Вести

17. 04. 2014.

Аутор: Боро Солеша Извор: Данас

Такозвана цивилизација одмакла у прављењу замки против човека, па смо дошли до тачке када се размишља о деоби велике светске мреже

Господари интернета или Велики Брат дише за врат

Плави четрдесетједногодишњи Стефан Луедерс, немачки научник „распоређен“ на радно место вође компјутерског дела ЦЕРНА, дакле, Центра за европска нуклеарна истраживања, не без поноса говори онима који коће да га чују да су европски научници свету поклонили систем који је 1991. године заправо омогућио плиму интернета која још траје.

Разговарали смо међу ЦЕРН-овим снажним компјутерима око којих је све време пулсирало, пуцкетало и свирала несуспрегнута енергије која може да угрози напајање струјом читаве Женеве.

Морамо бити опрезни јер је систем толико јак да би могао угрозити напајање Женеве струјом. Овде је настао интернет 1991. године и управо је у ЦЕРН-у одлучено да то буде бесплатно за читав свет. А почело је као потреба научника да буду у сталној вези, како би могли размењивати информације. Сматрам да неке државе и армије, те НАСА имају јачи компјутерски систем - каже Луедерс.

Оно што имају у ЦЕРНУ, један отворени научни мравињак, који бруји и пулсира сваког секунда, као да су хтели да омогуће целом свету. Наравно, то је само део историје интернета, јер се многи, а посебно Американци не одричу тога да су они били први који су отворили пут глобалној мрежи, још 1961. када је Леонард Клајнрок, на универзитету МИТ, први пут објавио рад о џепној или „packet-swiching“ технологији. Други помињу 1969. јер је тада Министарство одбране САД-а одабрало Advanced Research Project Agency Network, познатији као ARPANET, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која би требало да функционише чак и у случају нуклеарног удар. Касније, седамдесетих одвојио се ARPANET -а из војног експеримента у истраживачки пројект. Могуће је да се 1983. са преласком НЦП-а (Network Control Protocol) на ТЦП/ИП (Transmission Control Protocol / Internet Protocol) створило нешто што је било битан помак ка технологији која је толико нарасла да је постала опасна. Због тога што неки посебно амбициозни хоће да се играју Великог брата са целим светом. Само део тога обелоданили су Едвард Сноуден, Викиликс, па и немачки експерти када су открили да су обавештајне агенције у САД и саму канцеларку Немачке Ангелу Меркел успеле обавештајно да обраде тако да ништа што она уради није тајна.

Промена управљања

Прошле недеље одржана је трибина-дискусија под називом „Господари Интернета - промена у управљању“, коју је организовао Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), у сарадњи са Центром за промоцију науке. Повод за овај догађај била је одлука Министарства трговине САД из марта ове године да започне кључну фазу глобализације у управљању интернетом у којој он престаје да буде под контролом САД.

Тим поводом ICANN (Интернет корпорација за додељене називе и бројеве) је покренуо глобални процес консултација о томе како нови „мултиактерски“ систем управљања интернетом, који подразумева учешће великог броја заинтересованих страна, треба да изгледа. Циљ данашње панел дискусије је био да подстакне домаћу интернет заједницу да се и она укључи у овај глобални консултативни процес. Имајући у виду глобалну природу интернета и велику заинтересованост моћних држава и индустријских играча за ову тему, исход овог процеса врло је неизвестан, па се може рећи да је пред нама врло занимљив период када је управљање интернетом у питању.

Овај догађај има посебан значај у светлу кризе поверења у управљање интернетом и водећу улогу САД, након избијања афере Сноуден и разоткривања америчких програма глобалног надгледања. Модератор панел-дискусије је био Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у, а у дискусији су учествовали Данко Јевтовић, директор РНИДС-а, Милан Јанковић, директор Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ), Владимир Радуновић, координатор едукативних и тренинг програма е-Дипломатије у „Дипло фондацији“, и Марко Ђорђевић, програмер и активиста српског огранка организације Internet Society (ISOC).

