Вести
15. 05. 2014.
Напредњаци преузели систем цензуре демократа
Српска напредна странка (СНС) је само преузела систем цензуре који је успоставила Демократска странка.
Тај систем постоји дуги низ година и функционише тако што се медији толико финансијски уцењују да више није ни потребно да неко директно позове медијску кућу, довољна је сама свест уредника и власника да је нешто неприхватљиво да се објави ако се жели преживети на једном сиромашном тржишту као што је наше, оцењује за Данас Гордана Игрић, регионална директорка Балканске истраживачке мреже (БИРН).
Колико (ауто)цензура урушава углед новинарске професије? Како се борити против тога? Чим постоје цензура и аутоцензура, онда нема професије и етике.
Борба против цензуре изгледа као рат са ветрењачама. Мислим да је економска ситуација толико тешка да новинар више нема могућност да одбије диктат и да се побуни, јер остаје на улици, без икаквих прихода. Да је економска ситуација боља, то би сигурно дало снагу и власницима медија да буду озбиљнији када је реч о отпору властима, али би исто тако дало снаге и компанијама које су оглашивачи.
Недавно смо имали саопштење СНС у ком се наводи да Радиотелевизија Србије (РТС) служи као полигон за нападе на премијера Александра Вучића. Може ли то да изазове страх код новинара и аутоматски доведе до самоцензуре? Заиста је велика и озбиљна претња када странка, и то странка са толиком подршком у народу као СНС, пошаље онакво саопштење. Али, цензура, као што сам казала, постојала је и пре СНС-а, само је она сада потпуно отворена. Исто је и са аутоцензуром, јер новинар данас више неће ни да помисли да предложи неку тему за коју унапред зна да неће проћи у медију у којем ради.
Медији добровољно иду ка центрима моћи, а то данас није Влада, него Александар Вучић. Одређени медији од њега граде култ личности и новинари који ту раде немају могућности могу или да учествују у свему томе или да остану на улици. Речју, новинари данас немају алтернативу.
Да ли би можда баш РТС, будући да је јавни сервис, требало да предњачи у критици? Тренутно имамо два блока медија оне у којима нешто може да се уради и оне у којима није могуће ништа урадити. У приватним медијима више није могуће урадити нешто другачије од оног како захтевају власници тих медија. То је, претпостављам, и нормално. С друге стране, имамо РТС, који је јавно гласило. Он би требало да буде платформа за некакву борбу и заштиту, јер га грађани финансирају. Његово финансирање би и у будућности требало да буде кроз претплату, јер ће се тако очувати минимална слобода као јавног гласила. Такође, сматрам да грађани, односно новинари, морају да се изборе за то да државна давања медијима буду транспарентна, као и да се они финансирају према пројектима, а не да им се даје милостиња, као што се то данас ради широм Србије.
Колико цензура губи смисао у ери интернета? У друштвима као што је наше цензура и те како има смисла. Наше друштво је сиромашно и немају сви приступ интернету. Електронски медији су стога јако важни, а мањевише и штампани.
А колико је јак утицај тајкуна на медије? Бизниси су код нас, као и медији, такође урушени, те тако и финансијска моћ тајкуна. И њима се дешава исто што и медијима, јер и они сада доста зависе од центара политичке моћи, па се и они цензуришу, односно добровољно се приближавају центрима моћи који су блиски једном човеку и једној партији. Ни тајкуни више неће да таласају, јер лако сутра због тога могу доћи у проблем.
Да ли вам се чини да је опао њихов утицај на медије? То још увек не знамо, јер постоје нови тајкуни који су у сенци и још увек их нисмо препознали. Али, казала бих и то да нису тајкуни толико моћни колико је тренутно, због економије која је у безнађу, моћна политика. Дакле, политички центри тренутно имају пресудан утицај на медије.
Само у Србији? Широм Балкана, али у Србији и Македонији је то највидљивије. То су две државе у региону са најгорим стањем у медијима. Критички настројени медији су потпуно ослабљени. У тим државама је апсолутна моћ дата партијама које воде државу.
Како објашњавате феномен таблоида и успех који они имају у Србији? То су новине а говорим о два листа које у овом тренутку граде култ личности Александра Вучића. Они то раде добровољно, неки верују да тако треба, док други то раде због финансијске исплативости. Такви листови ће врло често "погађати" разна министарства и људе у Влади, али никада и нашег новог лидера.
Јесте ли оптимиста када је реч о будућности медија? Ако се прати македонски модел, мислим да нас не чека ништа добро. Али морам да имам резерву, јер је Србија мало више напредовала на европском путу. Ево, неки закони су у припреми, постоји Медијска стратегија... Ти закони неће решити све проблеме, али видим да постоји мало веће осматрање ситуације на терену од стране Брисела него што је то случај у Македонији. Закони могу бити добра основа за неке ствари, као што је, рецимо, приватизација медија, излазак државе из њиховог власништва, затим проналажење начина за финансирање РТСа, а да то није новцем из буџета.
Хоће ли опстати истраживачко новинарство? Да, хоће, опстаће кроз донације. Опстаће као паралелни медијски систем, који функционише преко интернета и социјалних мрежа. Иначе, свуда у свету се режу трошкови за такву врсту новинарства, многи медији се решавају истраживачких тимова и све више гурају таблоидно новинарство. Истраживачко новинарство у Америци и Енглеској, рецимо, сели се у фондације, разне истраживачке центре и невладин сектор. Код нас је то, због економске ситуације и политичке контроле, додатно проблематично. У главним медијима новца и политичке воље за то нема, јер то није профитабилно, а медији су роба. Бобан Каровић
Финансијско руинирање медија
Колико су медији у Србији слични оним у свету? Ни у Србији ни у свету нема бизнис модела за било какво озбиљно новинарство. Штампа пропада, телевизије су све више таблоидне, јер је јако скупо одржавати квалитетно новинарство, а од онлајн новинарства се не може пуно зарадити. У Србији је ситуација доста компликованија, јер имамо економску кризу, пролазимо кроз транзицију, имали смо ратове... Све је то довело до потпуног финансијског руинирања медија.
Коментари (1)
Остави коментар15.05.
2014.
Veb kasting u Srbiji
Povodom pitanja "Koliko cenzura gubi smisao u eri interneta?" imam sledeci komentar.
ОдговориPo clanu 74. stav 1. tacka 2. Nacrta zakona o elektronskim medijima, medijsku uslugu pruža bez prethodno pribavljenog odobrenja, odnosno dozvole pružalac koji medijske usluge pruža isključivo putem globalne informatičke mreže (Web casting, live streaming i dr.), uz obavezu upisa u Registar medijskih usluga kod Regulatora (tj. RRA).
Medjutim, u nacrtu ovog zakona nije predvidjena kaznena odredba, odnosno novcana kazna za prekrsaj ako pruzalac medijske usluge ne postupi u skladu sa obavezom upisa u Registar medijskih usluga kod Regulatora (clan 74. u vezi sa clanom 86).
Bilo bi dobro da medijske organizacija upozna slusaoce, TV gledaoce i javnost uopste sa novim nacinom pruzanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga putem globalne informaciono-komunikacione mreze "Internet". Stavise, i RRA i javnost bi trebalo da se upoznaju sa aktuelnim "veb kastingom" u Srbiji koji je prikazan, na primer, na vebsajtu "net Televizor" (http://www.nettelevizor.com/index.php) i vebsajtu "radio stanica" (http://www.radiostanica.com/srbija/radio-stanice). - See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/naprednjaci_preuzeli_sistem_cenzure_demokrata_.1118.html?news_id=281430#sthash.Ys72thqU.dpuf