Вести
29. 04. 2014.
Привид демократије
Још се места у министарским фотељама нису ни охладила од претходних министара, а напредњаци су већ преузели офанзиву. Овај пут се на удару нашао РТС.
Замерају му да „уместо да буде јавни сервис свих грађана, служи као свакодневни полигон за прљаве нападе на председника СНС-а Александра Вучића“ и да је реч о „бујици неоснованих примедби водитеља РТС-а, са јединим циљем - да се унизи нова влада и углед Александра Вучића“.
Мало је нејасно шта заправо напредњаци хоће. Буне се на критику вође странке (мада, демократски је рећи да ти се нешто не свиђа), иако он већ две године води државу која је на ивици банкротства. То је, рекли би мудрији, први корак ка успостављању једноумља.
То смо већ имали под комунистима до 1990, а затим и под Милошевићевим социјалистима до 2000. А онда су наступила „херојска“ времена демократског незамерања медија политичким моћницима, јер новинари нису успели да превладају да критикују оне за које су се тако здушно залагали, па је тако поново на мала врата враћена аутоцензура.
Медији у Србији су заправо укокали сами себе, а за рачун политичара и стварања лепше слике овог растуреног друштва у јавности него што оно заиста јесте.
Једном речју, медији у Србији су у стању између клиничне депресије и потпуног расула. Превртите мало ТВ канале или погледајте штампане медије, па ће вам бити јасно на шта су се медији у Србији свели.
Пазите, скоро 99 одсто медија у Србији је у државном власништву. Држава је најавила да ће из њиховог власништва да изађе до краја 2014, али, гле чуда, још није донела закон.
Уосталом, зашто би се држава обавезивала на било шта, кад јој је овако сасвим потаман? Има све време овог света на државним медијима, потпуну контролу над њима, јер чврсто држи кесу с парама. Али очито је да јој ни то није довољно, него жели и апсолутну послушност медија, јер су им они послодавци. Политичари често кажу да су новинари и политичари на истом задатку.
Ако се све подведе под тезу - борба за боље друштво, то би и могло како-тако и да пије воду, али новинари и политичари никада нису на истом задатку. Нарочито не у Србији, где су мутљавине политичара и њихова беспризорна алавост и бахатост заправо и довели ово друштво до самог дна. Чак и испод дна. Копамо ко зна већ који тунел без наде у излазак из њега.
Али вратимо се медијима. Медија и новинара на услузи политичарима ће увек бити, чак и ако држава и изађе из власништва у медијима.
Ипак, ако погледамо мало даље, овакав потез напредњака који директно критикују РТС, посредно шаље поруку осталим медијима и новинарима да добро пазе шта раде, и имаће бумеранг ефекат, јер ће доћи или до појачане аутоцензуре код новинара или пак појачане критике власти.
Нисам склон да верујем у ово друго, тако да ће свакако новинари добро размислити пре него што нешто критички напишу против власти. А државни медији ће слепо следити државну политику.
Тај привид демократије који се нама свакодневно нуди из тих државних медија, а посредством политичара, само је још један доказ потпуне конфузије са којом се држава води већ деценијама.
Односно, иде се најједноставнијим путем - тражи се потпуна контрола и апсолутна лојалност, критика није пожељна, а слобода мишљења је заборављена.
И тако су многе генерације дочекале да се држава као реформише, а да у ствари стоји у месту. А што дуже марширамо у месту, рупа је све дубља и дубља. А како то обично буде у нашем случају, од силне буке заборавили смо да понесемо мердевине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.