут имамо званично осумњичене за овај злочин, који су у притвору. На овај начин је свим злочинцима послата порука да нема заштите од кривичног гоњења, а за најтеже злочине ни заборава који доноси проток времена – напомиње Матић
Фондација Славко Ћурувија, на чијем се челу налази Јелена Ћурувија, ћерка убијеног новинара, саопштила је да су након 15 година од убиства, слобода говора и безбедност новинара у Србији и даље угрожени.
- Иако су у претходном периоду ухапшени осумњичени извршиоци убиства Славка Ћурувије, још нема одговора на питање ко су налогодавци убиства. Питање моралне одговорности оних који су учествовали у власти у време извршења убиства Славка Ћурувије такође није покренуто. Убиства новинарке “Дуге” Даде Вујасиновић и дописника “Вечерњих Новости” Милана Пантића још увек су без судског епилога – кажу у овој фондацији.
Они наводе да вредности за које се борио Славко Ћурувија, као што су слобода говора и право уредника да сами уређују своје новине у складу са стандардима професије, још нису достигнуте.
Славко Ћурувија фондација сматра да држава мора да предузме одлучне мере како би се осигурала слобода медија и створила клима да новинари свој посао обављају по највишим стандардима професије. Неопходно је ослобађање медија од стега власти, које директно или индиректно настављају да врше утицај на уређивачку политику медијских кућа – додаје се у саопштењу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.