Вести
06. 05. 2014.
Пропусти у истрази нестанка Љубомира Кнежевића
Унмик треба од Еулекса да тражи настављање кривичне истраге због нестанка новинара Љубомира Кнежевића у Вучитрну 6. маја 1999, али и јавно призна одговорност у вези са својим пропустом да адекватно истражи овај нестанак, наводи се између осталог у одлуци Саветодавне комисије за људска права при Уједињеним нацијама, која је недавно достављена на адресу Љубомировог сина Горана Кнежевића из Београда, жалиоца у овом предмету.
– О нестанку мог оца знам из прича других, јер сам у то време био у Београду.
Он је живео у Вучитрну и тог 6. маја отишао је на славу код једне породице о којој је раније писао. После одласка од њих, губи му се сваки траг. Моја мајка је пријавила његов нестанак надлежнима у Вучитрну, али никада нису утврдили шта се заиста десило – објашњава за „Политику” Горан Кнежевић.
Он је пријавио очев нестанак Међународном комитету Црвеног крста, Кфору и другим институцијама, дао је и крв за ДНК анализу, баш као и његова тетка, Љубомирова рођена сестра која је касније умрла, оставио податке о себи.
Међутим, у документима Комисије могу се прочитати наводи Привремене административне мисије Уједињених нација на Косову (Унмик) да нису могли да дођу до података од жалиоца, а такође и да је у бази Међународне комисије за нестале потврђено да су узорци ДНК прикупљени, али није јасно када и од кога.
– Унмик ме је контактирао пре више година, питали су ме да ли имам нове податке о нестанку мога оца и мој одговор је био одричан – објашњава Кнежевић.
Његов отац био је новинар приштинског „Јединства” и сарадник „Политике”. Рођен је у Улцињу, а на Косово је дошао када је служио војску почетком шездесетих година прошлог века и ту је и остао, јер му је супруга добила посао бабице у Вучитрну. Име Љубомира Кнежевића је међу 39 несталих или убијених новинара у Досијеу који је направило Удружење новинара Србије. На сајту УНС-а записано је да се у белој књизи Владе Србије „Албански тероризам и организовани криминал на Косову и Метохији”, као осумњичени за нестанак Љубомира Кнежевића помиње Беким Шути (1976). Према тим подацима, Кнежевић је одведен у штаб Ослободилачке војске Косова (ОВК) који се налазио у селу Ошљане, где је мучен и убијен, али његови посмртни остаци нису пронађени.
– На суђењу Слободану Милошевићу остало је записано да је приликом саслушања једног од сведока Милошевић њега питао да ли зна за Љубомира Кнежевића, новинара кога су киднаповали у близини Вучитрна, мучили и убили, а сведок је одговорио да не зна – објашњава Кнежевић.
У документима Саветодавне комисије за људска права пише да Унмик није спровео истрагу како треба, да истражни органи не би требало да користе недостатак информација као аргумент да оправдају своју неактивност и да се стиче утисак да је у овом случају полиција Унмика чекала да се додатне информације појаве саме од себе.
„Комисија са забринутошћу додаје да се у извештају Јединице за нестале о антемортем истрази у овом предмету помињу два могућа починиоца. У другим документима у полицијском досијеу дате су додатне референце на бар још деветоро могућих осумњичених. Међутим, у том спису не постоје њихове изјаве и није забележен ниједан покушај полиције да пронађе те особе и да са њима разговара.
Такође не постоје ни покушаји полиције Унмика да испита место на планини Чичавица које жалилац помиње као место где је његов отац био у могућем притвору, нити да испита могућу везу која се наводно појавила током суђења Слободану Милошевићу у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију”, наводи се у документима Саветодавне комисије за људска права.
Део истраге против ОВК у предмету „Ликовац”
Нестанак Љубомира Кнежевића истражује Тужилаштво за ратне злочине у оквиру предмета „Ликовац”, кажу за „Политику” у овом тужилаштву. „До сада у предистражном поступку нисмо дошли до податка како је он нестао, али материјал је обиман, у њему има много података о убијеним и несталим цивилима и постоји сумња да се међу њима налази и име Љубомира Кнежевића”, наводе у тужилаштву.
Надлежни истражују и предмет „Оперативна зона Шаља”. У њему се, како кажу у Тужилаштву за ратне злочине, Беким Шути који се у белој књизи Владе Србије помиње као осумњичени за нестанак Кнежевића, наводи као командант специјалне јединице ОВК. „Важно је у свим овим поступцима доћи до починилаца кривичних дела и у том правцу тужилаштво сарађује са Еулексом”, кажу у тужилаштву.
Одаловић: Памтим га као интересантног човека
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица владе Србије упознао је новинара Љубомира Кнежевића док је радио у Приштини као начелник Косовског округа пре НАТО бомбардовања наше земље 1999. године.
– Имао сам доста контаката са новинарима па и са Љубомиром Кнежевићем. Памтим га као интересантног човека, увек је носио шешир. Он је један од људи који су киднаповани јер су били препознатљиви, новинар који је извештавао о догађајима на Косову и био је јавно експониран – објашњава за „Политику” Одаловић.
Он напомиње да је кривична пријава коју је МУП поднео пре петнаестак година државном тужиоцу у Косовској Митровици против Н. Н. лица због отмице Кнежевића и даље активна. Сви подаци о овом случају налазе се и у Комисији за нестале, а у бази узорака потребних за ДНК анализу постоји довољна количина узорака Кнежевићевих сродника, истиче Одаловић.
У Међународној комисији за нестале са седиштем у Сарајеву за „Политику”
потврђују да се у њиховој евиденцији несталих налази име Љубомира Кнежевића и да поседују довољно узорака крви од чланова породице Кнежевић за евентуалну ДНК идентификацију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.