Вести
07. 05. 2014.
Пре 15 година НАТО убио троје кинеских новинара
У НАТО бомбардовању кинеске амбасаде у Београду на данашњи дан пре 15 година, погинули су новинари Син Синг (31) и Ђи Ђинг (28), дописници листа „Гуанг Минг Жибао” и Шао Јунхуан (48), новинарка агенције Синхуа. У ракетирању амбасаде са три пројектила, 21 особа је тешко повређена. Геополитичке и обавештајне игре око америчког напада на дипломатско представништво Кине, тада нарастајуће суперсиле, тих дана биле су светска тема број један и претили су да наруше ионако крхки мир, после бомбардовања СР Југославије без мандата Савета безбедности УН.
Али сећање на троје страдалих кинеских колега који су писали из Југославије, још није избледело. Дошли су да извештавају у Београд, али су у њему погинули.
Заправо, у до тада незабележеном скандалу када је амерички бомбардер ракетама тачно у 23.45 погодио елегантну стаклену палату, дописници су страдали на кинеској територији. Тела троје кинеских новинара, кремирана су на београдском гробљу Лешће, а затим су урне са њиховим пепелом пребачене у Кину.
– Моја колегиница Шао Јунхуан је 15. марта стигла у Београд. Радила је у тешким условима, извештавала добронамерно и објективно, била свуда где се нешто догодило, обавестила о свему што је видела и чула. Ништа није она крива – рекла је на последњем испраћају своје колегинице из Београда дописница агенције Сингхуа Ченгминг Јанг.
Смрт троје новинара у згради амбасаде њихове земље, један је од најзагонетнијих догађаја током бомбардовања НАТО-а. Фамозна америчка ЦИА правдала се да је имала старе мапе, па је одабрала за циљ зграду са погрешном адресом, пропустивши да евидентира како се дипломатско представништво Народне Републике Кине преселило из старог дела Београда у нови. Какво год било објашњење тадашњих политичара НАТО земаља или службеника ЦИА, у првим сатима после директних погодака, у тих неколико секунди, НАТО је, заправо, направио страховити промашај. Кинези су дирнути у најосетљивији нерв, нерв националног поноса, а призори згаришта уништене палате, кинеске резиденције у улици Трешњиног цвета, као и слика унесрећеног оца који на груди привија окрвављени огртач ћерке, остаће дуго у колективном памћењу нације која традиционално не заборавља – ни оно добро, а нарочито не оно лоше.
Неколико дана после бомбардовања и великих протеста против политике Америке широм Кине, „Њујорк тајмс” је цитирао тадашњег министра одбране Вилијема Коена који је признао да је дошло до грешке приликом одабира мете и потврдио да у обимном војном процесу који се користи на лицу места за избор и потврђивање циља није примећена првобитна грешка.
Лондонски „Обзервер” није имао никакву дилему када је истакао да је НАТО са очигледном намером бомбардовао кинеску амбасаду у Београду.
Према писању тог листа, то је потврђено од стране „високих војних и обавештајних извора у Европи и Америци”. Ти извори укључују три НАТО официра:
службеника контроле лета у Напуљу, официра обавештајне службе који је био задужен за праћење југословенских радио-порука са територије Македоније, као и високог официра генералштаба у Бриселу.
Амерички званичници, укључујући председника Клинтона и директора ЦИА Џорџа Тенета, највећу критику упутили су на рачун застарелих мапа. Пентагон је изнео такву тврдњу, правдајући се да је амбасада „померена” на нову локацију 1996, а мапе нису кориговане Обзервер је писао да би ЦИА и друге обавештајне агенције НАТО, као британски МИ6, пратиле комуникацију кинеске амбасаде и након њеног измештања.
– Наш извор у Националној агенцији за илустрације и мапе Сједињених Држава је изјавио да је прича о застарелим мапама обична лаж – констатовао је британски лист, наводећи да је мапа коју је користио НАТО контролер лета јасно приказивала кинеску амбасаду на правом месту.
Вео мистерије са случаја бомбардовања кинеске амбасаде није скинут ни десет година касније, када је бивши службеник ЦИА Вилијам Бенет убијен, 22. марта 2009. године, у близини своје куће у Ленсдауну у држави Вирџинија. Часопис „Форин полиси” писао је да је 57-годишњи Бенет био одговоран за грешку због које је бомбардована кинеска амбасада у Београду.
Овај пензионисани потпуковник америчке војске радио је у то време по уговору за ЦИА и наводно је управо он означио место које треба напасти. За ту грешку кривица је сваљена на Бенета који је отпуштен, а у то време (2000. године) није било објављено његово име.
Пре три године, британски лист „Сандеј тајмс”, писао је да су се припадници српске војне обавештајне службе скривали у кинеској амбасади у Београду у време НАТО бомбардовања Србије, што је тадашња саветница кинеске амбасаде за политичка питања у Београду Хуа Јафанг, у изјави за „Политику”, назвала глупошћу.
Млади новинари Син Синг (31) и Ђи Ђинг (28), били су млади брачни пар. Уочи бомбардовања живели су у изнајмљеном стану у Београду. Али када су пале прве бомбе уплашили су се и затражили од редакције дозволу да се пребаце у амбасаду на Новом Београду. Тамо нису пронашли сигурност. Тамо их је чекала смрт.
Од жртава до шпијуна
Државна секретарка САД Мадлен Олбрајт, дан по бомбардовању кинеске амбасаде у Београду, 8. маја, написала је писмо тадашњем шефу кинеске дипломатије Танг Ђијангсуану, у ком је, у име Владе Сједињених Држава и у име НАТО-а, упутила искрено извињење и саучешће, истичући да Северноатлантска алијанса није имала намеру да гађа кинеску амбасаду у Београду. Шеф кинеске дипломатије није одговорио на телефонски позив америчког државног секретара Мадлен Олбрајт.
Касније су, међутим, поједини амерички званичници говорили да су убијени кинески новинари били – шпијуни.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.