Вести
12. 04. 2014.
Између
Веома је занимљиво да је изјава Џулијана Асанжа у емисији Зорана Кесића "Двадесет и четири минута" а у поводу изласка Асанжове књиге "Слобода и будућност интернета" на овдашње тржиште остала без посебних коментара, у сред евроинтеграцијских питања (и питања идентитетских), и све то у години 2014, стогодишњици Великог рата и борбе за истину о њему, те "одбране" Србије од "напада" за одговорност, превентивну и ничим изазвану "одбрану".
Зато је и могуће да провинцијализација, или употреба у домаће сврхе, читавог сложеног контекста, пре свега у европским размерама јужнославенског питања (Масарик) и Великог рата, да Александар Вучић каже нама, свима, да је за нас најбоље да будемо Аустријанци.
То је, изгледа, у сврху промене "мајндсета", или пут наше европеизације. Након двадесетог века и два светска рата, победе у њима, и огромног броја жртава. Ваљда за слободу.
Шта каже Џулијан Асанж. Он говори оно што је велики изазов и велико питање могућности да се у тај изазов упустимо.
"Ми живимо у времену између две епохе, али Србија је земља "између", и она, као и многе друге земље укључујући и Украјину, има улогу предводника. То је место где будућност прво долази, са свим својим ужасима и лепотама. И као и сви пионири, Србија је земља која је погрешно представљена. То некада раде они који су доносиоци одлука, који креирају светску политику, људи из окружења, а на жалост, то понекад раде и сами људи из Србије... То можете видети и из материјала објављених на Викиликсу. Ту можете видети хиљаде депеша које смо објавили, а у којима се помиње Србија... Као што већ сви знају, пре само петнаест година српски новинари су били жртве напада НАТОа. То је једини пут да је НАТО признао да је намерно убијао новинаре. Српске новинаре су убијали и у време Милошевићевог режима... Не изненађује да многи у Србији не знају коме да верују, јер не могу да верују убицама и криминалцима из Милошевићевог времена, не могу да верују ни Истоку, ни Западу. Због свега тога Србија се налази "између", али то није позиција слабости, већ позиција снаге. То је позиција могућности, која појачава глад људи за истином, и даје им неопходну перспективу да истину препознају када на њу наиђу."
Није потребно да постанемо Аустријанци, при томе, свакако не мислим да Аустрија није "учинила све" (то је израз када наши политичари, страначки, изговарају када не учине ништа), да капитализира своје могућности, за разлику од наше капитализације у партијске и властодржачке сврхе. У уторак, 8.4, Србија је добила акредитацију за самостално коришћење ИПА фондова (Бета)."
То је изазов који нам предстоји и на то треба да буду додатни капацитети усмерени, рекла је представница Канцеларије за европске интеграције Милена Радомировић и да увођење таквог система, на које је Србија добила право када је добила статус кандидата за ЕУ, значи да ће институције у Србији имати надлежност за планирање и трошење новца.
На округлом столу о државним капацитетима за коришћење фондова у Привредној комори Београда, Радомировић је истакла да ће кључни проблем за успешно коришћење фондова бити да се задрже људи који су стручни. Шефица преговарачког тима Тања Мишчевић сложила се са том оценом, рекавши да у Србији у овом тренутку нема довољно људи који знају да направе добар пројекат за финансирање из предприступних фондова ЕУ или других фондова на енглеском језику и уз јасан буџетски план и циљеве."
Никако не мислим да је ова "прича" са фондовима једини аспект, кажу "сегмент", питања нашег ауторства, па и самосталности као резултата способности, знања и креативности. Ствар је свакако много сложенија. Да бисмо могли да будемо "између", то јесте у позицији могућности, снаге, а не слабости (Асанж), али је знаковита и за сва друга питања државности, капацитираности за државност.
"Премијер и шест министара одбили да поштују закон", наслов је у "Данасу" (9. април).
"Одлазећи премијер Ивица Дачић и министри Никола Селаковић (правда), Зорана Михајловић, Игор Мировић, Милан Бачевић, Велимир Илић и Драган Гламочић, изричито су одбили да Агенцији за борбу против корупције доставе податке о својим планираним активностима као јавних функционера током протекле изборне кампање како би ова државна институција проверила да ли користе свој положај и јавне ресурсе за промоцију политичких партија којима припадају."
Јасно је да је државност, а не партијност; институционалност, а не волунтаризам; законитост, а не арбитрарност; способност, а не лојалност и подаништво; знање и стручност, а не припадност партији; основа ауторства и самосталности. Могућности, а не ометања. После вести "Агенција је евидентирала 1.319 возила која су превозила страначке активисте и симпатизере, а 73 одсто евидентираних возила превозило је учеснике јавних догађаја у организацији коалиција окупљених око СНС и СПС."
Хоће ли се обићи иста одела, и излазити пред грађане са морализмом и профетизмом. Хоће. Или се чини, да то и није важно. Важно је само шта се саопштава и како то медији преносе... Каква је слика, каква је "порука послата". И то је разлог немоћи располагања собом и нераспознавања "места где будућност прво долази".
О интерпретацији прошлости која би легализовала то место да не говоримо. И дала снагу за опстајање "између". Славка Ћурувију, јуче је била петнаестогодишњица његовог убиства, није убио НАТО,(погледати писмо Зорана Јањића Асанжу,"Зокстер", и Јањићеву књигу "Тишина у Абердаревој"), већ држава у којој живимо, разграничење џелата од жртава, било би ауторизовање позиције снаге, а не слабости и место разликовање основне европске цивилизацијске матрице којој припадамо од сваке деспотије. И права на побуну као тековине европског индивидуализма.
Коначно, Ћурувија је издавач недељника "Европљанин", брутално угашеног. Индивидуализам и право на побуну и на критичко мишљење услов је ауторства и креативности. А не састављање нових спискова индивидуа и стављање на стуб срама, е не би ли се учинили кривим. За мишљење. Исувише је дуго учено и демонстрирано да се злочин исплати. И то је оно што омета могућности. Места "између". Истина је упориште независности. Иначе, можемо бити било ко, или било шта.
Важно је само шта се саопштава и како то медији преносе... Каква је слика, каква је "порука послата". И то је разлог немоћи располагања собом и нераспознавања "места где будућност прво долази". О интерпретацији прошлости која би легализовала то место да не говоримо. И дала снагу за опстајање "између".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.