На дискусији је закључено да ће ове промене осетити свако од нас и да домаћа јавност има интереса и ресурса да се активно укључи у глобалне процесе управљања интернетом. Србија има представнике у организацијама као што су ICANN, Савет Европе, Међународна унија за телекомуникације (ITU), Интернет друштво (ISOC) и Форум о управљању Интернетом (IGF) и може активно да допринесе процесу консултација о томе како ће нови систем управљања интернетом изгледати у будућности. РНИДС је активно укључен у рад ICANN-а и у оквиру својих активности ће наставити да обавештава и мотивише домаћу интернет заједницу да се активно укључи у глобалне процесе. РНИДС је такође омогућио домаћим корисницима интернета да бесплатно преузму корисну литературу на тему управљања интернетом - Ко управља Интернетом у свету и у Србији?

После готово закључка да је дошло до краја оваквог интернета који познајемо и на који смо навикли, поставило се питање како окарактерисати ситуацију, прилагодити се свему и снаћи се у шуми предлога.

Нови интернет

Имамо ситуацију да се данас не говори о напуштању интернета због велике афере коју је открио Едвард Сноуден или због онога што се догодило у Турској, када је део друштвених мрежа Твитера и Фејсбука био просто недоступан људима због воље власти, него о томе да се мора предузети нешто што би било унапређење друштвене мреже која би била сегментирана. На пример, тако да би је користили они са одређеним потребама, рецимо у области здравства, е-банкинга или неке друге области живота, где год за тиме постоји интерес, рекао је Данко Јевтовић, директор РНИДС-а.

Већина се сложила са тим ставом и дошло се до закључка да је све „превршило меру“ и постало јавна срамота, када се открило да се преко интернета упада у приватне ствари или оне које би требало да остану заштићена ствар корисника. Због тога се у Европи много прича о новим системима неке врсте широкопојасног парцијализованог интернета, са одвојеним опсезима за поједине регионе и земље. Посебно се на ту тему разговара и планира у Немачкој, у којој су људи били готово шокирани како су цуриле чак и највеће државне тајне.

Иначе, наш РНИДС има око двесто регистрованих домаћих сервера, па је Данко Јевтовић констатовао да је на њима практично само регистрација и ништа више. Много речи је било о „Ајкану“, наводно непрофитној организацији која је иницирана са најбољим намерама. Одобрила ју је Влада САД и заправо иницирала формирање непрофитне организације ICANN (изговара се - ајкан), која окупља тим експерата за интернет, комуникације и слободу изражавања, опет по одобрењу врхова власти. ICANN је акроним за Међународну корпорацију за додељивање имена и бројева (интернет адресе су ти бројеви) која је настала у септембру 1998.

За све могуће проблеме надлежан је суд у САД.

Данас је „Ајкан“ изложен критикама како су узели велика права када је интернет у питању, а притом су током рада показали превелику, заправо недопустиву попустљивост према крупним фирмама и познатим личностима из америчког круга.

„Феудализација“

Због тога се у Европи многи стручњаци за интернет баве тиме како вратити озбиљност у ову област са заштићеним сегментима, доменима. Међутим, и ту су одмах кренуле критике да се ради о идеји „феудализације“ интернета на домене или национална имања. Због тога је питање интернета данас големо запетљано клупко или чвор за кога се тражи Гордије. Тако данас одлуке да ли Крим улази на руско језичко подручје (а већ је ушао) или да ли Џулија Робертс под именом Julia Roberts може да „укине“ друге кориснике са истим именом (а укинути су, на њен захтев) постају проблеми истог реда и служе за забављање интернетског пука док конструктори мреже раде своје послове ма шта то било..

Све то по много чему личи на искуство које је Тесла прошао када је хтео да ради на бесплатној енергији за цели свет, а тајкуни га заправо исмејали и понизили, остављајући му само његове рачуне и снове док је испред хотела „Њујоркер“, у којем је живео, хранио голубове. Још једном се показује да велики поклон науке човечанству у виду бесплатне свеобухватне мреже преко свих граница данас постаје исмејан од господара данашњице који јасно показују да им ни интернет не може избећи суперконтроли.

Кабл преко океана

Проблем је у Бразилу веома озбиљно схваћен. Толико да се размишља и о новим интерконтиненталним кабловским везама. Дакле, поред постојећих кабловских веза кроз океан, које су углавном стваране у доба освајања Америке и то најпре за потребе англосаксонског света, сада Бразил планира полагање својих каблова, који би били посебна веза првенствено са земљама БРИК-а (Бразил, Русија, Индија, Кина) и целим светом.