Вести
20. 05. 2014.
Непостојање тржишта главни разлог за цензуру
Главни разлози за настајање аутоцензуре су цензура, непостојање црвених линија, односно непостојање тржишта, које је последица изостанка закона и правила игре. Професију новинара обављају људи са различитим искуствима и образовањем - каже у разговору за Данас шефица Одељења за медије мисије ОЕБС-а у Србији Гордана Јанковић.
Да ли је проблем што новинар данас има цену?
- Свака професија носи цену, а да постоји тржиште и то би било регулисано на неки начин. Оно где би било потребно интервенисати јесу оне цене које не носе велику тржишну вредност, тако да би ту јавна средства на неки начин решавала немање простора за одређене теме важне за јавност. Онда би неко ко води медије могао да изврши планирање, нпр. један део ће бити тржишно оријентисан, а други ће бити усмерен на пројекте преко којих можете да добијете средства, јер је важно да јавност има информацију, а за то нема довољно новца на тржишту. Проблем је када год постоји уплив у финансијске токове од нетранспарентних
фондова, а овде није само конкурсно финансирање такав начин, него и буџетско, преко реклама које долазе из јавног предузећа, где не постоје никакви критеријуми.
Колико је погубна чињеница да власт, ко год је сачињавао, често финансира подобне медије?
- Не знам да ли се они могу назвати подобним медијима, овде је све на нивоу интересног. У неком моменту, некој опцији, била она политичка или бизнис, одговара једна врста уређивачке политике медија, а у другом моменту одговара му друга политика уређивања. Оно што је сада потпуно јасно јесте да и сами медији врло често имају неконзистентну уређивачку политику, они шетају у зависности од тога шта могу да покрију, па имамо доста велику разлику између онога што може да се подведе под професионално и од онога што припада сфери медија у Србији данас.
Да ли су творци цензуре искључиво власници капитала?
- Она потиче и од власника капитала и од државе и од политичких опција, али то је свуда у свету тако. Оно што ће се овде тек десити јесте важан процес дигитализације, који се неће односити само на електронске медије него ће дигитализација бити прелаз на мултиплатформе, на другачију врсту комуникације унутар друштва. Рекламни простор се осваја и функционише на нивоу много ширем од једне државе и све што је на сајту и на интернету нема публику само у оквиру националних граница. Због тога ће оно што финансира информацију која се појављује на интернету бити усмерено ка популацији и ка индивидуи, а не више ка националном. Дакле, то ће донети велике турбуленције, што се већ дешава у сектору електронских медија, због крајњег рока за завршетак дигитализације 17. јуна 2015. године. У сектору штампаних медија који се сада претварају у медије на мултиплатформи, све ово биће много видљивије у наредним годинама, зато што се ту селе и аудио и видео информације од значаја.
Како се Републичка радиодифузна агенција односи према постојању аутоцензуре и цензуре?
- Они очигледно не мониторују довољно оно што су услови за лиценцирање медија, али ће и то бити промењено од следеће године. Нећете на исти начин моћи да посматрате нешто што омогућава дигитални „броадцастинг“, него ће се то мењати на врло озбиљном нивоу.
Како је регулисано законодавство у сфери медија?
- Законодавство и примена закона су од изузетне важности. У процесу је то регулисање и доношење закона, а видећемо да ли ће ове године бити и окончано. Оно што ми посебно пратимо јесте финансирање јавних медија, што је процес који још увек није до краја завршен.
Антрфиле : Таблоидизација
Таблоидизација друштва преко медија изузетно је заступљена у Србији. Како озбиљно новинарство и медији могу да се супротставе таблоидима у економском смислу?
- Кроз успостављање тржишта. Ако медиј себи дозвољава да буде платформа за манипулацију одређеним информацијама, не можете да очекујете да на било који начин то финансијски може да се реши. То се решава одлукама у уређивачкој политици. Овде грађанин, коме је информација намењена, мора да стави тачку. Он
ће бити тај који ће нечему хтети, а нечему не, да да новац за куповину информације или за претплату или за модел финансирања који буде заступљен.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.