Вести
16. 04. 2014.
Кога брига за законе?!
Ретко се чује да је неко ухапшен за неовлашћено умножавање ауторских дела, иако су за пиратерију прописане казне затвора до пет година. Један од првих случајева који је скренуо пажњу јавности на чињеницу да је пиратерија злочин било је хапшење И. Ј. (тада 21) 2008. године због неовлашћеног искоришћавања филма "Турнеја" Горана Марковића.
Испоставило се да је оптужени на интернет поставио и друге домаће филмове попут "Четвртог човека", "Читуље за Ескобара", "Хадерсфилд", и телевизијских серија "Вратиће се роде", "Мој рођак са села" и других. Ипак, продуцент филма Светозар Цветковић касније је одустао од кривичног гоњења оптуженог због његових година, изјавивши да су пре свега желели да укажу на то да пиратерија смањује профит филма.
Кад је реч о филмској пиратерији, следећи случај десио се три године касније када је ухапшен Г. Ч. (54) јер је поставио на интернет линк за преузимање неовлашћено умножене копије филма "Монтевидео, Бог те видео" Драгана Бјелогрлића. Иако се уз помоћ пар кликова на интернету и даље може наићи на домаће филмове, отада нико од носилаца ауторских права филмских остварења није поднео кривичну пријаву због пиратерије.
О злоупотреби ауторских права на интернету, али и на телевизији, у разговору за Данас говори редитељ Горан Марковић.
Први случај хапшења "пирата" у Србији забележен је 2008. године везано за илегално постављање вашег филма "Турнеја" на интернет. Колику је штету пиратерија нанела том филму?
- Не знам тачно, али се сећам да је и мене самог то хапшење "пирата" који је поставио "Турнеју" на интернет изненадило. Било је то непосредно пошто је изгласан закон по коме је интелектуална својина добила статус као и остали облици својине. Продуцент је пријавио полицији да је неко поставио филм на интернет, они су пронашли онога ко је то учинио и ухапсили га. Изгледало је као да је ухапшен провалник или џепарош, и то је било стварно чудно.
Отада је полиција интервенисала још само у случају филма "Монтевидео, Бог те видео". Ипак, чини се да се у скорије време на интернету није могао наћи ниједан домаћи филм, барем не у првих неколико месеци након премијере. Да ли се нешто променило или сте и ваш последњи филм "Фалсификатор" купили за 100 динара на Зеленом венцу, као и "Турнеју"?
- Постоје две врсте пиратерије, она која се продаје на улици, уз освртање продаваца који су у страху да ће бити ухапшени, као и она која се продаје у продавницама у облику касета или ДВД, упакована у нешто што јој даје "легитимност". Међутим, и ова продаја је незаконита, с обзиром на то да продавци за то никада нису тражили одобрење од аутора нити му понудили уговор за плаћање ауторских права. У суштини, обе ствари се своде на исто - незакониту продају туђе имовине.
Да ли сте након вашег филма "Фалсификатор" имали мало више разумевања за "пирате" у Србији, барем за оне који не остварују никакву материјалну корист од илегалног копирања уметничких дела, већ их чине доступним за ширу публику, која по свој прилици и нема биоскоп у свом граду? Да ли има оправдања за пиратерију?
- Не. За крађу, под било каквим изговором, нема оправдања. Уосталом, легална продаја интелектуалне имовине могла би да се обавља по стварно ниским, скоро симболичним ценама и да буде доступна свакоме. Не ради се само о новцу, у питању је достојанство стваралаца који само захтевају да њихова права буду поштована као и права осталих људи у друштву.
Колико је на смањење пиратерије у Србији утицала чињеница да се већина домаћих филмова убрзо након премијере емитује на телевизијама (или у виду серија или у оригиналном облику)?
- Цена коју телевизије плаћају за нове филмове све је мања. Толико је ниска да се, практично, не исплати продавати нови филм телевизији. Не заборавите да се дневно на разним каналима врте десетине филмова и да све телевизије практично живе од филмова. Када би се примењивао, Закон о кинематографији би увео ред у све то. Али, ко хаје за законе у овој земљи? Неколико година смо покушавали да овај закон остваримо, успели у томе и - шта? Ништа. Све је исто.
Да ли успевате да наплатите ауторска права за своје старије филмове који се емитују на телевизијама? Како је то уопште правно регулисано и да ли филмски аутори могу да имају увиду у то колико се њихови филмови емитују у региону или на локалним телевизијама?
- Неки од мојих филмова су емитовани по неколико стотина пута на разним телевизијама. Никада нисам добио ниједног динара од тога. У ствари, лажем, пре месец дана ми је једна мала, приватна телевизија платила емитовање "Мајстора". Али за све те године, за хиљаде сати мојих филмова нико никада није ни помислио да ми плати. За то су криви безвлашће и израбљивачки уговори које сам потписивао са продуцентима. Многи од тих продуцената, на пример Центар филм, деценијама живе од наших филмова, деле плате и ништа не раде. Бар да су један динар уложили у дигитализацију тих филмова него продају ужасне, отрцане копије! Страшно...
Да ли би проблем ауторских права филмских радника био боље регулисан када би они оформили агенцију преко које би остваривали колективна ауторска права, попут Сокоја, који то чини у музичкој индустрији? На кога се угледати и како решити овај проблем?
- Да, композитори су одлично организовани и то је тако било одувек. Али они се изражавају медијем који је стар колико и историја човечанства, а ми оним који је стар година стотињак и мења се сваких 10 година. Кажемо филм, а филмска трака више практично не постоји. Они који нас поткрадају улазе у нове технологије као провалници у станове. Тако је то и ту се ништа не може. У ствари, може! У Америци и Западној Европи нико не гледа пиратске верзије филмова зато што је и само гледање кажњиво, а ту је и раширено уверење да гледајући такав филм и сами постајете лопов.
Зарада упркос пиратерији
Често се напомиње да се филмска пиратерија дешава у целом свету, ипак, на већим тржиштима, попут америчког, и поред пиратерије могуће је зарадити. Тако је прошле године, према подацима сајта Торрент Фреак, најпиратизованији филм био други наставак "Хобита", који је без обзира на велики број торената зарадио 213 милиона долара на биоскопским благајнама, док је биоскопски хит "Ирон Ман 3", најгледанији филм године са зарадом од 409 милиона долара, на четвртом месту најчешће даунлодованих филмова на сајту БитТоррент. С друге стране, у Србији захваљујући пиратерији већ и онако мали број гледалаца у биоскопима додатно се смањује.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.