Вести
29. 04. 2014.
Перфидни притисци на медије
Постоје ли слободни медији? Шта је потребно да би неко постао новинар? Ко је одговоран за таблоидизацију и „кристијанизацију“ Србије? Како раде фамозни пиплметри? - само су нека од питања на која су одговарали учесници трибине „Слобода медија у Србији“ прошле седмице на Факултету политичких наука.
У пуном амфитеатру ФПН студенти су са интересовањем пратили излагања учесника, постављали питања и бурним аплаузом испратили сваки одговор. Драшко Николић, студент четврте године ФПН, присуствовао је предавању иако није на новинарском, већ на смеру Међународне политике.
- Тема је интересантна и о томе мора да се прича. Оља Бећковић је по мени једини независни новинар у Србији - рекао је Николић.
Председник организације Студенти за слободу ФПН Никола Ристић каже да су гости трибине најзначајнији новинари у Србији и једини компетентни да говоре о слободи и притисцима на медије „јер су то доказали својим радом“.
Модератор скупа Немања Радојевић најавио их је следећим речима: „Утисак недеље је најдуговечнија емисија у Србији и моја омиљена. Зоран Пановић је главни и одговорни уредник мог омиљеног листа, а Данас треба да представља модел како за све дневне новине“. Драгољуб Петровић је мој омиљени аутор, који на сатиричан начин говори о друштву у којем живимо“.
- Човек се рађа са интегритетом и слободом, коју не може нико да му одузме, осим ако је сам не преда. Тако без слободних људи нема ни слободних медија. За ту слободу морате сами да се изборите - поручила је Оља Бећковић будућим новинарима, уз констатацију да су политички притисци на медије стални и перфидни.
- Неће вас нико данас убити уколико пишете и говорите нешто што им неком није по вољи. Притисци су знатно перфиднији. Ево примера - најаву за емисију „Тешка реч“ која се емитује на Пинку са клизним термином видећете тек када објавимо ко су гости у Утиску. Па ако су, на пример, Човић и Вујошевић, за коју се зна да ће бити веома гледана, онда сазнамо да ће у „Тешкој речи“ гостовати Кристијан Голубовић. Када је почела, „Тешка реч“ је и најављивана као „емисија после које ћете заборавити Утисак“. Како је могуће да аутор те емисије рејтинг на свом Твитер налогу објављује одмах по њеном завршетку - навела је Бећковић.
Проблем, додаје, не види само у начину на који се води и уређује емисија, већ првенствено у томе што се манипулише рејтинзима.
- Имате те пиплметре. Око 700 у Србији, за које нико не зна где се налазе. Сем Жељка Митровића. И сад, од тих 700, више од 200 је у Београду и ниједан не ради. А то смо сазнали тако што се Иван Ивановић распитивао, након што је добио извештај да су његову емисију одгледала три човека. И према тим пиплметрима, најгледаније су политички подобне емисије, где плаћена публика оркестрирано аплаудира - каже Бећковић.
Манипулација рејтинзима као директну последицу има нижу цену за рекламни простор, па самим тим многе емисије и не могу да опстану.
- Аутоцензура којој се прибегава у условима када знаш о коме и шта не смеш да пишеш, само је финија реч за цензуру. Имате Небојшу Стефановића, који, чини се, у последње време не ради ништа друго већ иде са телевизије на телевизију и пита водитеље у програму „Да ли сам вас ја икад звао?“. Одговор је - ниси. И то је тачно, јер није звао он, већ неко други. И није звао водитеља, већ неког по хијерархији вишег - истакла је.
Иако углавном малолетни до демократских промена, садашњи студенти новинарства су врло добро обавештени о догађањима из деведесетих. Занимало их је како је Вучић променио своју реторику и начин обраћања.
„То је легитимна и нормална ствар. Сви светски водећи политичари унајмљују стручњаке који брину о томе“, сложили су се панелисти.
- Није кључно питање како, већ зашто је променио реторику. То онда значи да ултранационалистичка реторика више не пролази. Значи да се и народ променио, што ипак буди неку наду - оптимистички је констатовао један од студената, на шта панелисти нису ништа одговорили.
- Зашто сте дозволили таблоидизацију и „кристијанизацију“ Србије? - било је једно од питања на које је одговорио Зоран Пановић.
