Вести
15. 04. 2014.
У заштити ауторских права најактивнији музичари
Како против пиратерије
Када је реч о заштити интелектуалне својине, чини се да се међу ауторима различитих уметности чланови музичке индустрије највише боре за остваривање својих права. Композитори, текстописци и аранжери једини дижу глас у борби против пиратерије и често скрећу пажњу јавности на проблеме везане за остваривање ауторских права, било да подржавају рад организације за колективно остваривање ауторских права Сокој или не.
Према речима директора Сокоја Александра Ковачевића, систем колективне заштите присутан је у целом свету и једини је могућ начин да велики број аутора оствари своја права од великог броја корисника.
- Практично је неизводљиво да сваки аутор уговара са сваким кафићем, радио-станицом и телевизијом и тражи новац, или обрнуто - сваки власник кафића да тражи дозволу од сваког аутора да би пуштао музику. Систем колективне заштите је систем који функционише деценијама у развијеном делу света и који је и у време самоуправног система код нас функционисао на исти начин као и у било којој капиталистичкој земљи - наглашава Ковачевић за Данас.
Он напомиње да се од 9.000 аутора, само њих 21 одлучило да то своја права остваре сами.
- Радио и телевизијске станице не могу без нашег репертоара. Они нам пријављују своје приходе. Ми им по закону и у складу са нашом тарифом одређујемо који је проценат који морају да плате. За телевизијске станице тај проценат је од 2,20 до 4,20, док је за радио-станице проценат од њиховог прихода од 2,50 до 4,50 у зависности од заступљеност музике у њиховом програму - истиче Ковачевић.
Он каже да поред тога што плаћају, телевизијске и радио-станице морају да достављају и музички репертоар који су користили, тзв. „музичке кошуљице“.
- Наравно да не добијемо све податке у потпуности, али то је неких 10 одсто одступања, што не утиче на расподелу новца. Кад су у питању кафићи и угоститељски објекти, власници нам не морају давати шта су пуштали. Претпоставка, која је врло одржива, јесте да се у тим објектима пушта оно што је актуелно на радио и телевизијским станицама, а то су подаци које већ имамо. Што се тиче свадби, прослава и других јавних манифестација где има музике, некада успемо од власника објеката у којима се оне одржавају да прикупимо листу извођених дела. Некад не. Али, углавном је познат репертоар који се изводи на таквим скуповима - напомиње он.
Ипак, „музичке кошуљице“, односно списак емитованих песама, који представља основ за исплату хонорара аутора, према мишљењу неких музичара, није подложан мониторингу и могуће су махинације и штеловања, односно лажно представљање броја емитовања. Већ годинама уназад има аутора који негодују у медијима због ниских износа које добијају од Сокоја, баш из ових разлога, а својеврстан скандал догодио се 2009. године када су по Сокојевим подацима песме Млађана Динкића биле најслушаније (чак више и од песма народних извођача), док је група САРС за хит „Буђав лебац“, који се могао чути на буквално сваком кораку, добила само 16,2 динара јер је „пуштен само једном“.
Драган Ковачевић, оснивач бенда САРС, каже за Данас да се након тога ишчланио из Сокоја. Како каже, поучен примерима Џонија Штулића и мајке Милана Младеновића, одлучио се да своја прва заштити сам преко Завода за интелектуалну својину.
- Сокој држи монопол јер му не постоји алтернатива. Они су добили одрешене руке од државе да утерују дугове, али није транспарентно како се тај новац касније дели ауторима. Зато се дешава да веће износе добија само неколико имена, док остали деле „сићу“. Због тога поједини музичари издају албуме за стране издавачке куће или се региструју код страних организација, и преко њих врше наплату својих ауторских права - истиче Ковачевић.
Он додаје да три члана бенда САРС који су поред њега аутори песама годишње добијају око 100 евра од Сокоја, а да би тај новац требало да буде увећан када би се имала у виду њихова песма „Лутка“, која се у последње време често изводи као први плес на свадбама.
- Један од основа по којима Сокој дели новац је и продаја дискова, иако данас ретко ко заиста штампа дискове. Они фигурирају са цифрама које су добијене од продаје албума уз прашак за веш или неке новине, док интернет за њих не постоји - истиче оснивач бенда САРС.
Како додаје, већина млађих аутора води се идејом - боље ишта него ништа, и зато не дижу свој глас, док они старији знају да се некада од наплате ауторских права могао купити стан.
Из Сокоја кажу да ће међу 9.000. аутора, који су заштиту својих права поверили њима, увек бити незадовољних.
- Када је недовољно новца прикупљено, због економске кризе, или због тога што корисници немају свест о интелектуалној својини, онда су аутори објективно незадовољни. С друге стране, може бити и само субјективан осећај ако се неко жали што је његов колега истог жанра, а по његовој процени, исто емитован као и он, примио више новца. Ми поступамо искључиво по законским прописима и одређеним правним актима о расподели тантијема, а наш финансијски документ су музичке кошуљице. Трудимо се да ту регулативу поштујемо, увели смо и контролу, тако да и тиме спречавамо овакве проблеме - истичу из Сокоја.
Ипак, на питања Данаса да ли је могуће добити податке о томе колика су средства додељена неком аутору, речено нам је да тако нешто није могуће.
Музички динар
О „музичком динару“ често говоре и корисници услуга - власници угоститељских и трговинских објеката, радио и телевизијски емитери, који углавном нису задовољни висином цене тарифе за јавно саопштавање, односно пуштање музике у локалима.
- Проблем је што често корисници не схватају шта плаћају. Цене тарифе су тешко упоредиве са другим ценама. Али један ајфон или компјутер не кошта код нас мање зато што је Србија сиромашна земља. Један импулс за телефон не кошта мање код нас него у Аустрији. Ту постоје нијансе, али оне нису значајне, што се код нас стално потенцира кад је реч о ауторским правима - објашњава Александар Ковачевић.
Тантијеме
Према подацима Сокоја, укупан Фонд за расподелу по основу малих права за 2012. износио је 360.622.194,85 динара. Просечна остварена тантијема домаћих аутора и носилаца права, по основу малих права, износи 22.695,94 динара, док је укупно евидентирано 2.498.189 коришћења музичких дела. Према иностраним друштвима са коришћење иностраног репертоара на територији Србије исплаћено је 119.560.547,43 динара.
Интернет
- Што се тиче интернет коришћења, преговоре са дигиталним сервисима (YоуТубе, Спотифy, Деезер, РДИО) ауторска друштва воде на регионалном нивоу. На недавно одржаном регионалном састанку у Загребу инсистирало се на чињеници да се са дигиталним сервисима уговоре исти услови за сва друштва у региону. Када се ускоро начелно договоре услови, свако друштво из региона екс Југославије закључиће посебан уговор са одређеним дигиталним сервисом - истичу из Сокоја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.