Вести
01. 06. 2014.
Условна подршка законима
Удружење новинара Србије (УНС) неће подржати нове медијске законе ако не пропишу да општине, приликом пројектног финансирања, морају да одвоје барем два одсто буџета за локалне медије, изјавила је председница УНС Љиљана Смајловић и оценила да је ванредна ситуација показала значај традиционалних медија који дају проверене информације. Смајловић је у интервјуу ФоНету напоменула да УНС има резерве према нацртима медијских закона који су послати у Брисел ради добијања препорука.
Према њеним речима, УНС подржава излазак државе из медија, али се плаши гашења локалних медија, уколико не буде прописан минимум средстава које општине издвајају за пројектно финансирање медија.
Нећемо подржати те законе, ако у њима не буде прописано да општине, приликом преласка на пројектно финансирање, одвоје барем два одсто буџета за медије, рекла је Смајловић, која одбацује ставове министарстава да држава на то не може да обавеже локалне самоуправе.
Ако се држава Србија побринула да локалне самоуправе не остану дужне странкама, онда мора да обезбеди средства и за медије, сматра Смајловић.
Ако не у медијским законима, онда би, барем у закону о приватизацији, требало отворити могућност да запослени у локалним медијима који се приватизују добију пола акција, додала је Смајловић и оценила да је грешка што то решење не постоји у постојећем закону.
Ако се не испуне услови УНС приликом приватизације медија и преласка на пројектно финансирање, упозорила је Смајловић, унутрашњост Србије ће остати без неколико добрих медија.
Чекамо да видимо какви ће бити коначни акти у Скупштини Србије, пре него што одлучимо да ли ћемо их подржати, објаснила је Смајловић, која не очекује да Европска унија (ЕУ) уважи примедбе УНС на нацрте медијских закона.
После преласка на пројектно финансирање, мора се обезбедити и потпуна транспарентност додељивања средстава за медије, рекла је Смајловић и нагласила да у конкурсним комисијама не би смели да седе кумови и рођаци људи из власти, већ представници новинарских удружења.
Упитана о финансирању јавних сервиса, Смајловић је рекла да се УНС залаже за обавезно плаћање претплате, било кроз порезе или на неки други начин.
Грађани би требало да знају да је то њихов сервис, објаснила је она и навела да УНС не тражи да се обавезно плаћање за јавне сервисе зове претплата, али да је за увођење обавезности плаћања.
Говорећи о таблоидизацији медија, Смајловић је оценила да цурење информација из државе није само по себи проблем и напоменула да би Делегација ЕУ и НУНС, када износе примедбе на те појаве, морали да буду конкретни шта им тачно смета, уместо што уопштено износе своје ставове.
Новинари не могу да сазнају податке само на званичним конференцијама, објаснила је она, већ је њихов посао и да незванично добијају информације које морају да провере пре објављивања.
Ја купујем таблоиде, мени се не свиђа њихова уређивачка политика, рекла је Смајловић, али у њима налазим информације којих нема у дневнику у 19:30 и које не добијам од новинара којима сам уредник.
Смајловић се, међутим, слаже са онима који су забринути када цурење информација из државе има за циљ покретање хајке против неких људи.
Није се само шеф Делегације ЕУ Мајкл Девенпорт жалио на цурење информација из државе у медије, већ су то чинили и представници НУНС, што је за њу необјашњиво.
Више волим да сазнам оно што је процурело, додала је Смајловић, него да ми људи из државе на званичним конференцијама за новинаре преносе само доступне информације.
Смајловић се осврнула и на недавно саопштење Српске напредне странке (СНС), у којем се критикује уређивачка политика Радиоттелевизије Србије, наводећи да СНС не може да оптужује РТС, а да при томе не изнесе доказе за своје тврдње.
Ми смо јако замерили СНС на оном саопштењу да РТС води хајку против Александра Вучића. То није тачно, али чак и да јесте, они морају изаћи са конкртним примерима, а не да издају саопштења у форми Централног комитета, објаснила је Смајловић.
Према њеним речима, не могу се осуђивати медији и новинари, ако објављују тачне информације које су процуреле из државе.