- Нисмо ми ту да васпитавамо и забрањујемо. Велика је заблуда да таблоиди кваре народ. Народ је тај који тражи таблоиде и добија шта жели. Зато су они и најтиражнији. Оно што забрињава је пад читалачке културе и нека врста параноје не само међу политичарима, већ и конзументима озбиљних медија. Иза сваког објављеног текста тражи се неки скривени мотив - навео је Пановић, присећајући се времена када је пре пет година постао главни и одговорни уредник Данаса.
- Прво што сам пожелео, и успео у томе, јесте да Драгољуба Петровића доведем у Данас. Немате појма на какве сам критике и осуде наилазио. Попут: „Ђубре једно, довео си оног удбаша, и то из Курира, да ти поквари новине!“ Знате шта ми сада ти исти људи говоре? - „Пановићу, како те није срамота од Драже да се онолико увлачиш Вучићу?“ А истовремено нас Зорана Михајловић јавно оптужује да сатанизујемо СНС - нагласио је Пановић.
Проблем са „режимским“ таблоидима, надовезао се Дража Петровић, јесте у чињеници да неке од њих воде људи који нису превише компетентни за уређивање новина, а такви лако постају послушници.
- На челу једног од два водећа таблоида који величају Вучића је човек који се пре тога бавио искључиво естрадом и чији су антологијски текстови типа „Секи Алексић рикнула чивава“ и „Чеда Чворак снима нови албум“. Међутим, најбитније у новинарству је да поштено радите свој посао у којој год сте редакцији и да стојите иза онога што сте написали, па макар то било и у Куриру. Да се нисам тиме руководио, мислите ли да бих након писања колумни у „злогласном“ таблоиду могао да пређем у Данас? - рекао је Петровић, поручујући студентима новинарства да када почну да раде по редакцијама, морају имати срећу да имају уреднике од којих ће моћи да уче и испеку занат.
- Имао сам ту срећу да учим од најбољих у Борби, касније Нашој Борби. Затим сам радио у покојном Гласу јавности, а сада сам у Данасу, који управо воде људи код којих сам највише научио. Најбитније је да стојите иза онога што пишете - нагласио је Петровић.
Пановић је поручио студентима да им једини критеријуми у раду буду новинарска етика и професионализам, док им је Оља Бећковић пожелела да се изборе за своју слободу у било ком медију да раде.
На питање како је могуће да једна емисија траје више од 20 година и да је увек у врху гледаности, Оља Бећковић је одговорила да ништа што започнете не сме да буде претенциозно.
- Не покрећите емисију са идејом да ће да траје 20 година, нити са циљем да она постане „култна“, а ви популарни. Кључ је у једноставности - нагласила је и додала.
- Не подлежите притисцима. Било је оних који су се сами нудили да буду гости, условљавања ко ће са ким у емисију и сличних притисака... На основу искуства већ по завршетку емитовања Утиска знам ко ће због чега бити љут - рекла је она.
Вучић опседнут медијима
- Неки ми кажу да сам опседнут Вучићем. Ја сам у ствари цео живот чекао да он дође на власт. Како да не пишем о човеку који је свеприсутан и свуд се меша. А управо је он тај који је опседнут медијима, стално му нешто не ваља - од „аналитичара пуних мржње“ до новинара „хејтера“ - рекао је Дража Петровић.
Нетранспарентност
- Слобода медија је загарантована Уставом. Мислим да би сви медији, сем Јавног сервиса, требало да буду приватни. У ситуацији смо да за многе медије не знамо у чијем су власништву, нити ко стоји иза њих. Нетранспарентност отвара простор за манипулацију јавним мњењем - сматра Пановић.
Новинари који то нису
Новинар је онај ко не може да ради ништа друго. Кога једино тај посао интересује и само тиме може да се бави. Мора да буде информисан и радознао, али и да поседује таленат, речено је на трибини. „Са тим се рађате. Џаба вам што очајнички желите да постанете певачица ако немате глас. Тако је и са новинарством“, поручила је Оља Бећковић, са чиме се сложио и Зоран Пановић, констатујући да ТВ презентерке нису новинарке, и да се у јавности новинарима сматрају многи који то нису.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.