Вести
30. 04. 2014.
Румунским медијима ни у ЕУ није боље
Мада је Румунија одмакла у европским интеграцијама, стање у медијима није много боље. Новинарима у Србији се препоручује да се што пре и што боље организују како би могли да се изборе за свој статус у транзицији, јер би она могла да их на крају скупо кошта.
Ово је речено на дводневном скупу одржаном недавно у Темишвару где су се, у склопу међународног пројекта ЕУ за прекограничну сарадњу, чији су носиоци Радио Зрењанин и његов темишварски партнер Центар за едукацију, окупили новинари с обе стране границе.
– Ко плаћа наручује песме – рекла је Мариана Черникова Бука, дугогодишњи новинар и експерт.
Према њеним речима, медији у Румунији су у очекивању капитализма постали независни од партије, а настојали да се вежу за локалне самоуправе и углавном почињали од нуле. То је било време пропадања медијских кућа и њихових скромних техничких могућности. Страни инвеститори су мало марили за овдашње медијско тржиште. То је за последицу имало, симболично речено, да гласила личе на билборде, јер су тражила спас у рекламирању, а са друге стране дошло је до таблоизације, где су тражене лаке приче како би се што пре стигло до конзумената међу становништвом. Квалитет медија је, због борбе за преживљавање, у опадању. У ЕУ родила се идеја да се у земљама у транзицији организују кризни штабови за спасавање медијских кућа.
Темишварски новинари су својим колегама из Зрењанина наводили примере где су гашене новине зато што су се замериле оглашивачима. У ствари, када власник није могао да због прописа који га штите, истера аутора текста којим се овај замерио оглашивачу, угашене су новине. Важи парола „бизнис изнад свега”, а такво стање штети истраживачком новинарству и најбољим новинарима.
Према оном што су рекли зрењанински новинари, ни у српском делу Баната стање није много другачије. Локални медији се боре за профит, то јест опстанак. У приватним кућама су мале плате, новинари не смеју да се замерају оглашивачима, а у онима који нису приватизовани, главну реч воде странке на власти.
Како је наглашено, пракса је показала да су у транзицији, када се ради о њиховом статусу, новинари веома неактивни и за то на крају плате високу цену.
Синдикати и цеховске асоцијације су разбијене и, када је реч о локалу, за интересе новинара се нико и не бори. Српска страна је, на основу искустава код суседа, упозорена да новинари морају што пре да се „пробуде” да се реорганизују како би могли да се боре за статус њих самих и кућа у којима раде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.