Смајловић је, говорећи о цензури у медијима, рекла да би јако волела да јој Дуња Мијатовић из ОЕБС каже због чега објашњење о скидању блога новинара Драгана Тодоровића са сајта Блица није тражила од компаније Аксел Шпрингер, уместо од власти у Србији.
Да ли је то учињено из комерцијалних разлога или зато што нису желели да се замере некоме из власти, упитала је Смајловић, коју брину двоструки стандарди због тога што је ОЕБС показао да може да се обрецне на власти у Србији, али не и на велике медијске куће.
Смајловић би волела и да је ОЕБС навео колико је дуго био блокиран сајт Телепромтер, за који се говори да је цензурисан, јер је успела да уђе на тај сајт, када је први пут чула за њега.
Према њеној оцени, нису се остварила очекивања да ће у Србији долазак великих медијских кућа значити јачање независности медија, јер те велике куће, како је још у свом извештају показала и покојна Верица Бараћ из Савета за борбу против корупције, нису имуне на разне врсте утицаја.
Упитана да ли медији могу да раде у јавном интересу ако су и сами корумпирани, Смајловић је одговорила да се пре може говорити о корумпираности појединих власника или уредника медија, а не новинара, који су заплашени.
Новинар који у својој редакцији не сме да пита када ће плата или колики му је годишњи одмор, не може бити ни много оштар према власти, нарочито ако власник медија зазире од власти, рекла је Смајловић.
Говорећи о случају смене Срђана Шкора са места шефа деска у Вечерњим новостима, Смајловић је оценила да није проблем у томе да власник мења уредника, ако му се не свиђа уређивачка политика, али то онда мора јасно рећи, а не давати лажне изговоре.
Дозвољена је смена уредника. Оно што није дозвољено, то је давати лажна објашњења, прецизирала је Смајловић.
Новинари не могу сами да решавају проблеме у друштву, сматра она, као ни да без узбуњивача, то јест запослених у предузећима, болницама и другим кућама, знају шта се у њима дешава и дођу до података.
Упитана о извештавању медија у ванредној ситуацији, Смајловић је одговорила како не сматра да би људи који су на друштвеним мрежама објављивали непроверене податке о броју жртава у поплавама требало да буду у притвору.
Она је, међутим, оценила да је тај случај показао да су грађанима у кризним ситуацијама потребни медији који су у стању да дају проверене информације.
Није у питању технологија, то јест да ли ћете вести читати на таблету или у дневном листу, нагласила је Смајловић, већ је важно да у редакцијама постоје уредник и новинар и да неко проверава информације пре објављивања.
Коментари (1)
Остави коментар02.06.
2014.
Diskriminacija medijskih sluzbi
Nije dobro uslovno podrzavanje zakona. Cini se da u demokratskom drustvu mozes biti "za" ili "protiv" medijskih zakona, uz navodjenje razumnih argumenata "za" ili "protiv".
ОдговориNije dobro sto u Nacrut zakona o javnom informisanju i medijima koji poslat na mišljenje resornim ministarstvima (2013-11-04) odredba o ustanovama javnih medijskih servisa (clan 10) glasi : "Ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu sa načelima javnih medijskih servisa posebno su dužne da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno, da omoguće izražavanje svih stavova i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da u duhu tolerancije podstiču raspravu o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga." "Drugi" mediji koji delujuju u skladu sa načelima javnih medijskih servisa nisu ustanove javnoh medijskih servisa, vec su, po definiciji, sredstva javnog obavestavanja, koja nemaju svojstvo pravnog lica. Koje medijske organizacije deluju u skladu sa nacelima javnih medijskih servisa (sluzbi), a koje u skladu sa nacelima komercijalnih (privatnih) javnih servisa (sluzbi)?
Nije dobro sto je u ovm zakonu odredbama o ostvarivanju javnog interesa (clan 16. stav 1. tacke 1. i 4) propisano da Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ostvaruje javni interes na području javnog informisanja, i to formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, u skladu sa zakonom (t.1), s jedne strane, i sufinansiranjem projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa (t.4), s druge.
Nije dobro, u principu, praviti razliku izmedju medijskih sluzbi od javnog (opsteg) interesa i medijskih sluzbi od privatnog (komercijalnog) interesa, izuzev u narocito opravdanom opstem interesu.