Вести
16. 04. 2014.
Медијски закони важан сегмент
Шеф преговарачког тима Србије Тања Мишчевић изјавила да је Србији крајњи циљ чланство у Европској Унији, али да су основни задатак реформе у земљи. Мишчевић је рекла да "те реформе могу имати онај темпо који је вођен чланством, али пре свега мером наших могућности" и да Србија покушава да, користећи искуства других држава чланица ЕУ, убрза ток реформи, које су велике, обимне, бројне, скупе, тешке и дуготрајне.
Гостујући у Јутарњем програму РТС, Мишчевић је напоменула да се очекује званичан одговор из Брисела о два медијска закона - о јавном информисању и финансирању медија, а да је у завршној фази и трећи медијски закон - о јавном сервису.
Према њеним речима, прва два закона прошла су потпуну процедуру, и коментари у Бриселу су били добри, уз неке препоруке, где би се неке ствари могле поправити.
Заокруживање медијског простора кроз усвајање медијских закона дуго траје, истакла је Мишчевић и подсетила да је после усвајања медијске стратегије, задатак био усвајање та три медијска закона.
Мишчевић је указала на обавезу да се сада сваки закон који се припрема, пошаље на проверу - да ли одговара стандардима ЕУ, али је нагласила да усвајање та три закона представља обавезу проистеклу из медијске стратегије.
Ипак, нагласила је да усвајање три медијска закона представља важан сегмент онога што је суштина будућих преговора, односно поглавља 23 и 24, јер су медијске слободе веома важне.
Мишчевић је навела да већина стандарда, правила и права ЕУ мора у потпуности бити прихваћено, "чак и ствари које код нас не могу да буду примењене као што је заштита рибарских зона", иако Србија нема излаз на море.
Мишчевићева је указала да, са друге стране, није могуће, на пример, у области заштите животне средине све урадити до момента уласка у ЕУ, јер је измена и примена тих стандард скупа и дуго траје, па се прави план када ће то бити могуће.
Нагласила је да је у преговарачком процесу све важно, али да смо "заправо ми најважнији, ми смо мера" и да се у овом тренутку, према истраживању јавног мнења, 64 одсто грађана изјаснило за реформе, што је значајна основа и подстицај за сваку будућу владу.
На питање који је највећи проблем Србије на путу ка ЕУ, Мишчевић је одговорила "да смо навикли да све зависи од државе, а веома мало има приватне иницијативе".
Мишчевићева је истакла да се и до сада настојало да се грађани упознају са преговорима у Бриселу и скринингом, односно учењем о праву ЕУ, али да то мора постати велика обавеза.
"Што боље објаснимо, тим ћемо имати јавност која боље разуме да то где се крећемо, јесте простор слободе, отворености, права, могућности, пре свега, а не нека нова догма, да бежимо у крило некога ко ће нам сутра бити тутор", рекла је Мишчевић.
На примедбу да Србија нема довољно пројеката које финансира ЕУ, ни капацитета да те пројекте спроведе, Мишчевићева је одговорила да су до сада у невероватном проценту од 94 одсто сва доступна средства искоришћена.
Објаснила је да при том мисли на донације, бесповратну и претприступну помоћ, али да је било проблема у коришћењу кредита, односно прављењу пројеката за кредите и да је проблем пре свега у капацитетима локалних самоуправа.
Због тога је, "поред нас самих", највећи посао или изазов рад на локалу, јер заштиту животне средине неће спроводити Влада Србије него свака локална самоуправа, нагласила је Мишчевићева.
Напоменула је и да су обављени разговори са привременим властима у Београду да се модел из главног града преслика у великим градовима и да се нађе одговарајући модел и у свим осталим местима.
Коментари (1)
Остави коментар17.04.
2014.
Pitanja?
Nacrtom zakona o elektronskim medijima predvidjeno je, izmedju ostalog, sledece:
Одговори- medijsku uslugu pruža bez prethodno pribavljenog odobrenja, odnosno dozvole pružalac koji medijske usluge pruža isključivo putem globalne informatičke mreže (Web casting, live streaming i dr.), uz obavezu upisa u Registar medijskih usluga kod Regulatora (clan 74. stav 1. tacka 2);
- medijske usluge na zahtev u Republici Srbiji može pružati svako pravno lice ili preduzetnik koje ima sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i kome je Regulator izdao odobrenje za pružanje medijske usluge, osim lica koje ne može biti imalac dozvole, u skladu sa ovim zakonom (clan 75. stav 1);
- dozvola kojom se stiče pravo pružanja, putem terestričkog analognog, odnosno digitalnog prenosa, medijske usluge televizije, kao i medijske usluge radija, izdaje se na javnom konkursu (clan 77. stav 3).
Imajuci u vidu prethodno navedeno, tacku (27) Preambule Direktive o audio-vizuelnim mediskim uslugama (2010/13/EU) i clan 36. Nacrta zakona o elektronskim medijima, opravdano je izgleda postaviti barem sledeca pitanja:
- zasto se za pruzanje linearne medijske usluge putem globalne informacione mreže (webcasting, live streaming) ne zahteva dozvola, a za pruzanje te iste usluga putem terestricke analogne ili digitalne radio-difuzne mreze - zahteva?
- zasto se za pruzanje nelinearne medijske usluge putem globalne (informacione) mreze "Internet" ne zahteva dozvola, vec odobrenje?
- kakva je razlika izmedju dozvole i odobrenja?
- zasto se visina naknade za pravo na pružanje medijske usluge utvrđuje na osnovu brojnih kriterijumima, osim najvaznijeg kriterijuma - da li se ta uslugu pruža bez ili sa prethodno pribavljenim odobrenjem ili dozvolom?
- zasto Nacrt zakona o elektronskim medijima sadrzi Glavu V. OVLAŠĆENjE ZA PRUŽANjE MEDIJSKE USLUGE, ako je clanom 50. stav 1.Ustava Republike Srbije odredjeno: "Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja."?